Јорјо Тадић — разлика између измена

м
м
Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје<ref>[[Енциклопедија српске историографије]], приредили [[Сима Ћирковић]] и [[Раде Михаљчић]], Београд [[1997]], 667.</ref> Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке исорије између осталих и [[Фрањо Гундулић|Фрања Гундулића]], [[Никола Працатовић|Николе Працатовића]], [[Серафим Гучетић|Серафима Гучетића]], [[Цвијета Зузорић|Цвијете Зузорић]] и [[Јоханес Газулус|Јоханеса Газулуса]] у збирци радова ''Дубровачки портрети'' објављеној [[1948]]. године у издању Српске књижевне задруге. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а изучавање политичке историје оставља за скупове у иностранству где је обавио десетине радова прегледног карактера. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики историографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици. Заслугом Јорја Тадића, који је пријатељевао са француским историчарем Фернаном Броделом, Бродел је имао прилику да се упозна са серијама грађе у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]], што га је инспирисало да почне да пише о "дугом трајању" у историји Медитерана као целини.
 
Био је један од најбољих [[Латински језик|латинских]] [[палеографија|палеографа]] свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара [[средњи вијек|средњег века]]. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (''Писма и упутства Дубровачке републике -{I}-, Прилози за историју здравствене културе старог Дубровника'' (заједно са Ристом Јеремићем), ''Дубровачка архивска грађа о Београд'' и ''Грађа о сликарској школи у Дубровнику -{XVIII—XVI}- века'' у два тома).
 
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости [[историја Србије у средњем веку|српских]] и [[балканско полуострво|балканских]] земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је [[Србија]] од [[Косовска битка|Косовске битке]] до [[Други пад Деспотовине|пада Деспотовине под турску власт]] имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај [[Српско рударство у средњем веку|српске рударске производње]] за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. Као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици, чију је историју, са свим њеним специфичностима, сматрао интегралном саставницом српске историје.
26.978

измена