Општа теорија релативности — разлика између измена

 

'''Општа релативност''' или '''општа теорија релативности''' (ОТР) је [[Диференцијална геометрија|геометријска]] [[Теоријска физика|теорија]] [[гравитација|гравитације]] коју је [[Алберт Ајнштајн]] објавио у чланку ''Основе опште теорије релативности'' ({{jez-nem|Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie}}), 1915. године у -{''[[Annalen der Physik]]''}-.<ref>Albert Einstein: ''Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie''. U: ''Annalen der Physik''. 49, 1916, S. 769–822 ([http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/papers/1916_49_769-822.pdf Faksimil] {{Wayback|url=http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/papers/1916_49_769-822.pdf |date=20060823125203 }}, PDF)</ref><ref>O'Connor, J.J. and E.F. Robertson (1996), "[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/General_relativity.html General relativity]". ''[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/Indexes/Math_Physics.html Mathematical Physics index]'', [http://www.st-andrews.ac.uk/maths/ School of Mathematics and Statistics], [http://www.st-andrews.ac.uk/ University of St. Andrews], Scotland, May, 1996. Приступљено 2015-02-04.</ref> Теорија представља релативистичко поопштење [[специјална релативност|специјалне релативности]] и [[Исак Њутн|Њутнове]] теорије [[гравитација|гравитације]]. Она пружа уједињени опис гравитације као геометријског својства [[простор]]а и [[Време у физици|времена]], или [[простор-време]]на. Специфично, [[закривљеност]] простор-времена је директно повезана са [[енергија|енергијом]] и [[момент]]ом независно од тога која [[материја]] и [[радијација]] су присутне. Однос је специфициран у [[Ајнштајнова једначине поља|Ајнштајновим једначинама поља]], систему [[парцијална диференцијална једначина|парцијалних диференцијалних једначина]].

 

== Постулати и структура теорије ==

За разлику од класичног, њутновог описа гравитације као силе која се јавља међу масивним телима на позадини апсолутног простор-времена, у ОТР улогу гравитације узима само простор-време. Њега сада описујемо помоћу метричког тензора (<math>g_{\mu \nu}</math>) који је решење [[Ајнштајн]]ових једначина:

 

|edition=2nd

|publisher=Wiley & Sons

}}

* {{Citation

|pages=294–369and 860–863

|publisher= Cambridge University Press

}}

* {{Citation

|title=A Relativist's Toolkit. The Mathematics of Black-Hole Mechanics

|publisher= Cambridge University Press

}}

* {{Citation