Рибозом — разлика између измена

'''Рибозоми''' су ћелијске супрамолекулске структуре чија је улога [[синтеза протеина]]. Рибозоми који се налазе у цитоплазмичном матриксу синтетишу протеине који ће да остану у ћелији након синтезе, док рибозоми који су закачени за плазматичну мембрану синтетишу протеине који ће након синтезе бити транспортовани ван ћелије. Облик сваког новог синтетисаног протеина зависи од секвенце [[аминокиселина]]. Посебни протеини, звани молекуларни пратиоци, шаперони, помажу при савијању и увијању полинуклеотидног ланца који се састоји од великог броја [[аминокиселина|амино киселина]], и то увијање и савијање ланца одређује облик [[протеин]]а.

[[Рибозоми прокариота]] су мањи од рибозома у еукариота. Они се често називају 70S рибозомима, димензије су им око 14 нанометара са 20 нанометара, молекуларна тежина око 2.,7 милиона, и саграђени су од подјединица: велике (50S) и мале (30S). Ознака '''S''' стоји за [[Сведбергова јединица|Сведбергову јединицу]]. Ова јединица представља коефицијент седиментације током центрифуге. [[Рибозоми еукариота]] су 80S и широки су око 22 нанометара.