Политичка филозофија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 1:
[[Датотека:Sanzio 01 Plato Aristotle.jpg|мини|десно|250п|[[Платон]] (лево) и [[Аристотел]] (десно), из детаља ''[[Атинска школа|Атинске школе]]'', [[Рафаело Санти|Рафаелове]] фреске. Платонова ''[[Država (Platon)|Република]]'' и Аристотелова ''[[Politics (Aristotle)|Политика]]'' осигурали су овим грчким филозофима место међу најутицајнијим политичким филозофија.]]
 
'''Политичка филозофија''' или ''политичка теорија'' је грана [[филозофија|филозофије]] која у свом најапстрактнијем облику разматра концепте и аргументе преко којих се формира [[политика|политичка]] мисао.<ref name="Audi">Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''political philosophy''. Cambridge University Press 1995, 1999. {{page|year=|id=ISBN 978-84-460-0956-06|pages=}}</ref> Политичка филозофија се бави темама као што су [[политика]], [[слобода]], [[правда]], [[право својине]], лична [[rights|права]], опште [[право]], и спровођење закона од стране [[власт]]и: шта су они, да ли су потребни, шта чини [[Justification for the state|владу легитимном]], која права и слободе треба да буду заштићени, који облик они требају да поприме, шта је закон, и које дужности грађани дугују легитимној влади, ако постоји, и када она може бити легитимно збачена, ако икада. Дебата о значењу ријечи „политичко“ је један од највећих проблема политичке филозофије<ref name="Audi" />. У ширем схватању, под овим појмом се подразумијева политичка пракса и институције од којих се састоји власт сваке државе.
 
У [[вернакулар]]ном смислу, термин „политичка филозофија” се често односи на опште гледиште, или специфична етичка, политичка веровања или ставове, о политици, што је синонимно са термином „[[Идеологија|политичка идеологија]]”. Политичка филозофија је грана [[филозофија|филозофије]].<ref>Strauss, Leo (1959). An introduction to Political Philosophy. Detroit: Wayne State University Press, p. 10.</ref> Унутар [[политичке науке|политичких наука]], јак фокус је историјски стављан на улогу политичке филозофије (познате и као [[Нормативно|нормативна теорија]]), [[Етика|моралну филозофију]] и [[хуманистика|хуманистику]], иако је последњих година дошло до повећаног фокусирања на политичку теорију базирану на [[Квантитативно истраживање|квантитативним]] методолошким приступима као и на [[Економија|економску теорију]], [[природне науке]] и [[behaviouralism|бихевиорализам]].<ref>{{Cite book|last=Savigny |first=Heather |last2=Marsden |first2=Lee |title=Doing Political Science and International Relations: Theories in Action |year=2011|publisher=Macmillan International Higher Education |isbn=9780230344136 |url=https://books.google.com/books?id=CaUcBQAAQBAJ|pages=13}}</ref>
Ред 22:
* {{Cite book|ref=harv|last=Assiter|first=Alison|authorlink= Alison Assiter|title=Kierkegaard, metaphysics and political theory unfinished selves|publisher=Continuum International Publishing Group|location=London New York|year=2009|isbn=9780826498311|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bohman|author2=William|first=James F. Rehg|title=Deliberative Democracy: Essays on Reason and Politics|year=1997|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-52241-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Barzilai|first=Gad|title=Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities|year=2003|publisher=The University of Michigan Press|id=ISBN 978-0-47211315-16|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gutmann|first=Amy|author2=Dennis F. Thompson|title=Democracy and Disagreement|year=1996|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-19766-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gutmann|first=Amy|last2=Thompson|first2=Dennis|title=Why Deliberative Democracy?|year=2004|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-12019-5|pages=}}