Песма — разлика између измена

'''Песма''' ({{Ијек|пјесма}}) уметничко је дело у [[стих]]овима или у [[Проза|прози]], у коме се приповеда и путем стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као [[Музика|музичка]] [[Композиција (музика)|композиција]]. Садржи делове који се [[Певање|певају]], углавном [[реч]]и, [[текст песме]], праћен [[Музички инструменти|музичким инструментима]]. Речи песме су најчешће [[Поезија|поетске]] природе и [[Рима|римују]] се,<ref>{{Cite book | last = Iturat | first = Isidro | title = Poetics | publisher = Indrisos.com | location = Brazil | year = 2010 | url = http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm | access-date = 18. 11. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20141107111441/http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm# | archive-date = 07. 11. 2014 | dead-url = yes | df = }}</ref> али постоје и песме са [[Религија|религиозним]] садржајима, као и оне које представљају слободну [[Проза|прозу]]. Најчешће се пишу за једног [[певач]]а, али могу бити и [[дует]]и<ref>{{cite journal|first=Michael|last=Tilmouth|title = Duet|url = http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/08263|publisher = |journal = Grove Music Online|date=|location = |issn = |isbn id=ISBN |volume = |series = |issue = |doi = |accessdate=12. 10. 2014}}</ref> и [[Трио (музика)|трија]].<ref>{{wikicite|ref={{harvid|McClymonds, Cook, and Budden|1992}}|reference=McClymonds, Marita P., Elisabeth Cook, and Julian Budden. 1992. "Trio [terzet]". ''The New Grove Dictionary of Opera'', 4 vols., edited by [[Stanley Sadie]]. London: Macmillan Press Limited. {{page|year=|isbn=9780935859928|pages=}}. {{page|year=|isbn=9780333485521|pages=}}. {{page|year=|isbn=9780333734322|pages=}}. {{page|year=|isbn=9781561592289|pages=}}.}}</ref><ref>{{wikicite|ref={{harvid|Schwandt|2001}}|reference=[[Erich Schwandt|Schwandt, Erich]]. 2001. "Trio". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by [[Stanley Sadie]] and [[John Tyrrell (professor of music)|John Tyrrell]]. London: Macmillan Publishers.}}</ref> Могу се поделити на више начина, у зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и популарне песме.

Забавна музика је термин који подразумева групу музичких [[Стилови у музици|стилова]], а карактеришу је једноставније хармоније и мелодије које се лако памте, као и текстови обично на љубавне теме.<ref>Popular Music. (2015). ''Funk & Wagnalls New World dedicace l fadda Aloumari et Hamane Encyclopedia''</ref><ref>{{Cite book|title=Grove Music Online|last=Middleton|first = Richard|author-link=Richard Middleton (musicologist)|publisher = Oxford Index|year=2001|isbn = 9781561592630|location = |last2=Manuel|first2 = Peter|chapter = Popular Music|url = }}</ref><ref>{{Cite web|title=Definition of "popular music" {{!}} Collins English Dictionary|url = http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/popular-music|website = www.collinsdictionary.com|accessdate=15. 11. 2015}}</ref> У Србији, у најновије доба, забавна музика има примеса тзв. [[Folk muzika|фолк]] музике као и неких жанрова [[популарна музика|популарне музике]], најчешће [[поп музика|попа]] и [[денс музика|денса]], али некад и [[електронска музика|електронске музике]] и [[хип-хоп]]а. Ова врста музике је једноставна и певљива и уз њу се може играти. Приступачна је великом броју слушалаца. Дела забавне музике живе са тренутном публиком и немају трајност коју има „уметничка музика“. Један хит замењује се другим.<ref>{{Cite book|title=Sounds and the City: Popular Music, Place and Globalization|last=Lashua|first = Brett|publisher = Palgrave Macmillan|year=2014|isbn = 9781137283115|location = Basingstoke|pages=19}}</ref><ref>{{Cite book|title=Youth Studies: An Introduction|last=Furlong|first = Andy|publisher = Routledge|year=2013|isbn = 9780203862094|location = London|pages=237}}</ref> Шлагер, настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из [[оперета]] извођене ван музичке сцене.<ref name="ashoo">{{Cite book|title=A Short History of Opera |author=Grout, Donald Jay |author2=Williams, Hermine Weigel |year=2013 |publisher=Columbia University Press |isbn=978-0-231-50772-1 |pages=378 |url=https://books.google.com/books?id=2xXZhKagLO4C |accessdate=02. 05. 2015.|lastauthoramp=yes}}</ref> Касније настају и оригиналне [[Композиција (музика)|композиције]]. Отуда и израз шлагер (немачки -{Schlag}--удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину. Посебан утицај на забавну музику извршили су [[шансоне]], једноставне пјесме љубавног садржаја уз инструменталну пратњу, француског порекла, која потиче још из 11. века. Међу најпознатијим шансоњерима друге половине 20. века су [[Едит Пјаф]], [[Шарл Азнавур]], [[Ив Монтан]], [[Жилбер Беко]].

* {{Cite book|ref=harv| last=Brogan | first = T. | title = The New Princeton Handbook of Poetic Terms | publisher = Princeton University Press | location = Princeton |year=1994 |isbn = 978-0-691-03672-4 }}