Крас (геоморфологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Разне исправке |
||
Ред 57:
У Србији, облици кластокраса јављају се у [[лес]]ним наслагама. Најчешће се јављају као лесне вртаче. Оне су веома плитке, свега 3 до 4 м. Међутим, знатно су шире од вртача у крашком рељефу – 200 м или више. Лесне вртаче су најизразитије на [[Тителски плато|Тителској лесној заравни]]. Овде се на једном квадратном километру налази 26 вртача. Оне су округласте или дугуљасте, пречника од 50 до 100 м. Облика кластокрашког рељефа има и у терцијерним лапорцима горње-рамске котлине. Овде се јављају вртаче, понори и пећински канали у лапорцима дебљине од 150 до 280 м.
Осим у лапорцима и лесу, псеудокрашке појаве настају и у наслагама камене соли и у гипсу. Оне су овде сличне крашком рељефу [[Хидрографија|хидрографијом]]. Изложене су непрекидним променама. У гипсу пећине могу бити огромних димензија. Највећа овакве врсте је Оптимистическаја у [[Русија|Русији]] дужине 157
Облици кластокраса постоје и у [[Тријас|тријарским]] и лијаским пешчарима [[Централни масив|Централног масива]]. Овде је испитано 16 пећина и 2 [[јаме]]. Најдужа пећина има канале дугачке око 1800 м, а најдубља јама је дубине око 15 м. Поједине пећине имају сталне или периодске токове. У лијаским карбонатним пешчарима постоји 13 пећина, од којих је једна дугачка 300 м.
Ред 85:
== Спољашње везе ==
{{
{{Wikisource1911Enc|Karst}}
* [https://web.archive.org/web/20120119214928/http://www.network.speleogenesis.info/index.php Speleogenesis Network, a communication platform for physical speleology and karst science research]
| |||