Википедија

Biološka raznovrsnost — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{Evolucijska biologija-lat}}
[[Датотека:Fungi of Saskatchewan.JPG|thumbмини|250px|rightдесно|Uzorci [[fungi|gljiva]] prikupljeni tokom leta 2008. godine u mešovitim šumama severnog [[Saskačevan]]a, u blizini [[Ла Ронџ (Саскачеван)|La Rondža]] su primer bioraznolikosti gljivičnih vrsta. Na ovoj fotografiji su isto tako listovi [[lichen|lišaja]] i [[moss|mahovine]].]]
 
'''Biodiverzitet''', ''bioraznolikost'' ili '''biološka raznovrsnost''' ([[Grčki jezik|grč.]] βiοs - bios + [[Latinski jezik|lat.]] -{''diverssus''}-, prošli particip od -{''dīvertere''}- = da se skrene) predstavlja raznovrsnost svih [[Živo biće|živih bića]] na planeti [[Zemlja|Zemlji]], odnosno, sveukupnost: [[gen]]a - genetički diverzitet, [[Vrsta (biologija)|vrsta]] - specijski diverzitet i [[ekosistem]]a - ekosistemski diverzitet. ''[[Genetički diverzitet]]'' predstavlja skup gena svih postojećih živih bića na našoj planeti pošto je svaki organizam neponovljiva kombinacija gena. Sve vrste na našoj planeti od postanka života do danas predstavljaju ''[[specijski diverzitet]]''. Procenjuje se da na Zemlji živi preko 80.000.000 vrsta, a po nekim skromnijim procenama taj se broj kreće oko 12 - 35.000.000 vrsta, a do sada je [[determinacija|determinisano]] oko 1,7 miliona vrsta. ''[[Ekosistemski diverzitet]]'' predstavlja raznovrsnost [[Stanište|staništa]], [[biocenoza]] kao i svih procesa koje vrše organizmi u sklopu ekosistema. Raznovrsnost živog sveta najbolje je proučena kod evoluciono najsavršenijih biljaka i životinja pri čemu se misli na [[skrivenosemenice]] (cvetnice), među [[biljke|biljkama]], odnosno, [[sisari|sisare]], [[kičmenjaci|kičmenjake]], u [[fauna|fauni]]. Prema biološkoj raznovrsnosti naša zemlja predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.
 
Biološka raznolikost je pojam koji opisuje činjenicu da na Zemlji nisu nikad postojala, ne postoje, niti (teorijski) mogu postojati dva biološki istovetna živa sistema. Bioraznolikost izumrlih i postojećih oblika života i njihovih zajednica može se proučavati na nivou sveukupnog živog sveta i viših [[sistematske kategorije|sistematskih kategorija]] (organizacionih tipova ili [[porodica (biologija)|porodica]], na primer), među posmatranim [[vrsta (biologija)|vrstama]] živih bića ili među istovrsnim [[jedinka]]ma i njihovim različito definisanim grupama. Bioraznolikost je, dakle, sveukupno stanje i ukupni biološki potencijal promenljivosti, odnosno izvorni uslov opstanka žive supstance na [[Zemlja|Zemlji]].<ref>Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.</ref><ref>Global Environmental Change (1995): Human and Policy Implications. Special issue on People, Land Management and Environmental Change, Vol. 3, No. 4.</ref><ref>Heywood, V.H., Ed. (1995): Global Biodiversity Assessment. United Nations Environment Programme. Cambridge University Press, Cambridge, Published for UNEP, Cambridge university Press, Cambridge. {{page|year=|id=ISBN 0-521|pages=}} 56403 4;. {{page|year=|id=ISBN 0-521|pages=}} 56481. 6</ref><ref>Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment". The Globe, 30:2-4.</ref><ref>[http://www.un.org/earthwatch/biodiversity/assessment.html The Global Biodiversity Assessment completed]</ref><ref>Juha U. I., Ono A. (1996): Population, Land Management and Environmental Change. The United Nations University, Tokyo.</ref>
 
[[Biologija|Biološke]] [[nauka|nauke]] koje se posebno intenzivno bave problemima, uzrocima i posledicama (tj. prirodom, procesima i pojavama promenljivosti životnih formi) – kao osnovnu jedinicu proučavanja uzimaju vrstu, odnosno intraspecijski i interspecijski biodiverzitet.<ref>Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo. {{page|year=|isbn=978-9958-592-03-4|pages=}}.</ref> Iako u tom pogledu postoje različite procene, smatra se da je do danas na našoj planeti poznato preko milion životinjskih i pola miliona biljnih vrsta, a da, zajedno sa neopisanim oblicima, taj broj doseže opseg i 3–10 miliona. Jedna od njih je i vrsta -{''Homo sapiens''}- („čovek razumni”), koja obuhvata sve ljude današnjice i njihove neposredne fosilne pretke.<ref>Cockell C. (2006). Biological processes associated with impact events ESF IMPACT (1. ed.). Berlin:. {{page1|location=|publisher=Springer Verlag, . {{page|year=|isbn=978-3-540-25735-6|pages=}}.</ref><ref>Dasmann R. F. (1968) A Different kind of country. MacMillan Company, New York. {{page|year=|id=ISBN 0-02-072810-7|pages=}}.</ref><ref>Wilson E. O., Peter F. M. Eds (1988): Biodiversity. National Academy Press, New York, . {{page|year=|id=ISBN 0-309-03783-2|pages=}} ;. {{page|year=|id=ISBN 0-309-03739-5|pages=}} (pbk.), online Edition.</ref><ref>Global Biodiversity Assessment (1995): Biodiversity, Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6, Glossary. Belgian Clearing-Hous, Bruxelles. {{page|year=|id=ISBN 0-521-56481-6|pages=}}.</ref><ref>Hawksworth D. L. (1996). Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}.</ref><ref>Edward O., Wilson E. O. (2002). The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=|id=ISBN 0-679-45078-5|pages=}}.</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. {{page1|location=|publisher=Island Press, . {{page|year=|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}.</ref><ref>Van Dyke F. (2008). Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page|year=|isbn=978-1-4020-6890-4|pages=}}.</ref><ref>Hunter M. L. (1996). Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page|year=|id=ISBN 0-86542-371-7|pages=}}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego:. {{page1|location=|publisher=Elsevier Academic Press. {{page|year=|isbn=978-0-12-384719-5|pages=}}.</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou (2003) Biodiversity. New York: John Wiley. {{page|year=|id=ISBN 0-470-84957-6|pages=}}</ref><ref>Margulis L., Delisle, D. K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page|year=|id=ISBN 0-7637-0862-3|pages=}}</ref><ref>What is biodiversity?. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
 
Nakon pojave [[molekularna biologija|molekularnobioloških]] analiza, identifikacija evolucijskih linija i vrsta životnih oblika razvijala se strahovito brzo. Određene vrste molekulskih informacija, posebno sekvenci [[DNK]], mogu pružiti jasniju podršku nego što su morfološki podaci ikada mogli poslužiti za identifikaciju vrsta, posebno kada su klasteru, odnosno su slične po izgledu. Molekulski markeri često mogu biti identifikovani mnogo manje dvosmisleno od morfoloških obeležja. Identifikacija vrsta je izuzetno važna za očuvanje biološke raznolikosti. Do danas je imenovano oko 1,9 miliona vrsta, ali se procenjuje da je njihov ukupni broj može biti bilo gde između 3-100 miliona, jer nije proučavan veliki broj životinja i biljaka. Na primjer, poznato je gotovo 300.000 vrsta [[cvetnica]], ali njihov pravi broj može biti bliže 400.000, sa oko 2.000 vrsta koje se otkriju svake godine. Čak se i neopisani [[sisar]]a i dalje otkrivaju. Njih oko 4.000 do 5.000 je identifikovano u zadnjih 20 godina 20. veka, a povremeno su otkriveni čak i relativno veliki sisari, kao što su saola (-{''[[Pseudoryx nghetinhensis]]''}-) ili oriksu (-{''[[Oryx]]''}-) slična životinja iz jugoistočne Aziji, opisana 1990-ih, a koja je svrstana u sopstveni rod.
Ред 12:
Ispoljavanje bioraznolikosti unutar svake kategorije ima naglašene prostorne i vremenske dimenzije. Naučno je dokazana i na prvi pogled uočljiva činjenica da su – u istom vremenskom preseku (trenutku) promatranja – različiti živi sistemi, tj. jedinke i grupe (populacije. npr.) međusobno biološki nejednaki po nizu svojstava. Ta sveprisutna pojava se opisuje kao sinhrona (istovremena, istodobna) promenljivost. Budući da je njena osnovna odrednica prostor, češće se označava kao prostorna promenljivost. S druge strane, pojam alohronična (raznovremena, neistovremena) promenljivost opisuje pojavu dinamične raznolikosti istih živih sistema – jedinki i grupa – u vremenu, tj. činjenicu da nijedan od njih danas biološki nije ono što je bio „juče” niti je onakav kakav će biti „sutra”. Prema svojoj osnovnoj dimenziji – vremenu, ovakva promenljivost se označava i kao temporalna (vremenska). Ukupni sled (''proces'') promena jedinke, od začeća do smrti, označava se kao [[ontogeneza]] (ontogenetska promenljivost), a proces istorijskog menjanja prirodnih bioloških grupa je [[filogeneza]] (filogenetska promenljivost). Nauka o ontogenezi je [[ontogenija]], a o filogenezi – [[filogenija]].
 
Biodiverzitet obuhvata i ''varijabilnost'' i ''varijaciju'' (lat. -{''varius''}- = različit). Ovi termini se obično poistovećuju međusobno i sa pojmom promenljivosti uopšte. Međutim, u svom izvornom značenju, oni imaju različitu primenu:
* varijabilnost ({{jez-eng-lat|variability}}) opisuje sposobnost i pojavu ''vremenskog'' (alohroničnog) menjanja '''istih''' živih sistema (jedinki i grupa), dok je
* varijacija ({{jez-eng-lat|variation}}) primarno odnosi na '''prostornu''' ili sinhroničnu nejednakost ''različitih'' bioloških sistema.<ref>Burns E., Kind F., Meister K., Noack W. (1989): Das Biobuch. Verlag Moritz Diesterweg, Frankfurt am Main.</ref><ref>Cavalli–Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The Genetics of Human Populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hennig W. (2002): Genetik. Springer–Verlag, Berlin, Heidelberg.</ref><ref>King R. C., Stansfield W. D. (1999): A Dictionary of Genetics. Oxford University Press, New York, Oxford. {{page|year=|id=ISBN 0-19-509441-7|pages=}};. {{page|year=|id=ISBN 0-19-509442-5|pages=}} (pbk).</ref><ref>Lawrence E., Ed. (1999): Henderson's Dictionary of Biological Terms. Longman, London.</ref><ref>Mayr E. (1970): Populations, Species, and Evolution. Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Mayr E. (1988): Toward a New Philosophy of Biology – Observations of an Evolutionist. Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Rieger R., Michaelis A., Green M. M. (1991): Glossary of Genetics and Cytogenetics – Classical and Molecular. Springer–Verlag, Berlin.</ref><ref>Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 9958-9344-2-6|pages=}}.</ref>
 
Bioraznolikost se može proučavati na svim nivoima organizaciono-funkcionalnog ustrojstva [[organizam]]a: od [[molekul]]skog nivoa do individualne i grupne (populacijske) bioraznolikosti do svekolike [[biosfera|biosfere]], a osnovne su: individualna bioraznolikost i populacijska bioraznolikost.
Ред 28:
Individue se međusobno razlikuju po varijantama i kategorijama pojedinih kvalitativnih ili kvanititativnih obeležja, a međugrupne razlike su redovno definisane kvantitetom (relativnom frekvencijom) individualnih fenotipova posmatranih svojstava i njhovih varijanti. Dve osobe se, naprimer, mogu razlikovati i po tome što jedna ima krvnu grupu ''A'', a druga ''B'', dakle, po alternativnim kvalitetima ([[biohemija|biohemijskoj]] strukturi) [[antigen]]a krvnih grupa [[krvna grupa|''ABO'' sistema]], dok se dve hipotetične populacije po ovom svojstvu diferenciraju tako što u jednoj od njih ima, recimo, 40% krvne grupe ''A'' i 15% grupe ''B'', a za drugu istovremeno mogu biti karakteristične bilo koje niže ili više frekvencije ovih fenotipova (npr. 60% : 40%). Prema tome, kada je reč o kvalitativnim osobinama, osnovna mera međugrupnih razlika je relativna učestalost njihovih varijanti – izražena u obliku razlomka, proporcije, procenta, promila itd. Međutim, kada je reč o kvantitativnim obeležjima, neposrednim merenjem može se (na primer) utvrditi da je jedna osoba visoka tačno 162 cm, a druga 195,6 cm. Osnovni pokazatelj međugrupnih razlika prema tom svojstvu, međutim, nije nijedna od direktnih mera, nego njihova (posredno izvedena) srednja vrednost (x) koja u matičnoj populaciji prve jedinke može biti x=180 cm, a druge x =175 cm
 
Ovaj najgrublji pokazatelj grupnih svojstava (očito) ne pruža ni najelementarnije podatke o unutargrupnoj varijaciji obuhvaćenih individua, pa se isti njeni iznosi mogu javljati i u ekstremnim slučajevima (apsolutne homogenosti ili heterogenosti posmatranog uzorka i [[populacija|populacije]], npr. svi ispitanici iste visine – svaki ispitanik različite visine). Najbitnije podatke o strukturi kompariranih grupa daju standardizovani [[statistika|statistički]] pokazatelji raspona variranja, relativne učestalosti i gustine disperzije kvantitativnih kategorija, među kojima su najznačajniji: [[statistika|kvartili]], [[standardna devijacija]], [[statistika|varijansa]], [[statistika|standardna greška]], [[statistika|koeficijent varijabilnosti]] i neki drugi. Ove osnovne karakteristike strukture svake posmatrane grupe omogućavaju primenu viših nivoa analize unutargrupne i međugrupne promenljivosti, odnosno [[priroda|prirode]] i značaja konstatovanih međugrupnih razlika.<ref>Nipam H. Patel N. H. (2007). Evolution. {{page1|location=|publisher=Cold Spring Harbor Laboratory Press. {{page|year=|id=ISBN 0-87969-684-2|pages=}}.</ref><ref>Bowler P. J.(2003). Evolution : the history of an idea (3rd ed.). Berkeley:. {{page1|location=|publisher=University of California Press. {{page|year=|isbn=978-0-520-23693-6|pages=}}</ref>
 
Takođe se može zaključiti da se nijedna grupa [[osobina]], bez obzira na tip i prirodu promenljivosti, ne odnosi ni na jednu od pripadajućih individua. Budući da je beskonačno mala verovatnoća pojave dve biološki identične osobe u celokupnom [[čovek|čovečanstvu]] svih vremena, teorijski je nemoguća i pojava dve ''[[biologija|biološki]]'' apsolutno [[jedinka|jednake]] ljudske grupe.
 
Prema tome, identični „kvaliteti” ([[antigen]]i istog [[biohemija|biohemijskog]] sastava) alternirajućih i kvantitativne kategorije fluktuirajućih osobina mogu se javljati u svim posmatranim ljudskim grupama, odnosno (sub)populacijama, koje se međusobno primarno razlikuju po relativnoj učestalosti individualnih [[fenotip]]ova. U svakoj od njih, nezavisno od drugih, frekvencija svake kategorije posmatranih kvalitativnih i kvantitativnih svojstava se može kretati od 0 do 100%, a izuzimajući ona koja su međusobno vezana, nezavisno varira odnos fenotipova u svakom sistemu varijacije ponaosob. Može se zaključiti da izložene činjenice same po sebi jasno pokazuju da se nijedna grupna osobina, bez obzira na tip promenljivosti, ne može nužno i neposredno odnositi ni na jednu od pripadajućih individua. Ova nepobitna naučna činjenica redovno je i tendenciozno zanemarivana (ili pogrešno tumačena) u polazištima svih oblika diskriminacije (posebno [[rasa|rasne]]) na bazi grupnih bioloških specifičnosti. Budući da je beskonačno mala mogućnost pojave dve identične [[osoba|osobe]] u sveukupnom [[čovek|čovečanstvu]] (svih vremena), teorijski je nemoguće (po bilo kojem kriterijumu) definisati dve biološki apsolutno jednake ljudske grupe. Ta konstatacija se podjednako odnosi na sinhronične i alohronične relacije.
 
Osnovu temporalnog kontinuiteta grupne promenljivosti i njenog spacijalnog održavanja čini genski fond populacije (sadržan u skupu gameta svakog pokoljenja), a svaki individualni genotip je izraz empirijske složene verovatnoće spajanja gameta određene genetičke konstelacije. [[Fenotip|Feno]]–[[genotip]]ski sastav svake [[populacija|populacije]], prema tome, direktno zavisi od relativne frekvencije [[gen]]a sa svih (hipotetičnih) 30.000 lokusa (ili 25.000, u šta se danas veruje). Na osnovu toga može se konstatovati da se relativne međugrupne razlike izvorno mogu svesti na specifičnosti frekvencije alternativnih varijanti pojedinih gena, tj. da je osnova biološke heterogenosti ljudskih grupa ([[populacija]]) sadržana u specifičnostima njhove genetičke strukture. Drugim rečina, dugoročni kontinuitet svih [[biologija|bioloških]] osobenosti svake populacije počiva na kontinuitetu i osobenostima njene genetičke strukture. Po njoj se ona manje ili više može razlikovati od ostalih [[vrsta|istovrsnih]] populacija. Na toj osnovi počiva i svaka spoljna prepoznatljivost pojenih populacija, uključujući i [[čovek|ljudske]] [[rasa|rase]].
 
Genetičke osobenosti neke ljudske populacije, dakle, mogu počivati na:
* (1) Prisustvu jednog ili više alelogena kojih u drugima uopšte nema;
* (2) Potpunom odsustvu alela koji se u ostalim [[populacija]]ma redovno javljaju;
* (3) Obe ove pojave (što je najčešće).
Ред 55:
{{refbegin|30em}}
* Ђукановић, Мара: ''Еколошки изазов'', Београд, 1991.
* Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
* Јанковић, М., Ђорђевић, В: ''Примењена екологија'', [[Научна књига]], Београд, 1981.
* Јанковић, М: ''Фитоекологија'', Београд, 1986.
Ред 75:
{{Commonscat|Biodiversity}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Biodiverzitet Бионет школа]
* [http://bioras.petnica.rs BioRaS] Интерактивни портал о врстама биљака, животиња и гљива које живе у Србији; Одржава Конзорцијум организација цивилног друштва за картирање и мониторинг биолошке разноврсности Србије
* [http://www.planeta.org.rs/15/2nacparkovi.htm Заштићена природа наше земље: Мало познато богатство] Текст о националним парковима на сајту „Планета“; аутори Јелена Милосављевић, Весна струга и Зденко Штромар
* [https://web.archive.org/web/20110421022917/http://www.millenniumassessment.org/proxy/Document.354.aspx -{Biodiversity Synthesis Report}-]
* [http://www.greenfacts.org/biodiversity/index.htm -{A popularized version of the MA Biodiversity Synthesis Report}-]
* [http://www.actionbioscience.org/index.html -{ActionBioscience}-]
* [https://web.archive.org/web/20060527104426/http://www.law-ref.org/CBD/index.html C-{onvention on Biological Diversity at Law-Ref.org}-]
* [http://plato.stanford.edu/entries/biodiversity/ -{Stanford Encyclopedia of Philosophy: Biodiversity}-]
* [http://biodiversityhotspots.org/ -{Website about hotspots of biodiversity as defined by Conservation International}-]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Biološka_raznovrsnost”