Скандинејвијан ерлајнс систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м decimalni zarez umesto tacke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 21:
}}
[[Датотека:SAS koncernbyggnad 2007.jpg|мини|Седиште и управна зграда САСа]]
'''Скандинејвијан ерлајнс систем''' ({{јез-енг|Scandinavian Airlines System}}; [[IATA]]: -{SK}-, [[Организација међународног цивилног ваздухопловства|ICAO]]: -{SAS}-) је мултинацијална [[авио-компанија]] за [[Данска|Данску]], [[Норвешка|Норвешку]] и [[Шведска|Шведску]] и највећа авио-компанија у [[Скандинавија|Скандинавији]] са седиштем у [[Осло|Ослу]]. Скандинејвијан ерлајнс је била један од 5 авио-компанија које су формирале [[Стар алајанс]]. Ова компанија је формирала [[Спанер]] и бившу чартер авио-компанију [[Сканер]]. САС је базиран на 3 аеродрома: [[Аеродром Копенхаген|Каструп]], [[Аеродром Арланда|Арланда]] и [[Аеродром Гардермонен|Гардермонен]]. Године [[2006]]., Скандинејвијан ерлајнс је превезао 25 милиона путника, док је САС Група превезла 38,6 милиона путника.
 
== Историја ==
Авио-компанија је основана [[1. август]]а [[1946]]. године када су се удружиле националне авио-компаније Данске, Норвешке и Шведске. Операције су почеле [[17. септембар|17. септембра]] 1946. Компаније су ујединиле европске летове [[1948]]. године и на крају су се ујединиле како би формирале САС конзорцијум [[1951]]. године. Када је авио-компанија основана, била је подељена између САС Данске (28,6 %), САС Норвешке (42,8 %) и САС Шведске (42,8 %), и 50% су држали приватни инвестори, а 50% [[влада|владе]] ових држава.
 
Године [[1954]]., САС је била прва авио-компанија на свету која је имала трансполарне летове. Један од тих летова је био на релацији од Копенхагена до [[Лос Анђелес]]а. Захваљујући добрим ценама транзита за остале европске дестинације, ове трансполарне линије биле су јако популарне за америчке туристе [[1950е|1950-их]] година. САС је такође користио трансполарне линије и за [[Далеки исток]].
 
Године [[1957]]., САС је била прва авио-компанија са летовима изнад [[Северни Пол|Северног Пола]] на дестинацији [[Копенхаген]]-[[Енкориџ]]-[[Токио]]. [[1959]]. године, САС је купио свој први [[џет авион]], [[Каравел]], а [[1971]]. је добио први [[Боинг 747]].
 
САС је поступно добио контролу за домаће дестинације у све три земље од куповине свих или половине локалних авио-компанија. У мају [[1997]]. године, САС је формирао светску [[Стар алајанс]] мрежу са [[Ер Канада|Ер Канадом]], [[Јунајтед ерлајнс]]ом, [[Луфтханза|Луфтханзом]] и [[Тај ервејз интернашонал]]ом. У компанији се у јуну 2001. променила подела деоница; владе држава су држале 50% (Данска 14,3 %, Норвешка 14,3 % и Шведска 21,4 %), а осталих 50% је припало јавности.
 
Скандинејвијан ерлајнс систем (САС) је [[2004]]. подељен у 4 авио-компаније: САС Скандинејвијан ерлајнс Шведска АБ, Скандинејвијан ерлајнс Данска АС, Скандинејвијан ерлајнс Братхенс АС и Скандинејвијан ерлајнс Међународни АС. Године [[2007]]., САС Братхенс је променио име у САС Скандинејвијан ерлајнс Норвешка АС.
 
== Спољашње везе ==