Угљен-диоксид — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Ažurirao sam podatak o sadržaju ugljen dioksida u atmosferi u skladu sa citiranim izvorom (sa 0,039 na 0,041 %).)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
'''Угљен-диоксид''' или '''угљеник(IV)-оксид''' је атмосферски природни гас који се састоји од једног атома [[угљеник]]а и два атома [[кисеоник]]а спојених [[Kovalentna veza|ковалентним везама]]. Хемијска формула овог гаса је -{CO<sub>2</sub>}-. У стандардним условима температуре и притиска је у гасовитом стању. У [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]] се налази у количини од око 0,041% (по запремини)<ref>[http://www.esrl.noaa.gov/gmd/ccgg/trends/#mlo ESRL Global Monitoring Division - Global Greenhouse Gas Reference Network<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Део је угљениковог циклуса, а [[биљке]], [[алге]] и [[цијанобактерије]] га користе у процесу [[Фотосинтеза|фотосинтезе]] (у присуству воде деловањем сунчеве светлости) за производњу [[Угљени хидрати|угљених хидрата]], чиме се као нуспроизвод отпушта кисеоник.{{sfn|Kaufman|Franz|1996|pp=}} Међутим, пошто се фотосинтеза не може одвијати у мраку, део угљен-диоксида биљке производе ноћу у процесу дисања.<ref>[http://www.legacyproject.org/activities/foodfactories.html Food Factories]. www.legacyproject.org. Pristupljeno 10. oktobar 2011.</ref>
 
Угљен-диоксид у природи настаје сагоревањем [[Угаљ|угља]] или [[Угљоводоници|угљоводоника]], [[Ферментација (биохемија)|ферментацијом]] шећера у [[Алкохолно пиће|алкохолна пићима]], као и [[Дисање|дисањемдисање]]м свих живих организама. [[Људи]] и копнене животиње га избацују из [[Респираторни систем|дисајних органа]]. Емитују га [[вулкан]]и, [[гејзир]]и и врели извори воде те друга места где је [[Земљина кора]] танка. Ослобађа се и из [[Карбонат|карбонатних стена]] путем [[Раствор|растварања]]. -{CO}-<sub>2</sub> се може наћи у [[Језеро|језерима]] на дубинама испод [[Надморска висина|нивоа мора]], те измешан са [[Нафта|нафтом]] и [[Природни гас|природним гасом]].<ref>{{cite web|url=http://www.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipe-5|title=General Properties and Uses of Carbon Dioxide, Good Plant Design and Operation for Onshore Carbon Capture Installations and Onshore Pipelines|publisher=Energy Institute|accessdate=14. 03. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120626060816/http://www.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipe-5|archive-date=26. 06. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Утицаји угљен-диоксида на околину су од значајног интереса. Угљен-диоксид је важан стакленички гас, који загрева површину Земље тако што смањује и онемогућава радијацију топлоте у свемир. Атмосферски угљен-диоксид је основни извор [[угљеник]]а за [[живот]] на Земљи, а његова концентрација у Земљиној атмосфери пре индустријске револуције још од касног [[Камбријум|предкамбријума]] била је регулисана фотосинтетичким организмима. Међутим, од [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] до данас брзо је порасла концентрација -{CO}-<sub>2</sub> у атмосфери због сагоревања карбонских (фосилних) горива (угља, нафте и природног гаса). Последица повећања концентрације -{CO}-<sub>2</sub> у атмосфери је [[глобално загревање]] те антропогене [[климатске промене]]. Угљен-диоксид је највећи извор закишељавања океана пошто он при растварању у води производи угљену киселину<ref>National Research Council. "Summary." Ocean Acidification: A National Strategy to Meet the Challenges of a Changing Ocean. Washington, DC:. {{page1|location=|publisher=The National Academies Press, |year=2010|id=|pages=}}. 1. Print.</ref> која је слаба киселина те је њена јонизација у води некомплетна (-{CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O ⇔ H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-).
 
== Особине ==
 
=== Физичке ===
[[Датотека:Carbon dioxide pressure-temperature phase diagram.svg|лево|thumbмини|220px|Фазни дијаграм температуре и притиска код угљен-диоксида, приказана је тројна и критична тачка угљен-диоксида]]
[[Датотека:Dry Ice Pellets Subliming.jpg|лево|thumbмини|220px|Узорци чврстог угљен-диоксида или ''сувог леда'']]
 
То је [[гас]] без боје. У мањим концентрацијама је без [[мирис]]а и укуса. У већим концентрацијама, гас има оштар [[Киселине|кисели]] мирис. При стандардним условима температуре и притиска, [[густина]] му је око 1,98&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> што је око 1,5 пута више од [[ваздух]]а те се у затвореним просторима често налази на дну просторије. Угљен-диоксид не може бити у течном стању при притиску испод 5,1 -{atm}-. При притиску од 1 -{atm}- (приближно „нормалном” притиску на нивоу мора), гас се претвара директно у чврсто стање на температури испод -78,5&nbsp; °C а изнад те температуре -{CO}-<sub>2</sub> у чврстом стању сублимира директно у гас. У свом чврстом стању, угљен-диоксид се често назива и [[суви лед]].
 
{{DEFAULTSORT:Угљен-диоксид}}
[[Категорија:Угљен-диоксид| ]]
 
[[Категорија:Угљен-диоксид]]
[[Категорија:Кисели оксиди]]
[[Категорија:Агенси за сузбијање пожара]]
1.572.075

измена