Манастир Ходош — разлика између измена

м
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
== Културна хроника ==
Историчар Јанко Шафарик је користио за своје издање књиге "Законик цара Душана српског", најстарији ходошки (манастирски) српски рукопис, онај из 1390. године. Он се одавно налазио далеко од манастира, у Прашком музеју.<ref>Стојан Новаковић: "Законик Стефана Душана цара српскога, 1349. и 1354. године", Београд 1870. године</ref>
Манастирско братство на челу са архимандритима, често су били купци српских књига, часописа и календара. Купци једне српске књиге 1832. године били су из манастира браћа: намесник Арсилај Маринковић и Геврасиј Митровић јерођакон.<ref>Антоније Арновљев: "Виргинија или крваба жертва освобожденија", Пешта 1832. године</ref> И две године касније 1834. они купују Стаматовићеву књигу.<ref>Павел Стаматовић: Младиј Сербљин у всемирном царству", Пешта 1834. године</ref> Манастирска браћа купује 1834. године и књигу "Турци у Босни или смерт Милоша". На челу "општежитељног" манастира Ходоша био је 1822-1837. године архимандрит Мојсеј Манојловић који годинама редовно купује српске књиге и претплатник је "Српског летописа". он је 1814. године био игуман манастира, када је купио књигу "Прикљученија Телемака сина Улисова" од Стефана Живковића. А купци календара "Сербска пчела" за ту годину били су ходошки калуђери: игуман Симеон Поповић, намесник Јулијан Недељковић, те чланови братства Архисилај Маринковић јеромонах и Севастијан Табаковић јерођакон.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1837. године</ref> Као претплатник српске књиге о црквеном праву се 1841. године јавља Патрикиј Попескул јерођакон. Из списка пренумераната једне српске књиге види се ко чини манастирско братство 1843: Лаврентије Гершић (из Футога родом) протосинђел и намесник (1843—1846), Јер. Николић јеромонах, Дамаскин Поповић јеромонах - купио две књиге за своје кћерке.<ref>"Златотворно село", по Чокеу, превод Димитрије Поповић, Сегедин 1843. године</ref> Калуђер Табаковић придворни иконом је набавио у Араду, књигу "Богомољка", од Аристида Николића, 1847. године. Свети Синод је 1853. године поставио архимандрита ходошког Емилијана Кенгелца за епископа вршачког. Архимандрит ходошки Антоније Нако премештен је 1857. године у манастир Месић, а на његово место је прешао ходошки протосинђел Корнелије Живковић. Архимандрит Живковић се иако Србин (родом из Даља), није таквим показао приликом једне расправе о црквеној равноправности Срба и Румуна. Заступао је другачији став, и критиковао адвоката Лончаревића, радећи у интересу румунске стране. Живковић је као архимандрит био учесник Сабора 1864. године у Карловцима, а остао је у Ходошу до 1887. године.
Књигу Вукову о српском народу, набавио је 1867. године јеромонах Самуило Брашованов из манастира Ходоша.<ref>Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа српскога", Беч 1867. године</ref>
 
27.345

измена