|
== Карактеристике ==
Ions in their gas-like state are highly reactive and will rapidly interact with ions of opposite charge to give neutral molecules or ionic salts. Ions are also produced in the liquid or solid state when salts interact with solvents (for example, water) to produce ''solvated ions'', which are more stable, for reasons involving a combination of [[energy]] and [[entropy]] changes as the ions move away from each other to interact with the liquid. These stabilized species are more commonly found in the environment at low temperatures. A common example is the ions present in seawater, which are derived from dissolved salts.
Јони у стању сличном гасу су високо реактивни и брзо реагују са јонима супротног набоја дајући неутралне молекуле или јонске соли. Јони се такође формирају у течном или чврстом стању када соли интерагују са растварачима (на пример, водом) чиме се формирају „солватирани јони”, који су стабилнији, из разлога који обухватају комбинацију промена [[Енергија|енергије]] и [[Ентропија|ентропије]] док се јони међусобно удаљавају да би реаговали са течношћу. Ове стабилизоване врсте се чешће јављају у средини при ниским температурама. Уобичајени пример су јони присутни у морској води, који су изведени из растворених соли.
As charged objects, ions are attracted to opposite electric charges (positive to negative, and vice versa) and repelled by like charges. When they move, their trajectories can be deflected by a [[magnetic field]].
Као наелектрисани објекти, јони бивају привучени супротним електричним набојем (позитиван негативним и обрнуто) а одбијају се истоимени набоји. Када се крећу, њихове путање се могу скренути [[Магнетно поље|магнетним пољем]].
Electrons, due to their smaller mass and thus larger space-filling properties as [[matter waves]], determine the size of atoms and molecules that possess any electrons at all. Thus, anions (negatively charged ions) are larger than the parent molecule or atom, as the excess electron(s) repel each other and add to the physical size of the ion, because its size is determined by its [[electron cloud]]. Cations are smaller than the corresponding parent atom or molecule due to the smaller size of the electron cloud. One particular cation (that of hydrogen) contains no electrons, and thus consists of a single proton - ''very much smaller'' than the parent hydrogen atom.
Електрони, услед њихове мале масе и стога својства попуњавања већег простора у виду [[matter waves|материјалних таласа]], одређују величину атома и молекула који поседују електроне. Стога, анјони (негативно наелектрисани јони) већи су од родитељског молекула или атома, пошто се додатни електрони међусобно одбијају и увећавају физичку величину јона, чија је величина одређена његовим [[Атомска орбитала|облаком електрона]]. Катјони су мањи од одговарајућег родитељског атома или молекула због мање величине електронског облака. Један специфични катјон (водоников) не садржи електроне, и стога се састоји од једног протона - ''много мањег'' од родитељског атома.
=== Анјони и катјони ===
[[Датотека:Ions.svg|thumb|upright=1.75|[[Hydrogen atom|Атом водоника]] (центар) садржи један [[протон]] и један [[електрон]]. Уклањањем електрона настаје катјон (лево), док се додатком електрона формира анјон (десно). Водонични анјон, са његовим лабаво држани електронским облаком, има већи пречник од неутралног атома, који је далеко већи од голог протона у [[катјон]]у. Водоник формира једно катјон са наелектрисањем +1 који нема електрона, али чак и катјони који (за разлику од водоника) задржавају један или више електрона још увек су мањи од неутралних атома или молекула из којих су изведени.]]
[[File:Ions.svg|thumb|upright=1.75|[[Hydrogen atom]] (center) contains a single [[proton]] and a single [[electron]]. Removal of the electron gives a cation (left), whereas addition of an electron gives an anion (right). The hydrogen anion, with its loosely held two-electron cloud, has a larger radius than the neutral atom, which in turn is much larger than the bare proton of the [[cation]]. Hydrogen forms the only charge-+1 cation that has no electrons, but even cations that (unlike hydrogen) still retain one or more electrons are still smaller than the neutral atoms or molecules from which they are derived.]]
{{redirect2|CationКатјон|Anionанјон|the particle physics/quantum computing concept|Anyon|other uses|Ion (disambiguation)}}
Пошто је електрични набој на протону једнак по магнитуди набоју на електрону, нето електрични набој на јону једнак је броју протона у јону минус број електрона.
Since the electric charge on a proton is equal in magnitude to the charge on an electron, the net electric charge on an ion is equal to the number of protons in the ion minus the number of electrons.
An '''{{vanchor|anionАнјон}}''' (−) ({{IPAc-en|ˈ|æ|n|.|aɪ|.|ən}}), fromод theгрчке Greek wordречи ἄνω (-{''ánō''}-), meaningса "up"значењем „горе”,<ref>{{cite web | url=http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/oi/authority.20110803095414154 | title =Oxford Reference: OVERVIEW anion | author =''[[Oxford University Press]]'' | publisher =oxfordreference.com | date =2013 }}</ref> isјон anје ionса withвише moreелектрона electronsнеко than protonsпротона, giving itшто aму netдаје negativeнегативно chargeнаелектрисање (sinceпошто electronsсу areелектрони negativelyнегативно chargedнаелектрисани andи protonsпротони areсу positivelyпозитивно chargedнаелектрисани).<ref>{{cite web | url=http://ruby.colorado.edu/~smyth/G101-2.html | title =Atoms and Elements, Isotopes and Ions | author =''[[University of Colorado Boulder]]'' | publisher =colorado.edu | date =November 21, 2013}}</ref>
A '''{{vanchor|cationКатјон}}''' (+) ({{IPAc-en|ˈ|k|æ|t|.|aɪ|.|ən}}), fromод theгрчке Greek wordречи κάτω (-{''káto''}-), meaningса "down"значењем „доле”,<ref>{{cite web | url=http://oxfordindex.oup.com/view/10.1093/oi/authority.20110803095555447 | title =Oxford Reference: OVERVIEW cation | author =''[[Oxford University Press]]'' | publisher =oxfordreference.com | date =2013 }}</ref> is anјон ionје withса fewerмање electronsелектрона thanнего protonsпротона, givingшто itму aдаје positiveпозитивно chargeнаелектрисање.<ref>{{cite web | url=http://www.usouthal.edu/geology/haywick/GY111/111-4.pdf | title =Elemental Chemistry | author =Douglas W. Haywick, Ph.D. | author2 =University of South Alabama | publisher =usouthal.edu | date =2007–2008| authorlink2 =University of South Alabama }}</ref>
ThereПостоје areдодатна additionalимена namesкоја usedсе forкористе ionsза withјоне multipleса charges.вишеструким наелектрисањима. ForНа exampleпример, anјон ion with aса −2 chargeнаелектрисањем isје knownпознат as aкао [[dianionдианјон]] andа anјон ion with aса +2 chargeнаелектрисањем isје knownпознат as aкао [[dicationдикатјон]]. A [[zwitterion|Цвитерјон]] is aје neutralнеутрални moleculeмолекул withса positiveпозитивним andи negativeнегативним chargesнаелектрисањем atна differentразличитим locationsлокацијама withinунутар thatтог moleculeмолекула.<ref>{{cite web | url=http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/amino2.html#zwitter | title =Amino Acids | author =''[[Purdue University]]'' | publisher =purdue.edu | date =November 21, 2013}}</ref>
CationsКатјони andи anionsанјони areсе measuredмере byпо theirњиховом [[ionic radius|јонском радијусу]] andи они се theyразликовују differпо inњиховој relativeрелативној sizeвеличини: "Cations„Катјони areсу smallмали, mostвећина ofњих themје lessмања thanод 10<sup>−10</sup> -{m}- (10<sup>−8</sup> -{cm}-) inу radiusрадијусу. ButВећина mostанјона anionsје are largeвелика, asкао isшто theје mostи commonнајзаступљенији EarthЗемљин anionанјон, [[oxygenкисеоник]]. FromИз thisове factчињенице itследи isда apparentвећину thatпростора most of the space of aу [[crystalкристал]]у is occupied by the anionзаузимају andанјони thatи theда cationsсе fitкатјони intoсмештају theу spacesпростор betweenизмеђу themњих."”<ref>[[Frank Press]] & Raymond Siever (1986) ''Earth'', 14th edition, p. 63, [[W.H. Freeman and Company]] {{ISBN|0-7167-1743-3}}</ref>
AКатјон cationима hasрадијус radiusмањи less thanод 0.,8 × 10<sup>−10</sup> -{m}- (0.,8 Å) while anдок anionанјон hasима radiusрадијус greaterвећи thanод 1.,3 × 10<sup>−10</sup> -{m}- (1.,3 Å).<ref>[[Linus Pauling]] (1960) {{Google books|L-1K9HmKmUUC&PA544|Nature of the Chemical Bond|page=544}}</ref>
=== Природне појаве ===
{{further information|Оксидационо стање}}
Јони су свеприсутни у [[nature|природи]] и они су одговорни за разнолике појаве од [[Луминесценција|луминесценције]] Сунца до постојања Земљине [[ionosphere|јоносфере]]. Атоми у њиховом јонском стању могу да имају различиту боју од неутралних атома, па тако апсорпција светлости металним јонима даје боју [[Драго камење|драгог камења]]. У [[Неорганска хемија|неорганској]] и [[Органска хемија|органској хемији]] (укључујући [[Биохемија|биохемију]]), интеракција воде и јона је изузетно важна. Један пример тога је енергија која покреће разградњу [[аденозин трифосфат]]а (АТП). Следеће секције описују контексте у којима јони имају истакнуто место; оне су уређене по опадајућој физичкој величини, од астрономских до микроскопских.
Ions are ubiquitous in [[nature]] and are responsible for diverse phenomena from the luminescence of the Sun to the existence of the Earth's [[ionosphere]]. Atoms in their ionic state may have a different colour from neutral atoms, and thus light absorption by metal ions gives the colour of [[gemstone]]s. In both inorganic and organic chemistry (including biochemistry), the interaction of water and ions is extremely important; an example is energy that drives the breakdown of adenosine triphosphate ([[Adenosine triphosphate|ATP]]). The following sections describe contexts in which ions feature prominently; these are arranged in decreasing physical length-scale, from the astronomical to the microscopic.
== Сродна технологија ==
| 