Потоп (роман) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 27:
 
=== Први део ===
У зиму 1654-55. [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољска и Литванија]] су рату на две стране: [[Богдан Хмељницки|козачка побуна]] пламти у [[Украјина|Украјини]], а на северу Руска војска је заузела [[Белорусија|Белорусију]] и већи део [[Литванија|Литваније]], са изузетком Жмуђанског староства, које је под влашћу великог хетмана [[Јануш Рађивил|Јануша Рађивила]].
 
У Жмуђи, млади властелин Андржеј Кмићиц долази да презими са својим одредом, састављеним од бивших разбојника и зликоваца, и да обиђе вереницу, Александру Биљевичеву. Иако је њихов брак уговорен (тестаментом њеног деде), између Кмићица и Александре јавља се љубав на први поглед. Ствари се компликују када Кмићицови ратни другови, у свађи са локалном властелом, изгину у кафанској тучи; за одмазду, Кмићиц спаљује село, али му је војска потучена, Александра га се одриче, а он је принуђен да бежи. У пролеће, Кмићиц се враћа по Александру са одредом [[Козаци|козака]], али је потучен од локалне властеле и рањен у двобоју са пуковником Володијовским, који је сада у служби Јануша Рађивила. Ценећи Кмићицову храброст и ратне заслуге, велики хетман га узима у заштиту и поверева му врбовање нове војске.
Ред 33:
За то време, [[Шведска]] објављује рат и напада Пољску: у [[Војводство великопољско|Великопољској]], код Ушћа, пољски великаши, властела и војска се предају без борбе и признају власт шведског краља [[Карл X Густаф Шведски|Карла Густава]]. Јан Скшетуски и Заглоба скривају Јелену са децом у [[Бјаловјешка шума|Бјеловјешкој прашуми]], а они одлазе у [[Литванија|Литванију]], под команду Јануша Рађивила, најбољег војсковође у Пољској. Међутим, велики хетман објављује савез са Швеђанима: официри и војска му одричу послушност, осим Кмићица и његове банде, и нешто најамника. Володијовски, Заглоба и Скшетуски завршавају у тамници, али су поштеђени на Кмићицову молбу, а Александра поново одбацује Кмићица као издајника.
 
Заробљени официри одлазе у ропство код Швеђана, али су спашени Заглобиним лукавством и побуном Рађивилове војске.
 
Док у Литванији бесни грађански рат између присталица Пољске и Шведске, Швеђани заузимају [[Варшава|Варшаву]] и опседају [[Краков]], који брани кастелан Чарњецки, док краљ Јан Казимир бежи у Аустрију. За то време, Кмићиц креће као посланик шведском краљу, али успут од кнеза Богуслава Рађивила сазнаје за њихове планове о подели Пољске са непријатељима, и одлучује да се искупи и пређе Јану Казимиру. Након неуспеле отмице кнеза Богуслава, Кмићиц се искупљује бранећи манастир [[Ченстохова|Јасна Гура]], који је опседнут од Швеђана<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Henryk|first=Sienkiewicz|year=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|id=ISBN 978-86-367-0277-12|location=Gornji Milanovac|oclc=781178380}}</ref>.
 
=== Други део ===
Ред 47:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/781178380|title=Potop|last=Sienkiewicz|first=Henryk|year=1989|publisher=Dečje novine|others=Knežević, Lazar R.|id=ISBN 978-86-367-0277-12|location=Gornji Milanovac|publication-place=|oclc=781178380|pages=128-129}}
 
[[Категорија:Историја Пољске]]