Синђан — разлика између измена

'''Синкјанг''', званично '''Аутономни ујгурски регион Синкјанг''' ([[Ујгурски језик|ујг.]] -{شىنجاڭ}-; {{јез-кин-кп|к=新疆|п=Xīnjiāng}}), је један од пет [[Аутономне области Кине|аутономних региона]] [[Кина|НР Кине]]. Налази се на крајњем северозападу земље. Има површину од 1.646.800 -{km²}-, што је шестина кинеске територије. Главни град Синкјанга је [[Урумћи|Урумчи]]. Синкјанг се налази на древном [[Пут свиле|Путу свиле]]. Граничи се са [[Таџикистан]]ом, [[Киргистан]]ом и [[Казахстан]]ом на западу; [[Авганистан]]ом и спорним територијама [[Џаму и Кашмир]] на југозападу; [[Тибет]]ом на југу, источно су провинције [[Ћингхај]] и [[Гансу]], североисточно је [[Монголија]] а северно [[Русија]]. Дужина области Синкјанг од истока ка западу је око 1900 кмkm., а од севера ка југу око 1450 кмkm.

Синкјанг данас има више од 21.000.000 становника. Процењује се да је почетком XX. века било нешто више од 2.000.000. Најмање је било Хан Кинеза око 10 %, остатак су чинили припадници другух националности од којих су најбројнији били [[Ујгури]], [[Туркијски народи|туркијски народ]] муслиманске вероисповести. До 1949. г.становништво је више него удвостручено на 4,3 милиона. Током 1950-их и почетком 1960-их Синкјанг је доживео велику миграцију етничких [[Хан Кинези|Хан Кинеза]] из источне Кине. То је, заједно са високом стопом наталитета међу мањинским народима, као и повећање животног века, изазвало значајан раст становништва. Данас је око 45 % Ујгура, Хан Кинеза је нешто мало мање 41 %, остало становништво 14 % чине [[Казаси]], Хуи (кинески муслимани), [[Киргизи]] и [[Монголи]]. Хан Кинези су углавном концентрисани у градовима и баве се административним и индустријским пословима, док националне мањине живе у руралним срединама и баве се пољопривредом и сточарством. Већина градова у Синкјангу налази се на падинама планина нанизани дуж [[Пут свиле|Пута свиле]], древног трговачког пута између Кине и [[Антички Рим|античког Рима]]. Урумчи је главни и највећи град, такође и главни културни центар у региону, у њему се налази Синкјангски универзитет као и главни истраживачки институти. Остали већи градови су Шихези, [[Аксу]], и [[Хами]] или Кумул; мањи градови укључују [[Кашгар]], [[Јининг]] и [[Турпан]]. Кашгар који се налази на западу је град у којем углавмом живе Ујгури.

[[Датотека:Xinjiang nationalities by prefecture 2000.png|мини|центар|200п|Етничка мапа Синкјанга: <br />плаво - [[Ујгури]], <br />црвено - [[Кинези]], <br />жуто - [[Казаси]]]]

| [[Датотека:Burqin, Altay, Xinjiang, China - panoramio - neverdance.jpg|мини|усправно|alt=|Алтајске падине, Синкјанг, Кина]]

Синкјанг има [[Аридна клима|суву]] и изразито [[Континентална клима|Континенталну климу]] са жарким летима и дугим хладним зимама. У главном граду Урумчију годишња количина падавина је само 178 ммmm., а просечне температура се креће од -11&nbsp;°ЦC у Јануару до 25&nbsp;° ЦC у Јулу. Јужно од Тјен Шана у пустињи Такла Макан скоро да и нема падавина. Највеће количине падавина се јављају на већим надморским висинама у планинама посебно на западу. Резултат тога је стварање [[Ледник|глечера]]. Њиховим топљењем пуне се реке у региону чиме се обезбеђује вода за градове и наводњавање. Флора у Синкјангу је ограничена на жбуње и дрвеће које може да издржи сушу и сурове, хладне зиме. [[Четинари|Четинарске шуме]] се налазе на падинама планина. Од животињ ту се могу наћи [[Дивљи коњ]]и, [[Камила|камиле]], [[јак]]ови... Такође и разне врсте птица селица пролазе кроз регион.

Пољопривреда је традиционални економски темељ Синкјанга, мада су услови за пољопривреду ограничени дуж токова река и зависе од наводњавања. У новије време развијена је експлоатација природних ресурса као што су [[нафта]], [[Zemni gas|природни гас]] и [[угаљ]]. Такође се могу наћи и значајне количине [[Бакар|бакра]], [[Олово|олова]], [[цинк]]ла, [[никл]]а, као и [[кречњак]], [[лискун]]-врста [[минерал]]а и [[гипс]]. За потребе локалног становништва развијене су индустрије текстила и производња хране. Након распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског савезаСавеза]] Синкјанг је успоставио нове трговинске везе са независним замљама [[Средња Азија|Централне Азије]]. Као резултат тога дошло је до пораста промета индустријске робе, у пограничном појасу.