Википедија

Новограчаничка митрополија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
=== Оснивање слободних епархија ===
 
Након подјеле [[Епархија за Америку и Канаду|Америчко-канадске епархије]] ([[1963]]) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]] који није прихватао одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] о стварању три нове епархије ([[Митрополија средњозападноамеричка|Средњозападноамеричке]], [[Епархија западноамеричка|Западноамеричке]] и [[Епархија источноамеричка|Источноамеричке и канадске]]). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и упуства од стране [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] из [[Београд]]а док у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]]. Затим, марта [[1964]]. године [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC013.htm Настанак раскола на северноамеричком континенту, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC013.htm |date=20150924112235 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref>
 
Након доношења одлука [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] у мају [[1963]]. и марту [[1964]], које су се тицале епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]], дошло је до изјашњавања за и против [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] у [[Београд]]у и до прилажења већине црквено-школских општина у [[Аустралија|Аустралији]] рашчињеном епископу Дионисију. Затим, октобра [[1964]]. на аустралијски континент је дошао рашчињени Дионисије с главним задатком да своје присталице охрабри и оснује нову епархију. Сазван је Црквено-народни сабор, који је одржан [[31. октобар|31. октобра]] [[1964]]. године. Већином гласова Сабор је одлучио да се оснује ''Слободна српска православна црква — Епархија за Аустралију и Нови Зеланд'', а за првог епископа је изабрао архимандрита [[Димитрије Балаћ|Димитрија Балаћа]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm Оснивање епархија, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm |date=20160304125609 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref> Наслиједили су га [[Петар Банкеровић]] (1979—1988) и [[Василије Веиновић]] (1991—1994).
 
Након оснивања [[Епархија западноевропска|Епархије западноевропске и аустралијске]] на челу са епископом [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентијем (Трифуновићем)]] одржан је расколнички Црквено-народни сабор „делегата српских православних црквених општина из слободних земаља Европе“, дана [[22. новембар|22. новембра]] [[1969]]. Учесници су били поборници рашчињеног епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија (Миливојевића)]]. Основана је ''Слободна српска православна епархија у Европи''.<ref>Мемоари владике Лаврентија, Сусрети у западној Европи и Аустралији, 2007.</ref> Године [[1979]]. за епископа је изабран [[Василије Веиновић|Василије (Веиновић)]] са сједиштем у [[Лондон]]у. На том положају је остао до [[1991]]. када је изабран за епископа [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|епископа за Аустралију и Нови Зеланд]], а нови епископ за западну Европу је постао [[Душан Давидовић|Дамаскин (Давидовић)]].
 
=== Оснивање Светог синода ===
 
Слободни епископи америчко-канадски [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]], аустралијско-новозеландски [[Петар Банкеровић|Петар (Банкеровић)]] и западноевропски [[Василије Веиновић|Василије (Веиновић)]] су на Велику Госпојину [[28. август]]а [[1983]], у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Новој Грачаници]] код [[Чикаго|Чикага]], објавили прокламацију о формирању Архијерејског синода. Затим, у мају [[1984]]. састављен је и ''Пројекат Устава Слободне српске православне цркве'' како би се остварило јединство три слободне епархије ([[Епархија за Америку и Канаду|за Америку и Канаду]], [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|за Аустралију и Нови Зеланд]] и [[Епархија за западну Европу|за западну Европу]]).
 
Манастир [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]] код [[Чикаго|Чикага]], ново сједиште Епархије америчко-канадске, освећен је [[12. август]]а [[1984]]. Због доласка представника све три епархије била је то истовремено и прилика за сазивање ванредног Црквено-народног сабора, који је одржан [[10. август]]а [[1984]]. Епископи и делегати три слободне епархије су једногласно прогласили Слободну српску православну цркву. Једногласно је одобрен и усвојен ''Устав Слободне српске православне цркве'' и проглашена Митрополија са сједиштем у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Новој Грачаници]]. Слободни епископ [[Епархија за Америку и Канаду|епископ за Америку и Канаду]] г. [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]] је проглашен за [[митрополит]]а.<ref name=autogenerated1 />
 
=== Помирење са Српском патријаршијом ===
 
Раскол са [[Српска православна црква|Српском патријаршијом]] је трајао до [[24. април]]а [[1991]]. године када је дошло до помирења између Слободне српске православне цркве (од тада познате као Новограчаничка митрополија) и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Призната је ваљаност архијерејске хиротоније епископа [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије за Америку и Канаду]] и митрополита Слободне српске православне цркве г. [[Иринеј Ковачевић|Иринеја (Ковачевића)]] (од тада митрополита новограчаничког), као и слободних архијереја: [[Димитрије Балаћ|Димитрија (Балаћа)]], [[Петар Банкеровић|Петра (Банкеровића)]], [[Василије Веиновић|Василија (Веиновића)]] и [[Душан Давидовић|Дамаскина (Давидовића)]].
 
Архијереји Новограчаничке митрополије од тада су признавали [[Патријарх српски|патријарха српског]] као првојерарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и помињали његово име на свим светим богослужењима, а патријарх је додјељивао свето миро и свете мошти митрополиту новограчаничком који их је дијелио осталим архијерејима. Затим, Свети синод Слободне српске православне цркве је преименован у Епископски савјет Новограчаничке митрополије. Нове епархијске архијереје Новограчаничке митрополије бирао је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] између кандидата унијетих у листу кандидата на приједлог Епископског савјета Новограчаничке митрополије. Новоизабраног кандидата је хиротонисао [[патријарх српски]]. Администраторе упражњених епархија и администратора Новограчаничке митрополије је постављао [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] на приједлог Епископског савјета Новограчаничке митрополије.
Ред 42:
Новограчаничка митрополија се сложила да у сарадњи са Епископским савјетом постојећих епархија [[Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци|Српске православне цркве у Америци и Канади]], као и са епархијама у [[Западна Европа|западној Европи]] и [[Аустралија|Аустралији]], ради на реорганизацији цјелокупне [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] ван Југославије како би се постигло пуно литургијско и административно јединство и братско заједништво сагласно канонском предању и поретку [[Православна црква|Православне цркве]].<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/predlog-o-pomirenju-24-4-1991.htm Предлог о помирењу између Српске православне патријаршије и Српске православне митрополије новограчаничке („Светосавље“)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/predlog-o-pomirenju-24-4-1991.htm |date=20100818075908 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref>
 
У разговорима о помирењу су учествовали: митрополит загребачко-љубљански [[Јован Павловић|Јован (Павловић)]], епископ шумадијски [[Сава Вуковић|Сава (Вуковић)]], епископ нишки [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј (Гавриловић)]] и епископ сремски [[Василије Вадић|Василије (Вадић)]] као чланови [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]], затим митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије (Радовић)]] и епископ бачки [[Иринеј Буловић|Иринеј (Буловић)]] као чланови Комисије [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] за проучење ваљаности јерархије Слободне српске православне цркве, те епископ далматински [[Николај Мрђа|Николај (Мрђа)]], епископ источноамерички [[Христофор Ковачевић|Христофор (Ковачевић)]] и епископ канадски [[Георгије Ђокић|Георгије (Ђокић)]]. С друге стране су учествовали: митрополит [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]] и архимандрит [[Сава Јурић|Сава (Јурић)]], те поједина свештена и световна лица из [[Европа|Европе]]. Потписе на ''Предлог о помирењу између Српске православне патријаршије и Српске православне митрополије новограчаничке'' су дали митрополит новограчанички [[Иринеј Ковачевић|Иринеј (Ковачевић)]] и АЕМ [[патријарх српски Павле]].
 
== Епархије ==
Ред 50:
Прво, [[Епархија за западну Европу]] је престала постојати [[1994]]. након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] о арондацији епархија на територији [[Западна Европа|западне Европе]]. Основана је нова [[Епархија западноевропска]] од дијелова [[Епархија средњоевропска|Средњоевропске]], [[Епархија британско-скандинавска|Британско-скандинавске]] и [[Епархија за западну Европу|Епархије за западну Европу]] Митрополије новограчаничке. У састав нове епархије ушло је подручје [[Шпанија|Шпаније]], [[Француска|Француске]], [[Луксембург]]а, [[Холандија|Холандије]] и [[Белгија|Белгије]].
 
Друго, [[Епархија за Америку и Канаду]] је престала постојати након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] од [[21. мај]]а [[2009]]. о арондацији епархија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/odluka_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_o_arondaciji_eparhija Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о арондацији епархија (АСбр. 49/зап. 147 од 21. маја 2009) („СПЦ“, 4. јун 2009)], Приступљено 175. 86. 20152019.</ref>
 
Треће, [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд]] је престала постојати [[2011]]. након сједињавања ове епархије с [[Епархија аустралијско-новозеландска|Епархијом аустралијско-новозеландском]] у нову јединствену [[Митрополија аустралијско-новозеландска|Митрополију аустралијско-новозеландску]].
Ред 66:
|-
| [[Датотека:Patrijarh Pavle.jpg|50п]]
| [[Патријархпатријарх српски Павле]]
|
|-
| [[Датотека:Патриарх Сербский Ириней.jpg|50п]]
| [[Патријархпатријарх српски Иринеј]]
|
|}
Ред 80:
* [[Списак српских цркава у Сједињеним Америчким Државама]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist|2}}
 
 
{{Српска православна црква}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Новограчаничка_митрополија”