Moda — разлика између измена

'''Moda''' (od [[latinski jezik|lat]]. ''modus'' – način, pravilo, ritam, vreme) termin je koji označava popularne [[dietilstilbestrol|stilove]] u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja, u bilo koje vreme u [[Istorija|istoriji]]. Stilovi se mogu menjati brzo i u današnjici se pod terminom moda označava poslednja verzija stila i nekoj oblasti. Modne promene u raznim oblastima mogu dovesti i do promene kulture u celosti.

Moda je popularni stil ili praksa, posebno u oblastima [[odeća|odeće]], [[obuća|obuće]], [[Fashion accessory|modnih detalja]], [[Козметика|kozmetike]], ili [[Људско тело|tela]]. Moda je osoben i često konstantan trend u stilu po kome se osoba oblači. Ona se sastoji od prevalentnih stilova u ponašanju i najnovijim kreacijama tekstilnih dizajnera.<ref>Fashion (2012, March 29). Wwd. (n.d.). Retrieved from http://www.wwd.com/fashion-news.</ref> Pošto se više tehnički termin ''kostim'' regularno povezuje sa terminom „moda”, upotreba tog termina je bila potisnuta do primene u posebnim okolnostima kao što je [[maskenbal]]ska ili maskaradna odeća, dok se „moda” generalno odnosi na odeću. Time je obuhvaćeno i studiranje odeće. Iako aspekti mode mogu da budu ženski ili muški, neki trendovi su [[Androginija|androgeni]].<ref>Undressing Cinema: Clothing and identity in the movies – Page 196, [[Stella Bruzzi]] – 2012</ref><ref>For a discussion of the use of the terms "fashion", "dress", "clothing", and "costume" by professionals in various disciplines, see Valerie Cumming, ''Understanding Fashion History'', "Introduction",. {{page1|location=|publisher=Costume & Fashion Press. {{page|year=2004|isbn=978-0-89676-253-4|pages=}}</ref>

* [[ekonomija]]

* [[menadžment]], menadžerski stilovi i načini organizovanja

# Predstavljanje i prihvatanje ženskog tela

Iako je u istoriji moda često bila viđena kao "šašava ženska profesija”, za šta su najpre zaslužni muškarci čija je pozicija u svetu mode - paradoksalno - daleko dominantnija, čitava rasprava o prikazivanju ženskog tela ukazuje na jačinu uticaja modne industrije na formiranje i posredovanje željenih slika žene. Posle pojave i uspeha čuvene mršave manekenke ''Twiggy'', modni dizajneri su počeli da dizajniraju odeću koja nije prilagođena ženskom telu, već sasvim obrnuto, počeli su da promovišu mršav tip tela koji se prilagodio [[Одећа|odeći]]. To je dovelo do masovne pojave nezadovoljstva žena sopstvenim telima i kilažom, te potrebe da budu mršavije više nego što telo može da podnese. Tako dolazi do povećanja broja slučajeva žena sa zdravstvenim poremećajima kao što su [[Анорексија|anoreksija]] i [[Булимија|bulimija]], i to pre svega kod [[Манекенка|manekenki]], ali i devojaka i žena (pretežno [[Tinejdžer|tinejdžerkitinejdžer]]ki) na koje modna industrija vrši uticaj. Kao kontra-mera ovakvom pristupu, tržište je otvorilo prostor za promociju takozvanih plus sajz modela. Na to su žene odmah reagovale, kritikujući sam termin “plus sajz” koji ukazuje na to da postoji nešto što je normalna kilaža i nešto što je preko granice normalnog, tačnije, što je prihvaljtljivo, ali nije “normalno”. Tako je, radi kritike promocije mršavosti, došlo do promocija [[Гојазност|gojaznosti]], što je opet dovelo do novih kritika, budući da gojaznost, prihvaćena ili ne, ipak nije zdrava. Pored toga, upotreba [[Фотошоп|fotošopa]] u [[Модни часопис|modnim časopisima]] razvila je želju kod žena da, baš kao i modeli, imaju "idealno" telo, kožu i kosu, zbog čega su počele da odlaze na agresivne tretmane poput [[Boroksin|botoksa]] i [[Lifting|liftingalifting]]a. Kritika se odnosi i na činjenicu da te časopise pretežno čitaju žene koje imaju preko 40 godina, a u njima ima vrlo malo, odnosno uopšte nema žena u tom dobu. Tako se vrši neka vrsta diskriminacije i šalje poruka da su nepravilnosti na koži i starenje nešto što nije prihvatljivo i lepo za prikazivanje.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=rPgVp3vMOjcC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false| title = Civilization and Capitalism, 15th-18th Century, Vol. I: The Structure of Everyday Life| last=Braudel| first = Fernand|year=1982| publisher = University of California Press|isbn=9780520081147| language = en}}</ref>

Jedno od osnovih pitanja koje se ovde postavlja glasi: Da li moda pomaže vidljivosti ideje feminizma ili je feminizam kao aktivnost postao “trendy” zbog uticaja mode? Praksa je pokazala da moda svakako igra veliku ulogu u promovisanju ovog pokreta, s tim da je feminizam komodifikovan, dakle, da je prerastao u vrstu brenda koji utiče na povećanje profita u slučaju prodaje odeće s feminističkim porukama. Feministkinje podsećaju da se odeća s feminističkim parolama proizvodi u fabrikama sa izuzetno niskim uslovima rada, gde su upravo žene te koje su oštećene na mnogo načina i kojima su uskraćena osnovna ljudska prava. S druge strane, feminizam ne kritikuje modu u potpunosti, nego njene određene delove, kao što je navedeni problem sa [[Мануфактура|manufakturom]] ili pojava [[Butik|butikabutik]]a u kojima se prodaje odeća u samo jednoj veličini. Feministi i feministkinje smatraju da nije feministički nositi odeću koja proklamuje vrednosti feminizma, dok radnici i radnice zbog toga ispaštaju. Prema tome, osnovna poenta feminističke kritike modne industrije je u tvrdnji da je industrija komodifikovala feminizam radi uvećanja profita, bez stvarnog zauzimanja za feminističke vrednosti.

* Cumming, Valerie: ''Understanding Fashion History'',. {{page1|location=|publisher=Costume & Fashion Press. {{page|year=2004|isbn=978-0-89676-253-4|pages=}}