Катарина Медичи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
.
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Катарина Медичи''' ({{јез-ита|Caterina Maria Romula de’ Medici}}, {{јез-фр|Catherine de Médicis}}; [[Фиренца]], [[13. април]] [[1519]] — [[Дворац Блоа|Блоа]], [[5. јануар]] [[1589]]) је била [[француска]] краљица која је владала у доба верских ратова у Француској (16. век).{{sfn|Sutherland|1996|pp=26}}<ref>Thomson, 98; Sutherland, ''Ancien Régime'', 3; Neale, ''The Age of Catherine de Medici''.</ref><ref name="stragexi">Strage, Mark (1976). ''Women of Power: The Life and Times of Catherine de' Medici''. London and New York: Harcourt, Brace & Jovanovich. Prologue, p.xi.</ref> Катарина је била кћи војводе [[Лоренцо де Медичи, војвода Урбина|Лоренца -{II}- Медичија]] (1492—1519), војводе [[Урбино|Урбина]], и Мадлене де ла Тур од [[Оверња|Оверње]] (1495—1519). Оба родитеља су јој умрла неколико недеља после њеног рођења. Од њих је наследила титуле контесе Оверње и војвоткиње Урбина. Одрасла је у Италији. Удала се [[1533]]. године за будућег краља Француске [[Анри II Валоа|Анрија -{II}-]] када је имала 14 година. Краљица Француске постала је [[1547]]. године. Имала је десеторо деце, од којих је троје умрло као новорођенчад. Три последња француска краља из [[Династија Валоа|династије Валоа]], [[Франсоа II Валоа|Франсоа -{II}-]] (1559—1560), [[Шарл IX Валоа|Шарл -{IX}-]] (1560—1575), [[Анри III Валоа|Анри -{III}-]] (1575—1589), били су синови Катарине Медичи.
 
Њена најстарија кћи, [[Елизабета Валоа|Елизабета]], постала је жена шпанског краља [[Филип II од Шпаније|Филипа -{II}-]], а најмлађа преживела кћи, [[Маргарета од Валоа|Маргарета]] (позната као краљица Марго), удала се за протестанта Анрија од Наваре, који ће касније постати француски краљ [[Анри -{IV}-]] по линији овог брака. Сва њена деца, осим Маргарете, била су болешљива, тако да је она у дугом периоду, после смрти супруга [[1559]]. године када је постала [[регент]], била ''де факто'' владар Француске. После читања [[Нострадамус]]овог алманаха за [[1555]]. године, који је помињао опасности за краљевску породицу, постала је његов велики поштовалац. Позвала га је у Париз да изради [[хороскоп]]е за њу и њену децу. Дала му је функцију краљевог саветника и лекара.
Катарина је била кћи војводе [[Лоренцо де Медичи, војвода Урбина|Лоренца II Медичија]] (1492—1519), војводе [[Урбино|Урбина]], и Мадлене де ла Тур од [[Оверња|Оверње]] (1495—1519). Оба родитеља су јој умрла неколико недеља после њеног рођења. Од њих је наследила титуле контесе Оверње и војвоткиње Урбина. Одрасла је у Италији.
 
За време владавине Катарине Медичи, августа [[1572]]. године, у Паризу и широм Француске одиграо се масакр протестантских племића, у историји познат као [[Вартоломејска ноћ]]. У то време сматрало се да је краљица директно одговорна за масакр. Она се јавно трудила да се дистанцира од овог масакра и од верског рата који је уследио. Све време је настојала да одржи ауторитет краљевске власти у условима хаоса грађанског рата католика и протестаната.<ref>Knecht, ''Catherine de' Medici'', 272.</ref> Поред владарске и политичке улоге, Катарина Медичи је била велики [[гај Килније Мецена|мецена]] ренесансне уметности.
Удала се [[1533]]. године за будућег краља Француске [[Анри II Валоа|Анрија II]] када је имала 14 година. Краљица Француске постала је [[1547]]. године. Имала је десеторо деце, од којих је троје умрло као новорођенчад. Три последња француска краља из [[Династија Валоа|династије Валоа]], [[Франсоа II Валоа|Франсоа II]] (1559—1560), [[Шарл IX Валоа|Шарл IX]] (1560—1575), [[Анри III Валоа|Анри III]] (1575—1589), били су синови Катарине Медичи.
{{рут}}
Some historians have excused Catherine from blame for the worst decisions of the crown, though evidence for her ruthlessness can be found in her letters.<ref>Knecht, 272. For a summary of the fluctuations in Catherine's historical reputation, see the preface to R. J. Knecht's ''Catherine de' Medici'', 1998: xi–xiv.</ref> In practice, her authority was always limited by the effects of the civil wars. Her policies, therefore, may be seen as desperate measures to keep the [[House of Valois|Valois monarchy]] on the throne at all costs, and her patronage of the arts as an attempt to glorify a monarchy whose prestige was in steep decline.<ref>Sutherland, ''Ancien Régime'', 20.; Frieda, 454–55.</ref> Without Catherine, it is unlikely that her sons would have remained in power.<ref>Sutherland, ''Ancien Régime'', 26.</ref> The years during which they reigned have been called "the age of Catherine de' Medici".<ref>Thomson, 98; Sutherland, ''Ancien Régime'', 3; Neale, ''The Age of Catherine de Medici''.</ref> According to Mark Strage, one of her biographers, Catherine was the most powerful woman in sixteenth-century Europe.<ref name="stragexi">Strage, Mark (1976). ''Women of Power: The Life and Times of Catherine de' Medici''. London and New York: Harcourt, Brace & Jovanovich. Prologue, p.xi.</ref>
 
== Рођење и васпитање ==
Њена најстарија кћи, [[Елизабета Валоа|Елизабета]], постала је жена шпанског краља [[Филип II од Шпаније|Филипа II]], а најмлађа преживела кћи, [[Маргарета од Валоа|Маргарета]] (позната као краљица Марго), удала се за протестанта Анрија од Наваре, који ће касније постати француски краљ [[Анри IV]] по линији овог брака.
[[File:Sebastiano del Piombo (Italian) - Pope Clement VII - Google Art Project.jpg|thumb|upright|left|Giulio di Giuliano de' Medici, [[Pope Clement VII]], by [[Sebastiano del Piombo]], c.1531. Clement called Catherine's betrothal to [[Henry II of France|Henry of Orléans]] "the greatest match in the world".<ref name = "Fxxxv">Frieda, 35.</ref>]]
 
Катарина Медичи је рођена 13. априла 1519. у [[Фиренца|Фиренци]], [[Republic of Florence]], the only child of [[Lorenzo de' Medici, Duke of Urbino]], and his wife, [[Madeleine de la Tour d'Auvergne]], the countess of Boulogne. The young couple had been married the year before at [[Amboise]] as part of the alliance between King [[Francis I of France]] and Lorenzo's uncle [[Pope Leo X]] against the [[Maximilian I, Holy Roman Emperor|Holy Roman Emperor Maximilian I]]. According to a contemporary chronicler, when Catherine was born, her parents were "as pleased as if it had been a boy".<ref>Goro Gheri, 15 April 1519, quoted by Frieda, 14.</ref>
Сва њена деца, осим Маргарете, била су болешљива, тако да је она у дугом периоду, после смрти супруга [[1559]]. године када је постала [[регент]], била ''де факто'' владар Француске.
 
У року од месец дана од рођења Катарине, њена оба родитеља су преминула: Маделене је умрла 28. априла [[puerperal fever]] или [[plague (disease)|plague]], а Лоренцо је умро 4. маја,<ref name ="kviii"/> his title over Urbino reverting to [[Francesco Maria I della Rovere]]. King Francis wanted Catherine to be raised at the French court, but Pope Leo had other plans for her.<ref name ="kviii">Knecht, ''Catherine de' Medici'', 8.</ref>
После читања [[Нострадамус]]овог алманаха за [[1555]]. године, који је помињао опасности за краљевску породицу, постала је његов велики поштовалац. Позвала га је у Париз да изради [[хороскоп]]е за њу и њену децу. Дала му је функцију краљевог саветника и лекара.
 
За време владавине Катарине Медичи, августа [[1572]]. године, у Паризу и широм Француске одиграо се масакр протестантских племића, у историји познат као [[Вартоломејска ноћ]]. У то време сматрало се да је краљица директно одговорна за масакр. Она се јавно трудила да се дистанцира од овог масакра и од верског рата који је уследио. Све време је настојала да одржи ауторитет краљевске власти у условима хаоса грађанског рата католика и протестаната.
 
Поред владарске и политичке улоге, Катарина Медичи је била велики [[гај Килније Мецена|мецена]] ренесансне уметности.
 
== Породично стабло ==