Salicilna kiselina — разлика између измена

 

== Biljni hormon ==

 

== Proizvodnja ==

[[Natrijum salicilat]] se dobija reakcijom [[natrijum fenolat]]a ([[natrijum]]ove soli [[fenol]]a) sa [[ugljen-dioksid]]om na visokom pritisku (100 -{atm}-) i temperaturi (390 K) (tzv. [[Kolbe–Šmitova reakcija]]). Zakišeljavanjem produkta [[sumporna kiselina|sumpornom kiselinom]] dobija se salicilna kiselina:

 

 

Ona se može se dobiti [[hidroliza|hidrolizom]] [[aspirin]]a (acetilsalicilne kiseline)<ref>{{cite web|title=Hydrolysis of ASA to SA |url=http://www.crscientific.com/article-aspirin.html |accessdate=31. 7. 2007.}}</ref> ili iz [[metil salicilat]]a sa jakom kiselinom ili bazom.

 

== Istorija ==

[[Antička Grčka|Grčki]] lekar [[Hipokrat]] je u [[5. vek p.n.e.|5. veku p.n.e.]] zabeležio da gorki prah, ekstrahovan iz kore vrbe, olakšava bolove i umanjuje groznicu. Ovaj lek se takođe spominje u tekstovima antičkog [[Sumer]]a, [[Liban]]a i [[Asirija|Asirije]], a koristili su je [[Čiroki Indijanci|Čiroki]] i drugi [[Američki Indijanci|američki starosedioci]].<ref>Paul B. Hemel and Mary U. Chiltoskey, ''Cherokee Plants and Their Uses -- A 400 Year History,'' Sylva, NC: Herald Publishing Co. (1975); cited in Dan Moerman, A Database of Foods, Drugs, Dyes and Fibers of Native American Peoples, Derived from Plants.[http://herb.umd.umich.edu/] A search of this database for "salix AND medicine" finds 63 entries.</ref> Unutrašnja kora vrbe se koristila za smanjivanje bolova kod različitih bolesti. Edvard Ston je [[1763]]. godine primetio da kora vrbe uspešno smanjuje groznicu.<ref name="RoyalSoc1763EdmundStone">{{cite journal|last=Stone | first=E | title=An Account of the Success of the Bark of the Willow in the Cure of Agues | journal=Philosophical Transactions |year=1763 |pages=195-200 | volume=53 | url=http://www.journals.royalsoc.ac.uk/openurl.asp?genre=article&issn=0260-7085&volume=53&spage=195 | doi=10.1098/rstl.1763.0033 }}{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

 

 

== Medicinska i kozmetička upotreba ==

Najduže poznata upotreba salicilne kiseline je lečenje groznice, bolova i upala.<ref>{{cite journal|title=Brief History of Antipyretic Therapy|last=Mackowiak|first=Philip A.|journal=Clinical Infectious Diseases| volume= 31|year=2000 |pages=154-156|doi= 10.1086/317510}}</ref><ref>{{cite journal|title=Rapid Responses to: Aspirin protects women at risk of pre-eclampsia without causing bleeding|last=Abbasi|first=Kamran|journal=British Medical Journal|volume=327|year=2003|pages=7424|doi=10.1136/bmj.327.7424.0-h|url=http://www.bmj.com/cgi/eletters/327/7424/0-h|issue=7424}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Salicilna kiselina je glavni sastojak mnogih proizvoda za negu [[koža|kože]], kao što su proizvodi za tretman [[akne|akni]], [[psorijaza|psorijaze]], [[žulj]]eva, keratoze i [[bradavica]].<ref>{{cite journal |title=Monochloroacetic acid and 60% salicylic acid as a treatment for simple plantar warts: effectiveness and mode of action |last=Steele |first=H. |last2=Shirodaria |author3=M. O'Hare |author4=J.D. Merrett |author5=W.G. Irwin |author6=D.I.H. Simpson |last7=Pfister |year=2006 |doi=10.1111/j.1365-2133.1988.tb02464.x |url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/119449119/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 }}{{Мртва веза|date=04. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

 

 

== Literatura ==

 

== Spoljašnje veze ==