Википедија

Biološka raznovrsnost — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN
Ред 6:
Biološka raznolikost je pojam koji opisuje činjenicu da na Zemlji nisu nikad postojala, ne postoje, niti (teorijski) mogu postojati dva biološki istovetna živa sistema. Bioraznolikost izumrlih i postojećih oblika života i njihovih zajednica može se proučavati na nivou sveukupnog živog sveta i viših [[sistematske kategorije|sistematskih kategorija]] (organizacionih tipova ili [[porodica (biologija)|porodica]], na primer), među posmatranim [[vrsta (biologija)|vrstama]] živih bića ili među istovrsnim [[jedinka]]ma i njihovim različito definisanim grupama. Bioraznolikost je, dakle, sveukupno stanje i ukupni biološki potencijal promenljivosti, odnosno izvorni uslov opstanka žive supstance na [[Zemlja|Zemlji]].<ref>Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.</ref><ref>Global Environmental Change (1995): Human and Policy Implications. Special issue on People, Land Management and Environmental Change, Vol. 3, No. 4.</ref><ref>Heywood, V.H., Ed. (1995): Global Biodiversity Assessment. United Nations Environment Programme. Cambridge University Press, Cambridge, Published for UNEP, Cambridge university Press, Cambridge. {{page|year=|id=ISBN 0-521|pages=}} 56403 4. {{page|year=|id=ISBN 0-521|pages=}} 56481. 6</ref><ref>Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment". The Globe, 30:2-4.</ref><ref>[http://www.un.org/earthwatch/biodiversity/assessment.html The Global Biodiversity Assessment completed]</ref><ref>Juha U. I., Ono A. (1996): Population, Land Management and Environmental Change. The United Nations University, Tokyo.</ref>
 
[[Biologija|Biološke]] [[nauka|nauke]] koje se posebno intenzivno bave problemima, uzrocima i posledicama (tj. prirodom, procesima i pojavama promenljivosti životnih formi) – kao osnovnu jedinicu proučavanja uzimaju vrstu, odnosno intraspecijski i interspecijski biodiverzitet.<ref>Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo. {{page|year=|isbn=978-9958-592-03-4|pages=}}.</ref> Iako u tom pogledu postoje različite procene, smatra se da je do danas na našoj planeti poznato preko milion životinjskih i pola miliona biljnih vrsta, a da, zajedno sa neopisanim oblicima, taj broj doseže opseg i 3–10 miliona. Jedna od njih je i vrsta -{''Homo sapiens''}- („čovek razumni”), koja obuhvata sve ljude današnjice i njihove neposredne fosilne pretke.<ref>Cockell C. (2006). Biological processes associated with impact events ESF IMPACT (1. ed.). Berlin. {{page1|location=|publisher=Springer Verlag|year=|isbn=978-3-540-25735-6|pages=}}.</ref><ref>Dasmann R. F. (1968) A Different kind of country. MacMillan Company, New York. {{page|year=|id=ISBN 978-0-02-072810-78|pages=}}.</ref><ref>Wilson E. O., Peter F. M. Eds (1988): Biodiversity. National Academy Press, New York. {{page|year=|id=ISBN 978-0-309-03783-29|pages=}} . {{page|year=|id=ISBN 978-0-309-03739-56|pages=}} (pbk.), online Edition.</ref><ref>Global Biodiversity Assessment (1995): Biodiversity, Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6, Glossary. Belgian Clearing-Hous, Bruxelles. {{page|year=|id=ISBN 978-0-521-56481-6|pages=}}.</ref><ref>Hawksworth D. L. (1996). Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}.</ref><ref>Edward O., Wilson E. O. (2002). The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=|id=ISBN 978-0-679-45078-58|pages=}}.</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. {{page1|location=|publisher=Island Press|year=|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}.</ref><ref>Van Dyke F. (2008). Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page|year=|isbn=978-1-4020-6890-4|pages=}}.</ref><ref>Hunter M. L. (1996). Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page|year=|id=ISBN 978-0-86542-371-78|pages=}}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego. {{page1|location=|publisher=Elsevier Academic Press|year=|isbn=978-0-12-384719-5|pages=}}.</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou (2003) Biodiversity. New York: John Wiley. {{page|year=|id=ISBN 978-0-470-84957-6|pages=}}</ref><ref>Margulis L., Delisle, D. K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page|year=|id=ISBN 978-0-7637-0862-37|pages=}}</ref><ref>What is biodiversity?. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
 
Nakon pojave [[molekularna biologija|molekularnobioloških]] analiza, identifikacija evolucijskih linija i vrsta životnih oblika razvijala se strahovito brzo. Određene vrste molekulskih informacija, posebno sekvenci [[DNK]], mogu pružiti jasniju podršku nego što su morfološki podaci ikada mogli poslužiti za identifikaciju vrsta, posebno kada su klasteru, odnosno su slične po izgledu. Molekulski markeri često mogu biti identifikovani mnogo manje dvosmisleno od morfoloških obeležja. Identifikacija vrsta je izuzetno važna za očuvanje biološke raznolikosti. Do danas je imenovano oko 1,9 miliona vrsta, ali se procenjuje da je njihov ukupni broj može biti bilo gde između 3-100 miliona, jer nije proučavan veliki broj životinja i biljaka. Na primjer, poznato je gotovo 300.000 vrsta [[cvetnica]], ali njihov pravi broj može biti bliže 400.000, sa oko 2.000 vrsta koje se otkriju svake godine. Čak se i neopisani [[sisar]]a i dalje otkrivaju. Njih oko 4.000 do 5.000 je identifikovano u zadnjih 20 godina 20. veka, a povremeno su otkriveni čak i relativno veliki sisari, kao što su saola (-{''[[Pseudoryx nghetinhensis]]''}-) ili oriksu (-{''[[Oryx]]''}-) slična životinja iz jugoistočne Aziji, opisana 1990-ih, a koja je svrstana u sopstveni rod.
Ред 14:
Biodiverzitet obuhvata i ''varijabilnost'' i ''varijaciju'' (lat. -{''varius''}- = različit). Ovi termini se obično poistovećuju međusobno i sa pojmom promenljivosti uopšte. Međutim, u svom izvornom značenju, oni imaju različitu primenu:
* varijabilnost ({{jez-eng-lat|variability}}) opisuje sposobnost i pojavu ''vremenskog'' (alohroničnog) menjanja '''istih''' živih sistema (jedinki i grupa), dok je
* varijacija ({{jez-eng-lat|variation}}) primarno odnosi na '''prostornu''' ili sinhroničnu nejednakost ''različitih'' bioloških sistema.<ref>Burns E., Kind F., Meister K., Noack W. (1989): Das Biobuch. Verlag Moritz Diesterweg, Frankfurt am Main.</ref><ref>Cavalli–Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The Genetics of Human Populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hennig W. (2002): Genetik. Springer–Verlag, Berlin, Heidelberg.</ref><ref>King R. C., Stansfield W. D. (1999): A Dictionary of Genetics. Oxford University Press, New York, Oxford. {{page|year=|id=ISBN 978-0-19-509441-71|pages=}}. {{page|year=|id=ISBN 978-0-19-509442-58|pages=}} (pbk).</ref><ref>Lawrence E., Ed. (1999): Henderson's Dictionary of Biological Terms. Longman, London.</ref><ref>Mayr E. (1970): Populations, Species, and Evolution. Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Mayr E. (1988): Toward a New Philosophy of Biology – Observations of an Evolutionist. Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Rieger R., Michaelis A., Green M. M. (1991): Glossary of Genetics and Cytogenetics – Classical and Molecular. Springer–Verlag, Berlin.</ref><ref>Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-9344-2-61|pages=}}.</ref>
 
Bioraznolikost se može proučavati na svim nivoima organizaciono-funkcionalnog ustrojstva [[organizam]]a: od [[molekul]]skog nivoa do individualne i grupne (populacijske) bioraznolikosti do svekolike [[biosfera|biosfere]], a osnovne su: individualna bioraznolikost i populacijska bioraznolikost.
Ред 24:
 
== Populacijska bioraznolikost ==
'''Populacijska bioraznolikost''' je elementarni preduslov svih [[evolucija|mikroevolucijskih]] procesa. Iako imanentno izvire iz [[biologija|biološke]] različitosti pripadajućih individua, predstavlja novi – organizaciono viši nivo i kvalitet u odnosu na individualnu. Ona ima specifične manifestacije i mere. Bez obzira da li se posmatra kvalitativna ili kvantitativna individualna varijacija, grupno–specifična svojstva neminovno imaju količinske (kvantitativne) parametre.<ref>Hartl D. (2007). Principles of Population Genetics. Sinauer Associates. {{page|year=|isbn=978-0-87893-308-2|pages=}}.</ref><ref>Ewens W. .J. (2004). Mathematical Population Genetics (2nd Edition). Springer-Verlag, New York. {{page|year=|id=ISBN 978-0-387-20191-27|pages=}}</ref>
 
Individue se međusobno razlikuju po varijantama i kategorijama pojedinih kvalitativnih ili kvanititativnih obeležja, a međugrupne razlike su redovno definisane kvantitetom (relativnom frekvencijom) individualnih fenotipova posmatranih svojstava i njhovih varijanti. Dve osobe se, naprimer, mogu razlikovati i po tome što jedna ima krvnu grupu ''A'', a druga ''B'', dakle, po alternativnim kvalitetima ([[biohemija|biohemijskoj]] strukturi) [[antigen]]a krvnih grupa [[krvna grupa|''ABO'' sistema]], dok se dve hipotetične populacije po ovom svojstvu diferenciraju tako što u jednoj od njih ima, recimo, 40% krvne grupe ''A'' i 15% grupe ''B'', a za drugu istovremeno mogu biti karakteristične bilo koje niže ili više frekvencije ovih fenotipova (npr. 60% : 40%). Prema tome, kada je reč o kvalitativnim osobinama, osnovna mera međugrupnih razlika je relativna učestalost njihovih varijanti – izražena u obliku razlomka, proporcije, procenta, promila itd. Međutim, kada je reč o kvantitativnim obeležjima, neposrednim merenjem može se (na primer) utvrditi da je jedna osoba visoka tačno 162 cm, a druga 195,6 cm. Osnovni pokazatelj međugrupnih razlika prema tom svojstvu, međutim, nije nijedna od direktnih mera, nego njihova (posredno izvedena) srednja vrednost (x) koja u matičnoj populaciji prve jedinke može biti x=180 cm, a druge x =175 cm
 
Ovaj najgrublji pokazatelj grupnih svojstava (očito) ne pruža ni najelementarnije podatke o unutargrupnoj varijaciji obuhvaćenih individua, pa se isti njeni iznosi mogu javljati i u ekstremnim slučajevima (apsolutne homogenosti ili heterogenosti posmatranog uzorka i [[populacija|populacije]], npr. svi ispitanici iste visine – svaki ispitanik različite visine). Najbitnije podatke o strukturi kompariranih grupa daju standardizovani [[statistika|statistički]] pokazatelji raspona variranja, relativne učestalosti i gustine disperzije kvantitativnih kategorija, među kojima su najznačajniji: [[statistika|kvartili]], [[standardna devijacija]], [[statistika|varijansa]], [[statistika|standardna greška]], [[statistika|koeficijent varijabilnosti]] i neki drugi. Ove osnovne karakteristike strukture svake posmatrane grupe omogućavaju primenu viših nivoa analize unutargrupne i međugrupne promenljivosti, odnosno [[priroda|prirode]] i značaja konstatovanih međugrupnih razlika.<ref>Nipam H. Patel N. H. (2007). Evolution. {{page1|location=|publisher=Cold Spring Harbor Laboratory Press|year=|id=ISBN 978-0-87969-684-29|pages=}}.</ref><ref>Bowler P. J.(2003). Evolution : the history of an idea (3rd ed.). Berkeley. {{page1|location=|publisher=University of California Press|year=|isbn=978-0-520-23693-6|pages=}}</ref>
 
Takođe se može zaključiti da se nijedna grupa [[osobina]], bez obzira na tip i prirodu promenljivosti, ne odnosi ni na jednu od pripadajućih individua. Budući da je beskonačno mala verovatnoća pojave dve biološki identične osobe u celokupnom [[čovek|čovečanstvu]] svih vremena, teorijski je nemoguća i pojava dve ''[[biologija|biološki]]'' apsolutno [[jedinka|jednake]] ljudske grupe.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Biološka_raznovrsnost”