Свети Давид Велшки — разлика између измена

Бројне традиционалне приче о Светом Давиду сачуване су у [[Хагиографија|хагиографији]] са краја [[11. век]]а ''Buchedd Dewi'' коју је на латинском написао [[Рикемарх]]. Хагиограф је тврдио да је писао на основу старих докумената сачуваних у архиву катедрале. Историчари су скептични према појединим тврдњама. Један од Рикемархових циљева био је да пружи основе за независност цркве у Велсу која се опирала прихватању римског обреда све до 8. века. Велшка црква је у Рикемархово време тражила [[Митрополит|митрополитскимитрополит]]ски положај равноправан са [[Надбискуп кентерберијски|Кентерберијском надбискупијом]]. Тако је можда и настала прича о Давидовом [[Ходочашће|ходочасничком]] путовању у [[Јерусалим]] где га је [[Јерусалимска патријаршија|патријарх]] рукоположио за архиепископа (надбискупа).

[[Датотека:Clonard RC Church St Finian 02 Detail 2007 08 26.jpg|мини|leftлево|150px|Св. Давид као учитељ Св. Финијана из Клонарда на [[витраж]]у у Клонарду]]

Ригемарх је и [[Гластонберијска опатија|Гластоберијску опатију]] убрајао међу цркве које је Свети Давид основао<ref>Rhygyvarch's ''Life of St David''. A.W. Wade-Evans's (Ed.) section 13. ISBN 978-1-889298-03-0 .</ref>. Четрдесетак година касније Вилијам из Малсберија је веровао да је опатија старија, а да је Свети Давид посети [[Гластонбери]] да поново освети Опатију и поклони јој покретни [[олтар]] украшен великим [[Сафир|сафиромсафир]]ом. Давид је имао визију [[Исус|Исуса Христоса]] који му је рекао „да је цркву сам Христос посветио [[Богородица|Богородици]] и није било достојно да поновно освећење буде изведено људском руком." Свети Давид је тада наложио да се опатија прошири источно од Старе цркве. Димензије надограђеног дела, које је [[Вилијам из Малсберија]] забележио, потврђене су захваљујући археолошким ископавањима 1921. године. Према једном извору олтар са сафиром се налазио међу стварима које је краљ [[Хенри VIII Тјудор]] конфисковао када је распустио опатију током [[Енглеска реформација|реформације]] хиљаду година касније.

[[Датотека:Shrine of St David.jpg|мини|rightдесно|Светилиште Св. Давида у Катедрали Св. Давида пре реконструкције почетком 21. века]]

[[Датотека:StDavidsCathedral.jpg|мини|rightдесно|Катедрала Св. Давида, здање изграђено 1181, у Пембрукширу.]]

Према предању Свети Давид је поживео преко сто година и умро је у [[четвртак]] [[1. март]]а (данас [[Дан Св. Давида]]). Данас је општеприхваћено да је умро око 590. године пошто је 1. март пао у четвртак 589. године. Манастир је, наводно, био „испуњен анђелима док је Христос прихватао његову душу“. Последње речи које је упутио следбеницима изрекао је у проповеди у предходну [[Недеља|недељу]]. Према житију написаном на велшком језику Свети Давид је том приликом рекао: „Радујте се и придржавајте се ваше вере и [[никејско-цариградски симбол вере|симбола вере]], и чините све оне ситне ствари које сте видели и чули да и ја чиним. Ја ћу кренути стазом којом су и наши преци ходили пре нас“ ({{јез-вел|Bydwch lawen a chedwch ych ffyd a'ch cret, a gwnewch y petheu bychein a glywyssawch ac a welsawch gennyf i. A mynheu a gerdaf y fford yd aeth an tadeu idi}}<ref>"The Welsh Life of St David", Edited by D. Simon Evans. {{page1|location=|publisher=University of Wales Press. {{page|year=1988|isbn=978-0-7083-0995-7|pages=13}} .</ref> )

* [http://www.wales-calling.com/culture/st-david.htm St David &mdash;— patron saint of Wales]