Пали канон — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
[[Датотека:Tipitaka1.jpg|thumbмини|Стандардно тајландско издање Пали канона]]
 
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006. pp. 3</ref> Канон на пали језику се састоји од „три корпе“ (или „кошаре“) - због чега се назива '''Типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''[[Tripitaka]]'') - а састоји се од [[сутра|сутри]] (казивања Буде лично), [[винаја|винаје]] (дисциплине) и [[абидарма|абидарме]] (доктрине).{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
 
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут [[Нови завет|Новог завета]] у хришћанству или [[Куран]]а у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење.{{sfn|Kovačević|2014|pp=16}}
 
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'',. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press. {{page|year=1990|id=|pages=3}}</ref> Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson. {{page|year=1984|id=|pages=293}}</ref>, а данас на интернету постоје комплетна електронска издања.<ref>[http://www.tipitaka.org/romn/ CSCD Tipitaka (Roman){{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Назив ==
== Развој канона ==
{{маин|Будистички сабори}} {{Будизам}}
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.{{sfn|Kovačević|2014|pp=18}}
 
Неколико месеци после Будине смрти, на првом [[будистички сабори|будистичком сабору]] окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац [[Ананда]] је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „''Овако сам чуо''” ([[пали]]: ''Evaṃ me sutaṃ''). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.{{sfn|Kovačević|2014|pp=31}}
=== Сута питака ===
{{маин|Сута питака}}
[[Датотека:Burmese-Pali Manuscript. Wellcome L0026547.jpg|thumbмини|Бурмански пали рукопис који показује три врсте бурманског писма.]]
 
[[Сутта питака]], други део Типитаке, састоји се од преко 10.000 сутта или говора, које је изговорио Буда или неко од његових најближих ученика, током 45-годишњег ширења учења. У њој су такође сабрани и стихови других чланова монашке заједнице.
1.572.075

измена