Песма — разлика између измена

7 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
pravljenje sablona Cite book
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
м (pravljenje sablona Cite book)
[[Датотека:Billie Holiday, Downbeat, New York, N.Y., ca. Feb. 1947 (William P. Gottlieb 04251).jpg|мини|десно|250px|Америчка [[џез]] певачица и песник [[Били Холидеј]] у [[Њујорк]]у 1947.]]
 
'''Песма''' ({{Ијек|пјесма}}) уметничко је дело у [[стих]]овима или у [[Проза|прози]], у коме се приповеда и путем стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као [[Музика|музичка]] [[Композиција (музика)|композиција]]. Садржи делове који се [[Певање|певају]], углавном [[реч]]и, [[текст песме]], праћен [[Музички инструменти|музичким инструментима]]. Речи песме су најчешће [[Поезија|поетске]] природе и [[Рима|римују]] се,<ref>{{Cite book | last = Iturat | first = Isidro | title = Poetics | publisher = Indrisos.com | location = Brazil | year = 2010 | url = http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm | access-date = 18. 11. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20141107111441/http://www.indrisos.com/ensayosyarticulos/poeticsisidroiturat.htm# | archive-date = 07. 11. 2014 | dead-url = yes | df = }}</ref> али постоје и песме са [[Религија|религиозним]] садржајима, као и оне које представљају слободну [[Проза|прозу]]. Најчешће се пишу за једног [[певач]]а, али могу бити и [[дует]]и<ref>{{cite journal|first=Michael|last=Tilmouth|title = Duet|url = http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/08263|publisher = |journal = Grove Music Online|date=|location = |issn = |isbn id=ISBN |volume = |series = |issue = |doi = |accessdate=12. 10. 2014}}</ref> и [[Трио (музика)|трија]].<ref>{{wikicite|ref={{harvid|McClymonds, Cook, and Budden|1992}}|reference=McClymonds, Marita P., Elisabeth Cook, and Julian Budden. 1992. "Trio [terzet]". ''The New Grove Dictionary of Opera'', 4 vols., edited by [[Stanley Sadie]]. London: Macmillan Press Limited. {{page|year=|isbn=9780935859928|pages=}}. {{page|year=|isbn=9780333485521|pages=}}. {{page|year=|isbn=9780333734322|pages=}}. {{page|year=|isbn=9781561592289|pages=}}.}}</ref><ref>{{wikicite|ref={{harvid|Schwandt|2001}}|reference=[[Erich Schwandt|Schwandt, Erich]]. 2001. "Trio". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by [[Stanley Sadie]] and [[John Tyrrell (professor of music)|John Tyrrell]]. London: Macmillan Publishers.}}</ref> Могу се поделити на више начина, у зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и популарне песме.
 
Песма, у најширем смислу је појединачан (и често самосталан) музички рад који је типично намењен певању људским гласом уз [[мелодија|дистинктне и фиксне висине тона]] и обрасце који користе звук и тишину и разноликост [[song form|форми]] које често садрже понављајуће секције.{{sfn|White|1976|pp=53–54}} Писане речи креиране специфично за музику или за које је музика специфично креирана, се називају [[лирика|лириком]].{{sfn|Miller|1996|p=12}} Ако је раније постојећа поема постављена на компоновану музику у класичној композицији то је [[уметничка песма]].<ref name="Meister">{{harnvb|Meister|1980|pp=11-17}}</ref><ref>Kimball, ''Introduction'', p. xiii</ref> Песме које се певају на понављајућим висинама тона без особених контура и образаца који се подижу и падају се називају [[Pojanje|појања]].<ref>{{cite EB1911|wstitle=Chant|volume=5|pages=846}}</ref> Песме у једноставном стилу које су неформално научене се обично називају [[народна песма|народним песмама]].<ref name="AboutDefinition">{{cite web|url=http://folkmusic.about.com/od/glossary/g/FolkMusic.htm |publisher=About.com definition |title=Folk Music |first=Kim |last=Ruehl|accessdate=18. 08. 2011.}}</ref> Песме који су компоноване за професионалне певаче који продају своје снимке или живе од извођења представа на масовном тржишту се називају популарним песмама. Те песме, које остарују широку популарност, обично компонују професионални писци песама, композитори и лиричари. Уметничке песме компонују обучени класични композитори за концертна или рецитаторска извођења. Песме се изводе уживо или снимају у аудио или видео формату (у неким случајевима, песма може да буде извођена уживо и симултано снимана). Песме се могу јавити у представама, музичком позоришту, сценским емисијама било којег облика и унутар опера.
=== Забавна музика ===
 
Забавна музика је термин који подразумева групу музичких [[Стилови у музици|стилова]], а карактеришу је једноставније хармоније и мелодије које се лако памте, као и текстови обично на љубавне теме.<ref>Popular Music. (2015). ''Funk & Wagnalls New World dedicace l fadda Aloumari et Hamane Encyclopedia''</ref><ref>{{Cite book|title=Grove Music Online|last=Middleton|first = Richard|author-link=Richard Middleton (musicologist)|publisher = Oxford Index|year=2001|isbn = 9781561592630|location = |last2=Manuel|first2 = Peter|chapter = Popular Music|url = }}</ref><ref>{{Cite web|title=Definition of "popular music" {{!}} Collins English Dictionary|url = http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/popular-music|website = www.collinsdictionary.com|accessdate=15. 11. 2015}}</ref> У Србији, у најновије доба, забавна музика има примеса тзв. [[Folk muzika|фолк]] музике као и неких жанрова [[популарна музика|популарне музике]], најчешће [[поп музика|попа]] и [[денс музика|денса]], али некад и [[електронска музика|електронске музике]] и [[хип-хоп]]а. Ова врста музике је једноставна и певљива и уз њу се може играти. Приступачна је великом броју слушалаца. Дела забавне музике живе са тренутном публиком и немају трајност коју има „уметничка музика“. Један хит замењује се другим.<ref>{{Cite book|title=Sounds and the City: Popular Music, Place and Globalization|last=Lashua|first = Brett|publisher = Palgrave Macmillan|year=2014|isbn = 9781137283115|location = Basingstoke|pages=19}}</ref><ref>{{Cite book|title=Youth Studies: An Introduction|last=Furlong|first = Andy|publisher = Routledge|year=2013|isbn = 9780203862094|location = London|pages=237}}</ref> Шлагер, настао у првој половини 20. века, имао је знатан утицај на забавну музику. Шлагери су популарне вокалне композиције са једноставном инструменталном пратњом. Шлагери су били популарне арије и песме из [[оперета]] извођене ван музичке сцене.<ref name="ashoo">{{Cite book|title=A Short History of Opera |author=Grout, Donald Jay |author2=Williams, Hermine Weigel |year=2013 |publisher=Columbia University Press |isbn=978-0-231-50772-1 |pages=378 |url=https://books.google.com/books?id=2xXZhKagLO4C |accessdate=02. 05. 2015.|lastauthoramp=yes}}</ref> Касније настају и оригиналне [[Композиција (музика)|композиције]]. Отуда и израз шлагер (немачки -{Schlag}--удар), што значи песма чија мелодија брзо, „на препад“, осваја љубитеље забавне музике, претежно омладину. Посебан утицај на забавну музику извршили су [[шансоне]], једноставне пјесме љубавног садржаја уз инструменталну пратњу, француског порекла, која потиче још из 11. века. Међу најпознатијим шансоњерима друге половине 20. века су [[Едит Пјаф]], [[Шарл Азнавур]], [[Ив Монтан]], [[Жилбер Беко]].
 
== Песма у историји и култури човечанства ==
* {{cite journal|last=Bevil|first=J. Marshall |year=1986|url=http://symposium.music.org/index.php?option=com_k2&view=item&id=2005:scale-in-southern-appalachian-folksong-a-reexamination&Itemid=124 |title=Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination |journal=College Music Symposium |volume=26 |publisher= College Music Society |jstor=40373824|pages=77-91}}
* Jean Nicolas De Surmont (2017), From vocal poetry to song, toward a Theory of Song Obects" with a foreword by Geoff Stahl, Stuttgart, Ibidem.
* {{Cite book|ref=harv| last=Brogan | first = T. | title = The New Princeton Handbook of Poetic Terms | publisher = Princeton University Press | location = Princeton |year=1994 |isbn = 978-0-691-03672-4 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Culler |first=Jonathan |authorlink=Jonathan Culler |year=1997 |title=Literary Theory: A Very Short Introduction}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Drew | first = Elizabeth | title = Discovering Poetry | publisher = W.W. Norton & Company| location = New York |year=1933 }}
1.572.075

измена