Sekularizam — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
м (Разне исправке)
 
== Državni sekularizam ==
U političkom smislu, sekularizam je pokret koji razdvaja religiju i vladu, a često se naziva odvajanje crkve i države. Ovo može da se odnosi na smanjenje veza između vlade i religije, zamenjujući zakone zasnovane na religijskim spisima (kao što su [[Halaha]], Dominionizam i [[Šerijat]]) sa građanskim zakonima, i sprečavanjem diskriminacije na osnovu veroispovesti. Što doprinosi povećanju zaštite prava verskih manjina. <ref>Feldman, Noah (2005). strpp. 14. "[Legal secularists] claim that separating religion from the public, governmental sphere is necessary to ensure the full inclusion of all citizens."</ref>
 
Učenjaci, kao što je Žak Berlinerblau iz Programa za jevrejsku civilizaciju Škole spoljnih poslova na Džordžtaunskom unverzitetu, tvrde da razdvajanje religije i države predstavlja samo jednu moguću strategiju koju treba da sprovedu sekularne vlade. Ono što sve sekularne vlade dele, od demokratskih do autoritarnih, jeste zabrinutost vezana za odnos između religije i države. Svaka sekularna vlada poseduje svoje jedinstvene propise radi suočavanja sa ovom problematikom (odvajanje je jedna od onih mogućih politika; francuski modeli, u kojima država pažljivo nadgleda i reguliše religiju je druga). <ref>[[Jacques Berlinerblau|Berlinerblau, Jacques]], "How to be Secular," Houghton Mifflin Harcourt, p. xvi.</ref>
[[Radžit Sing]] prve polovine 19. veka uspešno je uspostavio sekularno pravilo u [[Pandžab]]u. Ovo sekularno pravilo poštovalo je pripadnike svih rasa i religija i omogućilo im da učestvuju bez diskriminacije u sudu. Gde su bili predstavnici Sika, Muslimana i Hindusa koji su bili u sudu. <ref>K.S. Duggal, ''Ranjit Singh: A Secular Sikh Sovereign'', Abhinav Publications (1989). {{page|year=|isbn=978-81-7017-244-4|pages=}}''</ref> Radžit Sing je takođe intenzivno finansirao obrazovanje, religiju i umetnost različitih religija i jezika. <ref>{{cite web|last=Sheikh| first = Majid| title = Destruction of schools as Leitner saw them| url = http://dawn.com/2010/10/31/destruction-of-schools-as-leitner-saw-them/| work = Dawn| accessdate=04. 06. 2013.}}</ref>
 
Sekularizam se najčešće pojavljuje u [[Doba prosvetiteljstva]] u Evropi i igra glavnu ulogu u zapadnom društvu. Principi, ali ne nužno prakse, odvajanja religije i države u Sjedinjenim Državama i laicizam u Francuskoj u velikoj meri privlače sekularizam. Sekularne države su postojale i u islamskom svetu tokom srednjeg veku (vidi islam i sekularizam). <ref>Ira M. Lapidus (October 1975). "The Separation of State and Religion in the Development of Early Islamic Society", ''International Journal of Middle East Studies'' '''6''' (4). strpp. 363-385.</ref>
 
Zbog uverenja o odvajanju religije i države, sekularisti uglavnom preferiraju da političari donose odluke sa sekularnim, a ne religijskim razlozima.<ref>Feldman Noah (2005).</ref> U ovom pogledu, političke odluke koje se odnose na teme poput [[abortus]]a, kontracepcije, embrionalne matične ćelije istraživanja, [[istopolni brak]], i [[seksualno obrazovanje]] su u velikoj meri fokusirane na američke sekularističke organizacije kao što je Centar za istraživanje. <ref>Washington Post, November 15, 2006 [https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/11/14/AR2006111401176.html "Think Tank Will Promote Thinking"</ref>
# Svaka osoba bi trebala biti slobodna da realizuje svoju posebnu izvrsnost.
# Prekidanje barijera slojeva i kaste. <ref>''The Idea of a Secular Society'', D. L. Munby, London. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1963|id=|pages=14-32}}</ref>
Moderna sociologija je od Maksa Vebera često bila preokupirana problemom autoriteta u sekularizovanim društvima i sa sekularizacijom kao sociološkim ili istorijskim procesom. <ref>''The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism'', Max Weber, London, Routledge Classics, (2001). strpp. 123-125.</ref>Učenjaci u dvadesetom veku, čiji su radovi doprineli razumevanju ovih pitanja, uključuju Carl L. Becker, Karl Löwith, Hans Blumenberg, M.H. Abrams, Peter L. Berger, Paul Bénichou and D.L. Munby, između ostalog.
 
Neka društva postaju sekularnija kao rezultat društvenih procesa, a ne kroz akcije posvećenog sekularnog pokreta; ovaj proces je poznat kao [[sekularizacija]].
1.572.075

измена