Привреда Словеније — разлика између измена

м
decimalni zarez umesto tacke; козметичке измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (decimalni zarez umesto tacke; козметичке измене)
|година = календарска година
|организације = [[Организација за економску сарадњу и развој]], [[Европска унија|ЕУ]]
|гдп = 58.,06 милијарди (2012)
|гдпраст = -2,0 % (2012)
|по становнику = 28.600 (2012)
|сектори = пољопривреда (2.,7 %), индустрија (27.,6 %), услуге (69.,7 %)
|инфлација = 2.6 % (2012)
|сиромаштво = 12.7 % (2010)
|незапосленост = 11,9% (2012)
|индустрија = [[производња челика]], руда [[гвожђе|гвожђа]], прерада [[алуминијум]]а, топљење [[олово|олова]] и [[цинк]]а, електроника, камиони, аутомобили, електрична опрема, прерада дрвета, текстил, хемикалије, машински алати
|извоз = $28.,42 милијарди (2012)
|извозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
|извозни партнери = {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (20 %) <br /> {{зас|ИТА}} [[Италија]] (12 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (7,9 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (6,2 %) <br /> {{зас|ФРА}} [[Француска]] (4,8 %) <br /> {{зас|РУС}} [[Русија]] (4,6 %)
|увоз = $29.,83 милијарди (2012)
|увозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
|увозни партнери = {{зас|ИТА}} [[Италија]] (16,3 %) <br /> {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (16,2 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (10,4 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (4,8 %) <br /> {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] (4,0 %) <br />
== Историја ==
 
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
 
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate=16. 2. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120220205632/http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |archive-date=20. 02. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">{{cite news |url=http://www.sloveniatimes.com/double-dip-recession-is-the-%E2%80%98official%E2%80%99-reality |title=Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality |newspaper=The Slovenia Times |date=13. 03. 2012}}
{{Теме Европе|Привреда}}
 
[[Категорија:Привреда Словеније| ]]
1.572.075

измена