Екосистеми мора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Spajanje istorija |
||
Ред 1:
'''Екосистем мора''' представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива [[биотоп]] и њега насељавају припадници одговарајуће [[Биоценоза|биоценозе]]. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — [[Екосистем|екосистем.]]<ref>{{Cite web|url=https://www.oceanicinstitute.org/aboutoceans/aquafacts.html|title=Oceanic Institute|website=www.oceanicinstitute.org|access-date=2018-12-01}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nationalgeographic.com/environment/habitats/ocean/|title=Ocean Habitats and Information|date=2017-01-05|access-date=2018-12-01}}</ref> and 90% of habitable space on Earth.<ref>{{Cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/ioc-oceans/focus-areas/rio-20-ocean/blueprint-for-the-future-we-want/marine-biodiversity/facts-and-figures-on-marine-biodiversity/|title=Facts and figures on marine biodiversity {{!}} United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization|website=www.unesco.org|language=en|access-date=2018-12-01}}</ref> Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће цјелине - [[биоме|биоме.]]<ref>[[Екосистем]]</ref> Јединство екосистема почива на интеракцијама живих бића и незиве околине: [[Земљиште|земљишта]], [[Вода|воде]], [[ваздух]]а и слично. Екосистеми су веома сложени и динамични системи. За разлику од континената од којих је већина углавном раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну цјелину. Свјетско море обухвата око 71% Земљине површине. Због наадекватне заштите екосистеми могу бити уништени због [[Климатска промена|климатских промјена]].▼
▲'''Екосистем мора''' представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива [[биотоп]] и њега насељавају припадници одговарајуће [[Биоценоза|биоценозе]]. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — [[Екосистем|екосистем.]] Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће цјелине - [[биоме|биоме.]]<ref>[[Екосистем]]</ref>
У морским екосистемема разликују се два типа станишта: ''морско дно'' и ''слободна вода''. Њих насељавају различити организми који изграђују ''животну заједницу морског дна'' и ''животну заједницу слободне воде''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] — активни пливачи).
== Географски положај мора ==
[[Географски положај]] мора, дубина морске воде и [[природа]] морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]]. Тако се разликују животне заједнице:
* ''тропских, умерених и поларних мора'',
* ''плиме и осеке'',
* ''сталног ударања таласа о обалу'',
* ''плитководних'',
* ''дубинских и најдубљих делова мора''.
== Екосистем мора ==
За разлику од [[Континент|континената]], од којих је већина потпуно раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну јединствену целину - Светско море, које обухвата око 71% Земљине површине.
У односу на дубину морске воде и природу морског дна, који представљају најзначајније факторе који одређују састав и структуру морских [[биоценоза]], разликују се заједнице у зони сталног ударања таласа о обалу, заједнице у зони плиме и осеке, као и заједнице плитких, дубинских и најдубљих делова мора.
== Зона сталног ударања таласа о обалу ==
Граница између [[море|морске]] и [[копно|копнене]] животне средине може бити веома различита. На местима где се из мора одмах издижу мање или веће вертикалне [[стене]] морски таласи стално ударају у обалу, отежавајући живот [[организам|организмима]].
Тамо жива бића морају бити прилагођена да повремено живе у условима ваздушне, а повремено у условима [[вода|водене]] средине. Стално ударање снажних таласа прети становницима ових [[станиште|станишта]] да буду одвојени од подлога и однети у дубље делове мора.
Због тога су се жива бића на оваквим стаништима прилагодила да се ефикасно причврсте за стеновиту подлогу, као и на повремену сушу.
У овој зони живе многобројне ''[[алге|слузаве модрозелене алге]], [[пужеви]] литорине'', као и ''[[ракови]] витичари'' и ''мокрице''.
== Зона плиме и осеке ==
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]]
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[станиште|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]].
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше.
У ову зону [[плима и осека|плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон]]а, а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаје|јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.
У зони плиме и осеке живе многобројне ''[[алге|мрке и зелене алге]]'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'' и ''[[Ракови|ракови]]''.
== Зона морског дна ==
[[Датотека:Riffbecken4.jpg|262x262px|десно|слика]]
Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
Дејство [[Водени талас|таласа]] није тако снажно као на обали, а [[притисак]] због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима [[море|мора]]. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - [[камен]], [[песак]] или [[муљ]] - чине морско дно још разноврснијим типом [[станиште|станишта]]. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија.
На морском дну живе многобројне врсте ''[[алге|алги]]'', ''малобројне цветнице'', ''[[сунђери]]'', ''[[корал]]и'', ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[црв]]и'', ''[[ракови]]'', ''[[пужеви]]'', ''[[шкољке]]'', ''[[главоношци]]'', ''[[бодљокошци]]'' и ''[[рибе|рибе]]''.
== Животна заједница слободне воде ==
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50 m, представља повољно место за живот. И овде има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
У овој зони живе многобројне ''[[планктон|једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама]]''. Планктон чине ''[[алге]]'', које формирају ''[[фитопланктон]]'' и животиње, које формирају ''[[зоопланктон]]''. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста ''[[медуза]]'', ''[[главоношци|главоножаца]]'', ''[[рибе|риба]]'' и ''[[сисари|сисара]]'', који активно пливају.
== Зона дубинских делова мора ==
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, [[температура]] је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а [[притисак]] висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге [[Еволуција (биологија)|еволуције]] пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима. Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте ''[[бескичмењаци|бескичмењака]]'', као што су ''[[морска саса|морске сасе]]'', ''[[морски црв]]и'', ''[[ракови]]'' и ''[[морски краставац|морски краставци]]'', али и најнеобичније врсте ''[[рибе|риба]]''.
== Види још ==
Линија 7 ⟶ 58:
* [[Биотоп]]
==
{{reflist|}}▼
== Lитература ==
{{reflist}}
* Јанковић, М., Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
* Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
Линија 14 ⟶ 69:
* Дмитар Лакушић, Слободан Јовановић: “Биологија за 8. разред основне школе” – Завод за уџбенике, Београд, 2010
* [https://www.britannica.com/ Британика]
* Barange M, Field JG, Harris RP, Eileen E, Hofmann EE, Perry RI and Werner F (2010) [https://books.google.com/books?id=vUsk4tskgwsC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q&f=false ''Marine Ecosystems and Global Change''] Oxford University Press. {{ISBN|978-0-19-955802-5}}
* Boyd IL, Wanless S and Camphuysen CJ (2006) [https://books.google.com/books?id=r4HfMfgWKv0C&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CE0Q6AEwBw#v=onepage&q&f=false ''Top predators in marine ecosystems: their role in monitoring and management''] Volume 12 of Conservation biology series. Cambridge University Press. {{ISBN|978-0-521-84773-5}}
* Davenport J (2008) [https://books.google.com/books?id=1_UnjWytNCYC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CFIQ6AEwCA#v=onepage&q&f=false ''Challenges to Marine Ecosystems: Proceedings of the 41st European Marine Biology Symposium''] Volume 202 of ''Developments in hydrobiology''. {{ISBN|978-1-4020-8807-0}}
* Levner E, Linkov I and Proth J (2005) [https://books.google.com/books?id=ojDLSRNmwdkC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CEgQ6AEwBg#v=onepage&q&f=false ''Strategic management of marine ecosystems''] Springer. Volume 50 of NATO Science Series IV. {{ISBN|978-1-4020-3158-8}}
* Mann KH and Lazier JRN (2006) [https://books.google.com/books?id=3My1f9gylPIC&printsec=frontcover&dq=%22marine+ecosystems%22&hl=en&ei=GYJXTNv-As-xcdyCtL8M&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CD4Q6AEwBA#v=onepage&q&f=false ''Dynamics of marine ecosystems: biological-physical interactions in the oceans''] Wiley-Blackwell. {{ISBN|978-1-4051-1118-8}}
* Moustakas A and Karakassis I (2005) [https://web.archive.org/web/20160716095645/http://www.uni-jena.de/unijenamedia/Aris_Aquatic_Ecology-p-8026.pdf "How diverse is aquatic biodiversity research?"] ''Aquatic Ecology'', '''39''': 367-375.
{{refend}}
{{нормативна контрола}}
▲{{reflist|}}
[[Категорија:
[[Категорија:Вода]]
| |||