Песма — разлика између измена

19 бајтова додато ,  пре 1 године
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
(+)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
{{друго значење2|Песма}}
[[Датотека:Billie Holiday, Downbeat, New York, N.Y., ca. Feb. 1947 (William P. Gottlieb 04251).jpg|thumbмини|rightдесно|250px|Америчка [[џез]] певачица и песник [[Били Холидеј]] у [[Њујорк]]у 1947.]]
 
'''Песма''' ({{Ијек|пјесма}}) уметничко је дело у [[стих]]овима или у [[Проза|прози]], у коме се приповеда и путем стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као [[Музика|музичка]] [[Композиција (музика)|композиција]]. Садржи делове који се [[Певање|певају]], углавном [[реч]]и, [[текст песме]], праћен [[Музички инструменти|музичким инструментима]]. Речи песме су најчешће [[Поезија|поетске]] природе и [[Рима|римују]] се,<ref>{{Cite book | last = Iturat | first = Isidro | title = Poetics | publisher = Indrisos.com | location = Brazil | year = 2010 | url = http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm | access-date = 18. 11. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20141107111441/http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm# | archive-date = 07. 11. 2014 | dead-url = yes | df = }}</ref> али постоје и песме са [[Религија|религиозним]] садржајима, као и оне које представљају слободну [[Проза|прозу]]. Најчешће се пишу за једног [[певач]]а, али могу бити и [[дует]]и<ref>{{cite journal|first=Michael|last=Tilmouth|title = Duet|url = http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/08263|publisher = |journal = Grove Music Online|date=|location = |issn = |isbn = |volume = |series = |issue = |doi = |accessdate=12. 10. 2014}}</ref> и [[Трио (музика)|трија]].<ref>{{wikicite|ref={{harvid|McClymonds, Cook, and Budden|1992}}|reference=McClymonds, Marita P., Elisabeth Cook, and Julian Budden. 1992. "Trio [terzet]". ''The New Grove Dictionary of Opera'', 4 vols., edited by [[Stanley Sadie]]. London: Macmillan Press Limited. {{page|year=|isbn=9780935859928|pages=}};. {{page|year=|isbn=9780333485521|pages=}};. {{page|year=|isbn=9780333734322|pages=}};. {{page|year=|isbn=9781561592289|pages=}}.}}</ref><ref>{{wikicite|ref={{harvid|Schwandt|2001}}|reference=[[Erich Schwandt|Schwandt, Erich]]. 2001. "Trio". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by [[Stanley Sadie]] and [[John Tyrrell (professor of music)|John Tyrrell]]. London: Macmillan Publishers.}}</ref> Могу се поделити на више начина, у зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и популарне песме.
 
Песма, у најширем смислу је појединачан (и често самосталан) музички рад који је типично намењен певању људским гласом уз [[мелодија|дистинктне и фиксне висине тона]] и обрасце који користе звук и тишину и разноликост [[song form|форми]] које често садрже понављајуће секције.{{sfn|White|1976|pp=53–54}} Писане речи креиране специфично за музику или за које је музика специфично креирана, се називају [[лирика|лириком]].{{sfn|Miller|1996|p=12}} Ако је раније постојећа поема постављена на компоновану музику у класичној композицији то је [[уметничка песма]].<ref name="Meister">{{harnvb|Meister|1980|pp=11-17}}</ref><ref>Kimball, ''Introduction'', p. xiii</ref> Песме које се певају на понављајућим висинама тона без особених контура и образаца који се подижу и падају се називају [[Pojanje|појања]].<ref>{{cite EB1911|wstitle=Chant|volume=5|pages=846}}</ref> Песме у једноставном стилу које су неформално научене се обично називају [[народна песма|народним песмама]].<ref name="AboutDefinition">{{cite web|url=http://folkmusic.about.com/od/glossary/g/FolkMusic.htm |publisher=About.com definition |title=Folk Music |first=Kim |last=Ruehl|accessdate=18. 08. 2011.}}</ref> Песме који су компоноване за професионалне певаче који продају своје снимке или живе од извођења представа на масовном тржишту се називају популарним песмама. Те песме, које остарују широку популарност, обично компонују професионални писци песама, композитори и лиричари. Уметничке песме компонују обучени класични композитори за концертна или рецитаторска извођења. Песме се изводе уживо или снимају у аудио или видео формату (у неким случајевима, песма може да буде извођена уживо и симултано снимана). Песме се могу јавити у представама, музичком позоришту, сценским емисијама било којег облика и унутар опера.
 
Песма може да буде за соло певача, водећег певача подржаног [[Backing vocalist|позадинским певачима]], [[дует]], [[trio (music)|трио]], или већи ансамбл који укључује [[part song|више гласова]] који певају у [[vocal harmony|хармонији]], мада се овај термин генерално не користи за велике класичне музичке форме укључујући опере и [[ораторијум]]е, који користе термине као што је [[арија]] и [[рецитатив]].<ref name="Grove">Luise Eitel Peake. "Song". ''[[The New Grove Dictionary of Music and Musicians]]'', sixth edition, 20 vols., edited by Stanley Sadie, Vol. 17: 510–23. London: Macmillan Publishers; New York: Grove's Dictionaries. {{page|year=1980|isbn=978-1-56159-174-9|pages=}}</ref> Песме са више од једног гласа у певачким комадима у [[Полифонија|полифонији]] или [[harmony vocals|хармонији]] се сматрају [[хор]]ским радовима. Песме се могу широко поделити у многе различите форме, у зависности од кориштених критеријума.
 
Песме могу да буду написане за једног или више певача да певају [[А капела|без инструменталне пратње]] или оне могу да буду написане за извођење са [[Корепетиција|инструменталном пратњом]]. Корепетиција која се користи за песме зависи од музичког жанра и у класичним стиловима, инструкције за диригента су написане у [[Партитура|партитури]]. Песме могу да буду праћене једним пратећим клавиром или гитаром, малим оркестром (e.g., [[jazz quartet|џез квартетом]], -{''[[basso continuo]]''}- групом (у случају [[Барокна музика|барокне музике]]), [[Музички састав|рок или поп бендом]] или [[rhythm section|ритмичком секцијом]]) или чак [[big band|великим бендом]] (за [[џез]] песеме) или оркестром (за класичне [[арија|арије]]). Једна подела је између „[[art songs|уметничких песама]]”, „[[Забавна музика|поп песама]]” и [[traditional music|традиционалне музике]] која обухвата „народне песме” и ране [[блуз]] песме. Други уобичајени методи [[Категоризација|категоризације]] су по сврси ([[вера|света]] -{vs}- sекularна), по [[Музички правац|стилу]] (плес, [[балада]], итд.), или по времену порекла ([[ренесанса|ренесансна]], [[Contemporary classical music|савремена]], итд.). Песме могу да буду научне или пренесене „по слуху” (као у традиционалним народним песмама); са снимака или [[lead sheet|водеће стране]] (у џезу и попу) или са детаљне [[Музичка нотација|музичке нотације]] (у класичној музици). Нека [[инструментална музика]] која се свира у певачком стилу се назива песмама, нпр., [[Феликс Менделсон|Менделсонове]] ''[[Songs Without Words|Песме без речи]]'' за соло пијано.
 
=== Уметничке песме ===
{{main|Уметничка песма }}
 
Уметничке песме су оне песме које се креирају с намером да их изводе класични уметници, обично уз пратњу [[клавир]]а или [[виолина|виолине]]/[[виола|виоле]], мада оне могу да буду соло извођене.<ref>{{Citation | last=Kimball | first = Carol |author-link = | title = Song: A Guide to Art Song Style and Literature, revised edition | place = Milwaukee, Wisconsin | publisher = Hal Leonard |year=2005 | volume = | edition = |pages= | url = | doi = | id = |isbn=978-1-4234-1280-9|pages=}}</ref><ref>{{Citation | last=Meister | first = Barbara |author-link = | title = An Introduction to the Art Song | place = New York, New York | publisher = Taplinger |year=1980 | volume = | edition = |pages= | url = | doi = | id = |isbn=978-0-8008-8032-3|pages=}}</ref> Уметничке песме захтевају снажну вокалну технику, разумевање језика, [[Дикција|дикције]] и [[Поезија|поезије]] за тумачење. Мада такви певачи могу исто тако да изводе популарне и народне песме на својим програмима, ове карактеристике и употреба поезије су оно што разликују уметничке песме из популарних песама.<ref>Marcello Sorce Keller (1984), "The Problem of Classification in Folksong Research: a Short History", Folklore, XCV, no. 1, 100- 104.</ref><ref>Jean Nicolas De Surmont (2017), From vocal poetry to song, toward a Theory of Song Obects" with a foreword by Geoff Stahl, Stuttgart, Ibidem.</ref> Уметничке песме су традиција у већини европских земаља, као и у низу других земље са класичном музичком традицијом. Заједнице са немачког говорног подручја користе термин [[art song|уметничка песма]] („-{''Kunstlied''}-”) да би се разликовале такозване „озбиљне” композиције од [[Традиционална музика|народних песама]] („-{''Volkslied''}-”).<ref>[[William Duckworth (composer)|Duckworth, William]] (2012). ''A Creative Approach to Music Fundamentals'', p.319. {{page|year=|isbn=9780840029997|pages=}}.</ref><ref>Pen, Ronald (1991). ''Schaum's Outline of Introduction To Music'', p.96. {{page|year=|isbn=9780070380684|pages=}}.</ref> Лирику обично пишу песници или лиричари, а музику засебно компонују композитори. Уметничке песме могу да буду компликованије у погледу [[Музички облик|форме]] од популарних или народним песама, мада многе ране песме ове групе попут оних које је писао [[Франц Шуберт]] имају једноставну [[strophic form|строфичну форму]].<ref name="Tilmouth">{{Citation | last=Tilmouth | first = Michael | contribution = Strophic |year=1980 | title = The New Grove Dictionary of Music and Musicians | editor-last=Sadie | editor-first = Stanley | volume = 18 |pages=292-293 | place = London | publisher = Macmillan Press |isbn=978-0-333-23111-1}}</ref> Пратња европских уметничких песама се сматра важним делом композиције. Неке уметничке песме су поштоване у тој мери да попримају карактеристике вида националне идентификације.
Народна форма песме несумњиво је најстарија, јер у њој, с једне стране, одређени формални елементи песничке креативности - [[еп]]ovi, [[лирика]] и [[драма]] - још нису истакнути, нису раздвојени у посебне категорије, с друге - музика је и даље у блиској вези са [[Оркестар|оркестром]] и [[Поезија|поезијом]]. Развој овог конгломерата и алокације посебно поетских елемената из ње је предмет [[Historical poetics|историјске поетике]] песме.<ref name=Bhaskar>Ira Stig Bhaskar (2004), "Historical Poetics, Narrative, and Interpretation" in ''A Companion to Film Theory'' (eds. Toby Miller & Robert Stan). Malden, MA: Blackwell Publishing, p. 387</ref><ref> Bhaskar's article is a critical account of historical poetics.</ref><ref name=Jenkins>Henry Jenkins (1989), "Historical Poetics" in ''Approaches to Popular Film'' (ed. Joanne Hollows and Mark Jankovich). Manchester: Manchester UP, p. 100</ref> Наука нема увек довољно материјала на овом подручју. Од древних песама до данашњег времена је доспела само мала -{''disjecta membra''}-, на основу које се мора реконструисати рад. Број преживелих текстова, у поређењу са несталим без трага, изузетно је занемарљив. Директне информације добијене од њих, међутим, могу бити проширене и допуњене на два начина:
* Упоређујући их са сведочанством писаца. Међутим овај приступ није издашан у детаљнијем разјашњавању карактера (где текстови уопште нису сачувани, овај метод је често основна у анализи једне или друге категорије песама), и
* Упоређивањем древних материјала са живућом народном песмом, која очувава многе од старих традиције. Поетика користи оба начина истраживања, директна и индиректна.<ref>[[Gérard Genette]] (2005), [https://books.google.com/books?id=CWjjasIjWiYC&pg=PA14 ''Essays In Aesthetics, Volume 4''], p.14</ref> Уз њихову помоћ, било је могуће обновити унутрашњу историју песме, барем у основним терминима.<ref name="Шишмарёв" >{{cite book|last=Шишмарёв|first=В. Ф.|title= Песня, как явление литературное - Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона |volume= 86 |date=1890}}</ref>
 
У најудаљенијој ери, песма је била страна идејним уметничким задацима које она сада остварује. Она је представљала један од најосновнијих аспеката древних обреда, и у почетку је задовољавала само једну практичну потребу. Временом је дошло до формирања [[Естетика|естетског]] елемента, а песма се претворила у уметничко дело.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=White|first=John D.|title=The Analysis of Music |year=1976|isbn=978-0-13-033233-2 |pages=53-54}}</ref> Церемонијални аспект одредио је унутрашњи садржај и облик песме. Њин садржај је био религиозан, а не увек свештен по карактеру и конструкцији, што је зависило од својстава тренутка певања (слично различитим карактерима грчког Дионизија). Мотиви најстаријих песама били су изузетно једноставни. На пример, неке од светих [[Химна|химни]] примитивних племена састоје се од само две или три фразе, непрекидно поновљене, са мањим променама. Једноставност садржаја одговара једноставности извршења. Примитивна песма обично је певала у [[хор]]у. Од извођача није очекиван уметнички изражај: центар гравитације древне песме лежи у њеном тексту, који је врло једноставан.<ref name="Шишмарёв" />
* Marcello Sorce Keller (1984), "The Problem of Classification in Folksong Research: a Short History", Folklore, XCV, no. 1, 100- 104.
* {{Cite book|ref=harv|last=Draayer|first=Suzanne|title=Art Song Composers of Spain: An Encyclopedia|location=Lanham, Maryland|publisher=Scarecrow Press|year=2009|isbn=978-0-8108-6362-0|pages=}}
* Draayer, Suzanne . ''A Singer's Guide to the Songs of Joaquín Rodrigo, Lanham, Maryland:. {{page1|location=|publisher=Scarecrow Press. {{page|year=2003|isbn=978-0-8108-4827-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Randel| first = Don Michael |year=2003| title = The Harvard Dictionary of Music | publisher = Harvard University Press |isbn=978-0-674-01163-2| url = https://books.google.com/books?id=02rFSecPhEsC&pg=PA61 | accessdate=22. 10. 2012.|pages=61}}
* {{Citation|last=Villamil|first=Victoria Etnier
| doi =
| id = |isbn=978-0-8108-5217-4}}
* {{cite journal|last=Bayard|first=Samuel P. |year=1950|title=Prolegomena to a Study of the Principal Melodic Families of British-American Folk Song |journal=The Journal of American Folklore |volume=63 |issue=247 |jstor=537347|pages=1-44}} Reprinted in McAllester, David Park (ed.) (1971) ''Readings in [[ethnomusicology]]'' New York: Johnson Reprint.
* {{cite journal|last=Bearman|first=C. J. |year=2000|title=Who Were the Folk? The Demography of Cecil Sharp's Somerset Folk Singers |journal=The Historical Journal |volume=43 |issue=3 |jstor=3020977 |doi=10.1017/s0018246x99001338|pages=751-75}}
* Bevil, Jack Marshall (1984). ''Centonization and Concordance in the American Southern Uplands Folksong Melody: A Study of the Musical Generative and Transmittive Processes of an Oral Tradition''. PhD Thesis, North Texas University, Ann Arbor: University Microfilms International.
* {{cite journal|last=Bevil|first=J. Marshall |year=1986|url=http://symposium.music.org/index.php?option=com_k2&view=item&id=2005:scale-in-southern-appalachian-folksong-a-reexamination&Itemid=124 |title=Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination |journal=College Music Symposium |volume=26 |publisher= College Music Society |jstor=40373824|pages=77-91}}
* Jean Nicolas De Surmont (2017), From vocal poetry to song, toward a Theory of Song Obects" with a foreword by Geoff Stahl, Stuttgart, Ibidem.
* -{[http://hampsongfoundation.org/ Hampsong Foundation]}-
* -{[http://www.joyinsinging.org Joy In Singing]}-
* -{[http://www.lieder.net/ The LiederNet Archive]}-
* -{[http://artsongcentral.com Art Song Central]}-
* -{[http://theartsongproject.com The Art Song Project]}-
363.220

измена