Бановић Страхиња (филм) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
м
| оназив = Бановић Страхиња
| година = 1981.
| земља = {{зас|СФРЈ|name=Југославија}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]]
| језик = [[српскохрватски језик|српскохрватски]]
| жанр = историјски, [[драма]]
| имдб = 0082356
}}
'''''Бановић Страхиња''''' је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенско]]-[[Западна Немачка|западнонемачки]] [[филм]] из [[1981]]. снимљен по мотивима [[Српске народне епске песме|српске народне песме]] [[Бановић Страхиња]]. Режирао га је [[Ватрослав Мимица]], а сценарио је у сарадњи са Мимицом написао [[Александар Петровић]].
 
== Радња ==
{{упозорење-филм}}
{{Цитат3|Јесен 1388. Годинагодина уочи [[Косовска битка|Косовског боја]]. Уз јужну границу [[Српско царство|Српскога царства]] луњају банде пљачкаша. Док се Бановић Страхиња, млади племић с границе, налази у лову, његову кулу напада одметник Кесеџи Алија. Људе поубија, а његову младу и лепу жену Анђу, одводи са собом у мочваре. Страхиња тражи помоћ од таста, велможе и моћника Југ Богдана, али не налази разумевање. За Анђиног оца и браћу она је турска наложница и за њих више не постоји. Али Страхињина љубав је јача од разума и он одлази у мочваре да спаси Анђу. У међувремену Алија, очаран Анђином лепотом, одустаје од тога да је узме силом, већ покушава љубављу и пажњом да освоји њену љубав. Она га дуго са презиром одбија, али му се на крају, у једном тренутку страха и очаја, подаје. Страхиња савладава све препреке које му се постављају, проналази одметнички логор и у суровом и дивљем окршају убија Алију и одводи Анђу натраг у разорени дом. Када Страхиња уморан усне, Анђа, обузета кајањем и грижом савести, узима коња и одлази оцу да прими казну која је очекује – копање очију...<ref>Avala - PRO Film katalog 2 iz 1981.</ref>
|}}