Вампир — разлика између измена

Код [[Јужни Словени|јужнословенских народа]] раширен је обичај да се мртвац никада не оставља сам у мраку, јер га треба чувати да га не прескоче мачка или пас и не прелете птица или шишмиш, када се може [[Вампиризам|повампирити]]. Верује се да се ово може догодити чак и ако на умрло тело падне нечија сенка, а такође и ако неки човек пређе или прескочи преко гроба покојника. Ако се ово догоди, он након неког времена у глуво доба ноћи излази из гроба, дави људе по кућама и пије им крв; тада се обично земља на његовом гробу распукне, па вампир кроз ту пукотину може да излази напоље, захваљујући својим моћима.

 

 

 

Најчешће су вампири средовечне особе и то мушкарци. Имају изоштрене очњаке и дуге нокте, јер им зуби, коса и нокти наставе да расту и после смрти; по неким веровањима, немају кости, па су као мешине испуњене крвљу, са исколаченим очима и руменом кожом. Људи их се плаше и због њихових натприродних особина: снажнији су од човека, могу се кретати великом брзином, претварати се у разне животиње, прелазити преко свих препрека ,,осим преко воде и преко трња“... Вампир се не одваја од свог мртвачког покрова са којим је сахрањен, посебно током првих четрдесет дана; ако му се одузме покров, он губи сву моћ, па нити може неком нашкодити, нити се вратити у свој гроб. Приближавање вампира могу осетити пси, коњи и волови, који се тада веома узнемире. Веровање да угризом вампира човек такође постаје вампир нема упоришта у [[Стара словенска вера|словенској митологији.]]

Истраживачи су понудили бројне теорије о пореклу вампирских веровања, покушавајући да објасне сујеверје — понекад и [[масовна хистерија|масовну хистерију]] — коју изазивају вампири. За узроке веровања у вампире понуђена су објашњења која иду од [[прерана сахрана|преране сахране]] па до незнања о [[распадање|распадању]] људског тела после смрти.

 

 

У том часопису се налази извештај по којем је у селу [[Кисиљево|Кисиљеву]] умро извесни [[Петар Благојевић]], а после њега још десет особа у наредних 24 часа. На самрти би људи изјавили да им се Благојевић указивао и да их је давио те од тога морају умрети а његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у [[сан|сну]] дошао мртав [[муж]] тражећи јој своје [[опанак|опанке]]. Из [[Беч]]а је послат тим [[љекар|лекара]] и стручњака у Кисиљево како би се утврдило о чему се заправо ради. Након отварања ковчега Петра Благојевића (записано као ''-{Peter Plogojowitz}-''), забележено је да је тело било очувано у потпуности као да је и даље жив, а да је у његовим устима било мало свеже [[крв]]и.

== Види још ==

* [[Ержебет Батори]]

* [[Арнаут Павле]]

* [[Стара словенска вера|Словенска митологија]]

{{refbegin|2}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Bunson|first=Matthew|title=The Vampire Encyclopedia|year=1993|publisher=Thames & Hudson|location=London|isbn=978-0-500-27748-5|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Cohen|first=Daniel|title=Encyclopedia of Monsters: Bigfoot, Chinese Wildman, Nessie, Sea Ape, Werewolf and many more...|year=1989|publisher=Michael O'Mara Books Ltd|location=London|isbn=978-0-948397-94-3|pages=}}

* {{fr icon}} {{cite book|ref=harv|last=Créméné|first=Adrien|title=La mythologie du vampire en Roumanie|year=1981|publisher=Rocher|location=Monaco|isbn=978-2-268-00095-4|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Frayling|first=Christopher|title=Vampyres, Lord Byron to Count Dracula|year=1991|location=London|publisher=Faber|isbn=978-0-571-16792-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Introvigne|first=Massimo|title=La stirpe di Dracula: Indagine sul vampirismo dall'antichità ai nostri giorni|year=1997|location=Milan|publisher=Mondadori|isbn=978-88-04-42735-3|pages=}}<!--Coll. Antropologia-->