Википедија

Капитал — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{остале употребе}}
[[Датотека:Is Capital Income, Earle, 1921 cover.jpg|thumbмини|''[[s:Is Capital Income?|Да ли је капитал приход?]]'', [[George Howard Earle Jr., Jr.|Џорџ Хауард Ерли]] (1921) ]]
 
'''Капитал''' ({{јез-лат|capitalis}} - главни, ''-{caput}-'' – глава) у [[Економија|економији]] представља вредност (у форми [[новац|новца]], [[имовина|имовине]] или људских ресурса) која се улаже у [[производња|производњу]] или неку другу економску делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе [[профит|добит]].<ref name="Boulding">{{cite web|last=Boulding| first = Kenneth E.| title = Capital and interest| url = http://www.britannica.com/topic/capital-economics| website = Encyclopedia Britannica| accessdate=22. 07. 2017.| language = en}}</ref> Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова основна намена је увек иста, а то је увећање [[основна вредност|основне вредности]] или производња других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он се мора произвести или позајмити.
Ред 18:
== У уским и широким употребама ==
 
[[Класична политичка економија|Класична]]<ref name="adam">Smith, Adam (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of The Wealth of Nations. (accessible by table of contents chapter titles) AdamSmith.org. {{page|year=|isbn=978-1-4043-0998-2|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=The MIT Dictionary of Modern Economics| last=|first=| publisher = MIT Press|year=1992|id=|editor-last=Pearce|editor-first=David W.| location = |pages=61-62}}</ref> и [[Неокласична економија|неокласичкан економија]]<ref>Antonietta Campus (1987), "marginal economics", ''The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 3, p. 323.</ref><ref name="Clark">Clark, B. (1998). ''Principles of political economy: A comparative approach''. Westport, Connecticut: Praeger.</ref> сматрају капитал једним од [[Фактор производње|фактора производње]]<ref>Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed., "Factors of production", "Capital", Human capital", and "Land" under Glossary of Terms.</ref><ref>{{Cite book|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn=978-0-13-063085-8|pages=4 }}</ref><ref>{{Cite book|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages=160|idisbn=ISBN 978-968-444-441-6 | language = es}}</ref> (заједно са другим факторима: [[земљиште (економија)|земљиштем]] и [[Економија рада|радом]]). Сви други производни импути се називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација, [[Предузетник|предузетништво]], знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као [[Способност|таленат]], [[друштвени капитал]]<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17-40| doi=10.5465/amr.2002.5922314}}</ref><ref>Ferragina, E. and Arrigoni, A. (2016) ‘The rise and fall of social capital: requiem for a theory?’, Political Studies Review http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract</ref> или [[инструкциони капитал]]).
 
Факрорима производње се сматрају:
Ред 26:
Ове посебне погодности пренете су у савремену економску теорију.<ref>[[Paul A. Samuelson]] and [[William Nordhaus|William D. Nordhaus]] (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed.</ref><ref>Glossary of Terms, "Capital (capital goods, capital equipment)." Deardorff's Glossary of Inernational Economics, [http://www-personal.umich.edu/~alandear/glossary/c.html#capital Capital.]</ref> Једна додатна категорија капитала су [[деонице]]. Као такве, њихова вредност се процењује у датом временском тренутку. У контрасту с тим, [[Инвестиције|инвестиција]], као производња која се додаје основном капиталу, се дефинише као процес који се одвија током времена („годишње”).
 
[[Marxian economics|Марксова економија]] прави разлику између различитих облика капитала:<ref>{{Cite book|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|isbn=978-0-8018-3480-6|pages=130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).}}</ref><ref>{{cite web|title=The Neo-Marxian blood Schools | publisher = The New School | url = http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | accessdate=23. 08. 2007 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080429202643/http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | archive-date=29. 04. 2008. | df = }}</ref><ref>{{cite web|last=Munro | first = John | title = Some Basic Principles of Marxian Economics | publisher = University of Toronto | url = http://www.economics.utoronto.ca/munro5/MARXECON.pdf | accessdate=23. 08. 2007 }}</ref>
* [[constant capital|константни капитал]], који се односи на капиталну робу,
* [[variable capital|променљиви капитал]], који се односи на трошкове рада, при чему је трошак „варијабилан” на основу висине плата, и зараде се плаћају током трајања уговора о запослењу/запослености,
Ред 68:
Ова теорија је основа концепта [[triple bottom line|троструког критеријума]] рачуноводства<ref name=IBR>Slaper, Timothy F. and Hall, Tanya J. (2011). [http://www.ibrc.indiana.edu/ibr/2011/spring/article2.html "The Triple Bottom Line: What Is It and How Does It Work?"] ''Indiana Business Review''. Spring 2011, Volume 86, No. 1.</ref><ref name=recall>Elkington, J. (2018), "25 Years Ago I Coined the Phrase "Triple Bottom Line." Here's Why It's Time to Rethink It", ''Harvard Business Review'', 25 June 2018</ref><ref>{{cite news|title=Triple Bottom Line|url=http://www.economist.com/node/14301663|accessdate=14. 08. 2014|publisher=The Economist|date=17. 11. 2009}}</ref> и даље је развијена у [[ecological economics|еколошкој економији]], [[Економика благостања|економици благостања]] и разним теоријама [[green economics|зелене економије]]. Све оне користе нарочито апстрактни појам капитала у којем је захтев да се капитал производи као трајна роба ефективно уклоњен.
 
[[Cambridge capital controversy|Контроверза капитала Кембриџа]] био је спор између економиста из Кембриџа са [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]] у [[Масачусетс]]у и [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]] у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] о мерењу капитала. Економисти из Велике Британије, укључујући [[Joan Robinson|Џоан Робинсон]] и [[Piero Sraffa|Пиера Срафу]] тврдили су да нема основе за агрегирање хетерогених објеката који сачињавају капиталне робе.<ref>[[Hans Brems|Brems, Hans]] (1975). "The capital controversy: A Cambridge, Massachusetts View of Cambridge, England", ''[[De Economist]]'', Volume 123, Issue 3</ref><ref>[[Thomas Piketty|Piketty, Thomas]] (2014). ''[[Capital in the Twenty-First Century]]'', Belknap Press:. {{page1|location=|publisher=imprint of Harvard University Press. {{page|year=|isbn=978-0674430006|pages=}}</ref>
 
Политички економисти [[Jonathan Nitzan|Џонатан Ницан]] и [[Shimshon Bichler|Шимшон Бичлер]] су сугерирали да капитал није продукциони ентитет, већ само финансијски и да капиталне вредности мере релативну моћ власника над широким друштвеним процесима који носе профит.<ref>''Capital as Power: A Study of Order and Creorder'', Routledge, 2009, p, 228.</ref>
Ред 74:
== Види још ==
{{colbegin|4}}
* [[Берза]]
* [[Тржиште страних валута]]
* [[Capital deepening|Проширење капитала]]
Ред 93:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|isbn=978-0-8018-3480-6|pages=130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages=160|idisbn=ISBN 978-968-444-441-6 | language = es}}
* {{Cite book|ref=harv|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn=978-0-13-063085-8|pages=4 }}}}
* {{Cite book|ref=harv|title= Капитал и извори финансирања – управљање финансијама предузећа |publisher= Висока школа за пројектни менаџмент |location= Београд }}
Ред 136:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Капитал| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитал”