Википедија

ENIAC — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 45:
ENIAC је био јединственог дизајна и никада није поновљен. Заустављање на дизајну из 1943. значило је да је рачунар имао велики број недостатака који нису решени, поготову немогућност похрањивања програма. Али идеје произашле из рада на њему и инспирација многим људима као што је Џон фон Нојман имале су веома значајан утицај на развој каснијих рачунара, у првом реду [[EDVAC]], [[EDSAC]] и [[SEAC]].
 
На ENIAC – у је учињен велики број унапређења, почев од 1948., укључујући примитивни „само за читање“ похрањен механизам за програмирање који је користио таблице функција као програмски -{[[ROM (memorija)|ROM]]}-, што је била идеја предложена од стране [[Џон фон Нојман|Џона фон Нојмана]] (-{John von Neumann}-). Три цифре једног акумулатора коришћен је као бројилац програма, други акумулатор је коришћен као главни акумулатор, следећи акумулатор је коришћен за учитавање адреса за читање података са таблица функција, док је остатак акумулатора (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) углавном био коришћен као податковна меморија.
 
Први пут је представљен као рачунар похрањеног програма 16. септембра 1948., том приликом извршавајући програм који је написала Адел Голдстин (-{Adele Goldstine}-) по замисли Џона фон Нојмана. Ова измена умањила је брзину рада за фактор шест и уклонила могућност паралелног оперисања, али узевши у обзир да је скратила време потребно за репрограмирање, које је иначе трајало данима, на сате, сматрало се веома вредно искоришћеним губитком перформанси. Такође, анализе су показале да као резултат разлика између брзине рачунања и електромеханичке брзине улаз/излаз, скоро сваки практичан проблем из стварног света је био -{I/0}- везан чак и ако се не користи првобитна паралелност машине и већина би била -{I/0}- везана, чак и после смањења у брзини узрокованог овом редукцијом.
 
Јула 1953, проширење од 100 речи меморије језгра додато је систему, користећи кодирање бинарном децималом, excess-3 представљање броја. Да би подржао ово проширење меморије, ENIAC је опремљен новим одабирачем Таблица функција, Одабирачем меморијске адресе, колима за обликовање импулса, а и три нове наредбе су додате механизму програмирања.
Ред 93:
Школа инжењерства и примењене науке има четири од оригиналних 40 планова ENIAC – а. Артефакти на приказу представљају приближно једну десетину његове праве величине. Смитсониан има 5 планова у Националном музеју америчке историје у граду Вашингтону. Музеј историје рачунара у Маунтин Вјуу у Калифорнији има изложен један план. Мичигенски универзитет Ан Харбор има 4 плана, које је спасио Артур Буркс (Arthut Burks). Војни музеј Сједињених држава (Абердин, [[Мериленд]]) такође држи неке остатке ENIAC – а.
 
Од 2004., силиконски чип квадратног облика са страницом димензије 0.5 -{mm}- има исти капацитет као ENIAC, који је, пак, заузимао читаву собу.
 
ENIAC се кварио сваких три четири минута али је за време док је радио показивао своју ефикасност и исплативост и брзину рада која је поништавала овај недостатак.
Ред 112:
 
== Литература ==
* -{H. H. Goldstine, A. Goldstine, ''The Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC)''}-, 1946 (прештампано у -{''The Origins of Digital Computers: Selected Papers'', Springer-Verlag, New York}-, (1982). pp. 359-373)
* {{Cite book|ref=harv|author=J. Presper Eckert|chapter=The ENIAC|editor1-first=Nicholas|editor1-last=Metropolis|editor2-first=J.|editor2-last=Howlett|editor3-first=Gian-Carlo|editor3-last=Rota|title=A History of Computing in the Twentieth Century|year=1980|url= |publisher=Academic Press|location=New York|id=|pages=525-540}})
* -{John W. Mauchly, ''The ENIAC'' (у ''A History of Computing in the Twentieth Century''}-, pp. 541-550)
* -{Arthur W. Burks, Alice R. Burks, ''The ENIAC: The First General-Purpose Electronic Computer'' (in ''Annals of the History of Computing'', Vol. 3 (No. 4), (1981). pp. 310-389; commentary pp.}- 389-399)
* -{W. Barkley Fritz, ''The Women of ENIAC''}- (у -{''IEEE Annals of the History of Computing'', Vol. 18}-, (1996). pp. 13-28)
* -{J. Presper Eckert, John Mauchly, ''Outline of plans for development of electronic computers''}- (Круцијални документ у индустрији Електронских рачунара..)
* -{Raúl Rojas and Ulf Hashagen, уредници, ''The First Computers: History and Architectures'', 2000. {{page1|location=|publisher=MIT Press|year=|isbn=978-0-262-18197-6|pages=}}.}-.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/ENIAC”