Прво бугарско царство — разлика између измена

 

== Владавина Симеона I ==

[[Датотека:First Bulgarian Empire.png|270px|мини|Бугарска на врхунцу територијалног проширења, владавина цара Симеона]]

Крајем 9. и почетком 10. века, бугарска држава проширена је до [[Епир]]а и [[Тесалија|Тесалије]] на југу, до [[Босна|Босне]] на западу, а контролисала је делове данашње [[Румунија|Румуније]] и Источне [[Мађарска|Мађарске]] на северу. [[Српске државе|Српска држава]] је настала средином 9. века као одговор на бугарску експанзију до [[Западна Морава|Западне Мораве]]{{sfn|Fine|1991|p=110}}. Балансирајући између Бугарске и [[Византијско царство|Византије]], [[српски владар]]и су успешно избегли неколико бугарских инвазија све до 924. године када ју је подредио гроф [[Софија|Софије]], [[Мармаис]] ([[Српско-бугарски ратови (средњовековни)|Српско-бугарски ратови]]). У време владавине [[Симеон I|Симеона I]], бугарска држава достигла је свој врхунац територијалног проширења.<ref>Енциклопедия България, Академично издателство "Марин Дринов", 1988</ref> Симеон је током своје владавине водио више ратова против Византијског царства са циљем да освоји сам Цариград. Граница Првог бугарског царства на југу простирала се до [[Атика|Атике]]. Симеон је узео титулу "Император (цар) Бугара и Грка". Титулу му је признао папа, али не и византијски цар и патријарх.

 

== Опадање ==

Након [[Симеон I|Симеонове]] смрти (927), бугарска моћ полако опада. Исте године склопљен је мир са [[Византијско царство|Византијом]] која признаје титулу Симеоновог сина и наследника, [[Петар I Бугарски|Петра I]]. Петар се на самом почетку своје владавине суочио са проблемима. Почетком 930-тих година, Петар је принуђен да призна независност [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Рашке]].<ref>Constantine Porphyrogennetus. стр. 158—9</ref>. Највећа опасност долазила је са севера. У периоду између 934. и 965. године [[Мађари]] су предузели пет похода на Бугарску<ref>Theophanes Continuatus. стр. 462—3,480</ref> Године 944. Бугарску су напали [[Печењези]] који су опљачкали североисточни део царства. Држава је у време владавине Петра I и [[Борис II Бугарски|Бориса II]] била подељена на присталице и противнике верске секте [[Богумили|богумила]]<ref>Nicolaus Papa. Response. стр. 1015.</ref>

 

 

== Пад ==

[[Датотека:SamuilsDeathBGhistory.jpg|270px|мини|Битка код Беласице и Самуилова смрт]]

Након византијске окупације, земље западно од реке [[Искар]] остале су у бугарским рукама, а [[Устанак комитопула|отпор против Византије]] предводила је породица [[Кометопули|Комитопули]]. До 976. године, четврти брат, [[Самуило (цар)|Самуило]], концентрисао је сву власт у својим рукама након смрти најстаријег брата. Самуило је водио успешне ратове против [[Византијско царство|Византије]]. Новог византијског цара, [[Василије II Бугароубица|Василија II]], одлучно је поразио у [[Битка код Трајанових врата|бици код Трајанових врата]] 986. године.<ref>{{harvnb|Skylitzes||pp=436–438}}</ref><ref>Гильфердинг, А (1868). Письма об истории сербов и болгар (in Russian). стр. 209.</ref>. Пет година касније Самуило је освојио српску државу [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Рашку]]<ref>{{harvnb|Шишић||p=331}}</ref>. Године 997. Самуило је проглашен бугарским царем<ref>{{harvnb|Розен||p=43}}</ref> Након 1001. године рат се преокренуо у корист [[Византијско царство|Византинаца]]. Они освајају старе бугарске престонице, [[Плиска (град)|Плиску]] и [[Преслав]]. Порази [[Битка на Спрехију|на Спрехију]] и [[Битка код Скопља|код Скопља]] слабили су бугарску војску, а годишњим кампањама је [[Василије II Бугароубица|Василије]] смањивао бугарска упоришта. Бугари су потпуно поражени у [[Битка код Беласице|бици код Беласице]] 1014. године<ref>{{harvnb|Angold|1997|p=}}</ref> Василије је ослепео бугарску војску, а сваком стотом војнику оставио је једно око како би могао предводити своје сународнике кући. Самуило је добио срчани удар и умро након што је видео своју ослепљену војску. Последња бугарска упоришта Василије је освојио 1018. године. Прво бугарско царство престало је да постоји.

* {{Cite book|ref=harv|last=Louth|first=Andrew|title=Greek East and Latin West: The Church, AD 681-1071|url=http://books.google.com/books?id=WlpPjOlVzQwC|year=2007|publisher=St Vladimir's Seminary Press|isbn=978-0-88141-320-5|pages=180}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Bulgarian Khans and Tsars |last=Andreev| first = Jordan |last2=Lalkov|first2=Milcho| chapter = |year=1996| language = Bulgarian | publisher = Abagar |isbn=978-954-427-216-6|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Zlatarski| first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part II: From Slavianization to the Fall of the First Bulgarian Empire (852–1018) | publisher = Bulgarian Academy of Sciences, 2002 |year=1927| location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://knigabg.com/index.php?page=book&id=2271&PHPSESSID=6e7a644cf7f0100a222bb7d55953be18 | id=}} (История на българската държава през средните векове. Том I. История на Първото българско царство. Част II. От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852–1018)], София 1927)

* {{Cite book|ref=harv|last=Бакалов|first = Георги |last2=Куманов|first2=Милен|title = Електронна издание – История на България |publisher = Труд, Сирма |year=2003|location = София |isbn=978-954-528-613-1 |language=Bulgarian }}