Монаштво — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 1 године
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
{{Преусмери|Калуђерица}}
'''Монаштво''' ({{јез-грч|μοναχος}} [-{''monachos''}- — монахос] — „самотник“) је начин [[живот]]а посвећен искључиво духовности ([[молитва|молитви]], [[созерцање|контемплацији]] и [[аскеза|подвижништву]]) у потпуном повлачењу од [[свет]]а. Све велике светске [[религија|религије]] имају неку врсту монашке традиције.<ref name="Енциклопедија живих религија">''Монастицизам'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 978-86-19-02360-3|pages=}}</ref>
 
Неки од назива за [[монах]]а су: редовник (који припада монашком реду), калуђер ([[Грчки језик|грч.]] -{''kalógeros''}- — „добри старац“; назив кориштен у [[Византија|Византији]] за старе монахе) и црноризац ({{Јез-стсл|чръноризьць}}; по црној [[одежда|одежди]] коју носи), чрнци... док је назив за мирјане, световњаке био бјелци. [[Иван Јастребов]] цитира Хрисовуљу цара Душана по којој световњацима није дозвољено да живе у манастиру заједно с монаима: Дворјане бјелци да не стое у двор, но да им се да стан изван манастира.<ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 120., 121. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
По узору на јерусалимску цркву, киновијско монаштво основао је [[пахомије|свети Пахомије]] у [[4. век]]у у Горњем Нилу. Нешто касније и свети [[Василије Велики]] написао је Велика и Мала правила на темељу којих су уређивани византијски манастири. Монаси живе у својим ћелијама, али се заједнички моле и обедују. Монах мора упражњавати три завета: послушност, сиромаштво и девственост ([[целибат]]).
 
Манастира има мушких и женских. У [[православље|православном хришћанству]] нема разлике између мушких и женских манастира. Православни монаси и монахиње воде једнак духовни живот. Православно монаштво нема монашких редова, као у римокатоличкој цркви.<ref>Archpriest Seraphim Slobodskoy, The Law of God (Printshop of St. Job of Pochaev, Jordanville, NY,. ISBN 0-88465-004-8). стр. 618.)</ref> [[Богородица|Богомајка]] се сматра заштитницом монаха.
 
== Види још ==
* [http://www.geopoetika.com/book.php?id=53 Слободан М. Радошевић, Монашка цивилизација 1 и 2]
 
[[Категорија:Монаштво| ]]
[[Категорија:Будизам]]
[[Категорија:Хришћанство]]
1.572.075

измена