Тајпиншки устанак — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
'''Тајпиншки устанак''' ([[1850]]–[[1864]]) је један од најкрвавијих сукоба у [[Историја Кине|кинеској историји]].{{sfnp|Osterhammel|2015|pp=547–551}} То је био масовни сукоб између [[Кинеско царство|царске Кине]] под влашћу [[Династија Ћинг|династије Ћинг]] и побуњеника које је предводио [[Хонг Сјиућуан]] ({{јез-кин|洪秀全}}), [[Мистицизам|мистик]] и преобраћеник у [[хришћанство]]. [[Џинтијански устанак]] је означио почетак побуне која је кулминирала оснивањем ''Небеског царства великог мира'' ({{јез-кин|太平天囯}}, -{Tàipíng Tiānguó}-). У Тајпиншком устанку погинуло је око 20 милиона људи, што овај [[грађански рат]] чини најкрвавијим у људској историји.<ref>{{Cite book|title=Zhongguo Renkou Shi [A History of China's Population]|last=Cao |first = Shuji |publisher = Fudan Daxue Chubanshe |year=2001 |location = Shanghai |pages=455, 509}}</ref> Сукоб је трајао од 1850. до 1864. године.
 
== Узроци ==
Средином 19. века Кину су опхрвали многи проблеми. Низ природних катастрофа погодио је земљу. [[Династија Ћинг]] није била у стању да реши проблеме великог раста становништва, економије и старе и неспособне бирократије. На то су се надовезали војни сукоби са западним силама (види: [[Први опијумски рат|Опијумски ратови]]).<ref>Chesneaux, Jean. PEASANT REVOLTS IN CHINA, 1840–1949. Translated by C. A. Curwen. New York: W. W. Norton, 1973. p. 23-24</ref> Пољопривредници су били преоптерећени порезом, ренте су расле, и сељаци су напуштали своје земље у великим бројевима.{{sfn| Michael |1966|p= 4, 10}} Ове проблеме само је погоршала трговинска неравнотежа узрокована великим незаконитим увозом опијума.{{sfn| Michael |1966|p= 15–16}}
 
Истовремено, [[Demographics of China|популација кине]] је експлодирала, скоро се удвостручивши између 1766 и 1833, до је количина [[Пољопривреда|обрадивих површина]] стагнирала.{{sfn| Michael |1966|p= 14–15}} Влада, предвођена етничким [[Mandžurci|Манџурцима]], је постала у све већој мери ккорумпирана.<ref>C. A. Curwen, Taiping Rebel: The Deposition of Li Hsiu-ch'eng 2 (1977)</ref> [[Anti-Manchuism|Антиманџурски сентименти]] су били најјачи у јужној Кини међу [[Hakka|Хака]] заједницом, подгрупом Ханских Кинеза. Током тог периода је хришћанство почело да продире у Кину.<ref>Pamela Kyle Crossley, The Wobbling Pivot: China Since 1800 103 (2010)</ref>
 
Бандитство је постајало све чешће, као и тајна друштва и јединице за самоодбрану, што је све довело до повећања броја малих ратова.{{sfn| Michael |1966|p=10–12}} У јужним провинцијама [[Гуангси]] и [[Гуангдунг]] стално су постојали друштвени нереди узроковани пиратеријом (посебно 1795–1809), активношћу [[Тријада (криминал)|тријада]] и британском трговином опијумом (1820е, 1830е). Демобилисани војници из Првог опијумског рата (1839–1842) постали су бандити, а британске акције против пирата натерале су их у унутрашњост речног система. Трговински развој [[Шангај]]а био је на рачун опадања традиционалног центра трговине у [[Гуангџоу|Кантону]], што је изазвало незапосленост.
 
Сам Тајпиншки покрет настао је из етничких сукоба. Година 1836. и 1847. избила су два устанка мањинског народа [[Јао (народ)|Јао]], које су помогли увезени култ [[Бели лотос|Белог лотоса]] и тријаде. Устанак из 1849. (избио после појаве глади) такође је мобилисао мањине.
 
Корумпиране и неспособне власти нису могле да пруже заштиту народу, па је локални народ организовао сопствене одбрамбене милиције.
== Хонг Сјиућуан и оснивање секте ==
 
[[Хонг Сјиућуан]] (1814–64) је основао своју секту на југу Кине [[1847]]. Био је син номада из народа [[Хака (народ)|Хака]] из околине Кантона. Испрва је хтео да постане чиновник. Три пута је падао на испиту за чиновника и тешко је оболео. При једној [[Халуцинација|халуцинацији]] указао му се брадати старац на трону и човек средњих година, које је он касније идентификовао као [[Јехова|Јехову]] и [[Исус]]а. Од тада је себе сматрао за млађег Исусовог брата, изгубио је посао учитеља и окупио око себе око 20000 религијских следбеника.
 
У оснивању секте му је помогао етнички сукоб. Средином 1840-их његови списи су још говорили о синтези моралних схватања хришћанства и [[конфучијанство|конфучијанизма]]. Повезивањем своје религијске визије са моралним тежњама потлаченог народа Хака, разбацаних имиграната које је повезивао заједнички језик, Хонгова мисија је постала политичка.
== Џинтијански устанак и марш на Нанкинг ==
 
Секта је постала мета прогона, што је у условима глади из 1849/50, довело до герилског рата између народа Хака и осталих фракција. Вође покрета су закључиле да не могу опстати у Гуангсију и одлучиле су се на отворену побуну. Јула 1850. окупили су се у [[Џинтијан]]у и кренули на север. Царски двор је реаговао октобра 1850, али његови војни изасланици нису успели да координирају различите јединице локалних војника и плаћеника.
 
Јануара [[1851]]. Хонг је прогласио Царство Тајпинг, себе је прогласио „Небеским царем“, и примио у своје јединице хиљаде ложача, бродара, носача, рудара, гусара и војника дезертера. Посебно бројни су били припадници мањина Хака, Мјао и Јао. С почетка ту је било пуно припадника тријада, али они су се тешко уклапали у Хонгову војску. И поред сталног прилива нових људи и одлучности устаника у продору од [[Ђилин]]а до [[Хунан]]а, њихове снаге су трпеле и губитке. Јуна 1852. политички вођа Тајпиншког покрета Фенг Јуншан је убијен на путу за Хунан. Тиме је Хонгов најспособнији и главни војсковођа постао бивши ложач [[Јанг Сјиућинг]], под надимком „Краљ истока“. У овом периоду мали устанак у унутрашњости прерастао је у масовну инвазију централне Кине, тако да је у септембру 1852. Јанг командовао војском од 120.000 људи код [[Чангша|Чангше]].
 
После освајања [[Вухан]]а, са 500.000 трупа је кренуо ка [[Нанкинг]]у и опсео га 8. марта 1853. Једанаест дана касније заузео је град и убио 30.000 царских војника и хиљаде цивила. Обичан народ је поштедио када су на вратима исписали симбол покорности и нападаче послужили чајем. Нанкинг је постао престоница небеског царства и променио је име у Тајпинг (Небеска престоница). Гувернерска палата није Хонгу Сјићуану изгледала довољно пространа, па ју је срушио и на њеном месту подигао „Забрањени град“ пречника од 5 километара.
* -- ''The Search for Modern China''. New York: Norton (1999). Standard textbook.
* Jack Gray, ''Rebellions and Revolutions: China from the 1800s to the 1980s'' . {{page|year=1990|isbn=978-0-19-821576-9|pages=}}
* Ian Heath. ''The Taiping Rebellion, 1851–1866''. London ; Long Island City: Osprey, Osprey Military Men-at-Arms Series, . {{page|year=1994|isbn=978-1-85532-346-9|pages=}} (pbk.) Emphasis on the military history.
* Immanuel C. Y. Hsu, ''The Rise of Modern China'' . {{page|year=1999|isbn=978-0-19-512504-7|pages=}}. Standard textbook.
* {{Cite book|ref=harv|last=Jian |first = Youwen |authorlink = Jian Youwen |year=1973 |title = The Taiping Revolutionary Movement |publisher = [[Yale University Press]]| location = New Haven, |isbn=978-0-300-01542-3|pages=}} Translated and condensed from the author's publications in Chinese; especially strong on the military campaigns, based on the author's wide travels in China in the 1920s and 1930s.
* {{Cite book|ref=harv|last=Chin |first = Shunshin|translator =[[Joshua A. Fogel]]|year=2001|authorlink = Chin Shunshin|title = The Taiping Rebellion |others = orig. ''Taihei Tengoku'' |publisher = M.E. Sharpe| location = Armonk, N.Y.|url=https://books.google.com/?id=LO-ZcCcwz1QC&printsec=frontcover#v= |isbn=978-0-7656-0100-1|pages=}}
* [[Hosea Ballou Morse]], ''In the Days of the Taipings, Being the Recollections of Ting Kienchang, Otherwise Meisun, Sometime Scoutmaster and Captain in the Ever-Victorious Army and Interpreter-in-Chief to General Ward and General Gordon'' (Salem, MA: The Essex institute, 1927; Reprinted: San Francisco: Chinese Materials Center, 1974).
* [[George MacDonald Fraser]]. ''[[Flashman and the Dragon]]''. New York: Knopf, . {{page|year=1986|isbn=978-0-394-55357-3|pages=}}. A volume in ''[[The Flashman Papers]]'' series.
{{refend}}
 
363.220

измена