Рангаку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Rangaku.svg|
'''Рангаку''' ({{lang|ja|蘭学}}) у преводу '''"холандске студије"'''<ref>Упркос називу односио се на сва западна учења</ref> је врста научног учења које су јапански учењаци практиковали током периода [[сакоку]] изолације. Границе [[Јапан]]а биле су 220 година затворене за странце и једини контакт са западом долазио је преко холандских тровачких бродова који су под строгом контролом [[шогунат Токугава|шогуната]] могли да пристану само у [[Нагасаки]]ју. Пошто се одлазак из земље кажњавао смрћу једини начин за изучавање западних наука било је преко холандских књига и уређаја који су долазили тим трговачким бродовима.
[[Датотека:Shiba Kokan A meeting of Japan China and the West late 18th century.jpg|
Преко рангаку учења, Јапан је добијао назнаке колико је запад напредовао у науци и помоћу књига покушавао да је репродукује, опонаша и развије користићи изворе које је имао. Док се у Европи дешавала научна и технолошка револуција, Јапан је нашао начин да је изучава и на неки начин прати. Захваљујући томе Јапан се по престанку изолације врло брзо развио престижући остале државе Азије, иако је по њеном отварању била у знатном научном и технолошком заостатку.
== Историја ==
[[Датотека:AccountOfForeignCountriesNishikawaJoken1708.jpg|
Холандски трговци у луци [[Деџима]] у Нагасакију били су једини Европљани којима је толерисан долазак у Јапан што су они обилато користили у периоду од 1639. до 1853. године.<ref>Холанђани су у почетку трговали у месту [[Хирадо]] (од 1609. до 1641.) да би после прешли на острво Деџима).</ref> Захваљујући томе Холандија је своју ретку робу могла добро да наплати у Европи док је Јапан преко ње могао да набави књиге о науци које су Јапанци преписивали и преводили на свој језик. Овом трговином нису откупљиване само књиге већ и модерни предмети још недоступни у земљи попут сатова, медицинских инструмената, мапа, глобуса, семења и др. Од страних морнара добијали су и демострацију феномена електрицитета или лета балона на топао ваздух. Током 17. и 18. века Холандија је била једна од најбогатијих земаља Европе која је као таква била најотворенија за научнике. У исто време друге земље су водиле идеолошке и политичке битке изазване [[Протестантска реформација|протестантском реформацијом]] па је одређена слобода у Холандији привукла разне научнике и мислиоце попут [[Рене Декарт]]а који су у њој могли несметано да раде, па будући да је Јапан баш ову земљу одлучио да изузме из политике изолованости могло је да иде само у корист због добијања најсвежих информација по питању иновација.
Све заједно око 1000 публикација из рангаку студија је преведено, издато и штампано које су широко циркулисале по јапанском тржишту. Јапан као држава има најурбанију и најгушће насељену популацију на свету са тада преко милион људи који су живели у њеној предстоници у Еду коју су пратили велики градови попут [[Осака|Осаке]] и [[Кјото|Кјота]]. У тим градовима тржиште књига је цветало и, иако понекад јако скупе, имале су тржиште стране робе доступне за све људе који би имали новца да их плате.
=== Почеци (1640–1720) ===
[[Датотека:Dutch personnel and Japanese women watching an incoming towed Dutch sailing ship at Dejima by Kawahara Keiga.jpg|
Прва фаза развитка Рангаку изучавања била је веома лимитирана и контролисана. На почетку сакоку изолација трговина је била строжије контролисана него касније при отварању па се строга контрола наставила чак и након промене места размене, из Хираде у Деџиму. Бојећи се да би се кроз велике количине књиге на страном језику могле пренети и оне хришћанског карактера (чија је религија била најстроже забрањена) у почетку је био дозвољен само увоз књига о наутици и медицини. За потребе ове контроле мала група преводилаца са холандског на јапански и обрнуто је увек боравила у Нагасакију у случају доласка страних бродова.
Од Холанђана је захтевано да увек при годишњем доласку пруже најновије вести из света и да опскрби шогунат новинама у свету науке и технике. Холанђанима је тада било дозвољенио само једном годишње да дођу до Јапана да би након доказивања да немају мисионарске или било какве друге забрањене намере било дозвољено да „приватно“ тргују робом. Захваљујући томе у Нагасакију настаје тржиште западног куриозитета који постаје назаобилазна станица за све јапанске учењаке. У месту Деџима у Нагасакију развија се медицинска станица базирана на западној медицини у којој су сви високи званичници у влади, кад не успеју наћи помоћ у традиционалној медицини, одлазили у нади да ће има западно знање помоћи. Један од тада најпознатијих хирурга био је Немац Каспар Шамбергер који је, насавши се у Јапану, пренео знање о медицини, донео књиге, инструменте, фармацеутско знање и методе неге. Увидевши користи који могу имати од тога, влада званично наручује телескопе, сатове, слике на уљу, микроскопе, наочари, маре, глобусе па чак и птице, псе, магарце као и остале раритете за потребе забаве и научних студија.<ref>[[Wolfgang Michel-Zaitsu|W Michel]], ''Medicine and Allied Sciences in the Cultural Exchange between Japan and Europe in the Seventeenth Century''. In: Hans Dieter Ölschleger (Hrsg.): ''Theories and Methods in Japanese Studies. Current State & Future Developments''. Papers in Honor of [[Josef Kreiner (Japanologe)|Josef Kreiner]]. Vandenhoeck & Ruprecht Unipress, Göttingen {{page|year=2007|id=ISBN 978-3-89971-355-8|pages=}}, S. 285–302 [http://hdl.handle.net/2324/14227 pdf].</ref>
=== Либерализација западног учења (1720–) ===
[[Датотека:KouMouZatsuWa1.gif|
Иако је већина западних књига била забрањена на почетку изолације 1640. године, доласком шогуна [[Токугава Јошимуне|Токугаве Јошимуна]] на власт 1720. то правило је омекшано што је покренуло лавину превода холандских књига на јапански. Захваљујући томе и Јапанци су почели да пишу своје књиге о страним изумима а једна од књига која је имала највише утицаја била је публикација Моришиме Чурјоа из 1787. године{{nihongo |''Приче Холанђана''|紅毛雑話|Kōmō Zatsuwa|у буквалном преводу: "Ћаскања црвенокосих"}}, у коме су биле сакупљене све до тада доступне информације о западу и њеној култури, технологији и начину живљена. Књига је обухватала више тема па су и њој објашњени принципи рада [[
Однос према знању мењало се током времена па су се између 1804. и 1829. отвориле нове школе са „благословом“ [[шогун|бакуфуа]] како би утицали на развијање разних наука.
За то време холански представници и научници имали су бољи увид и слободнији приступ у јапанско друштво па је немачки лекар Филип Франц фон Зиболд успоставио размену са јапанским студентима. Он је позвао јапанске учењаке да им покаже и пренесе све што је на западу научио да би му они за узврат пружили знање из јапанске културе и обичаја које је желео да упозна и запише. План се обистинио па је 1824. отварио медицинску школу у близини Нагасакија која прераста у место окупљања студената из целе земље добијајући преко потребно знање из медицине.
=== Експанзија и политизација (1839–) ===
[[Датотека:TanakaPerpertualWatch.JPG|
Покрет рангаку често је био предмет политичких дебата сваки пут када би се дискутовало о изолацији и да ли треба ограничити западни утицај за који су неки веровали да штети Јапану док се за то време ово учење све више ширило и дистрибуирало по земљи.
Као резултат мешовитих мишљења 1839. године, студенти западних студија (звани 蘭学者 "''рангаку-ша''") доживели су кратку репресију и потискивање од стране Едо шогуната названом „[[Банша но гоку]]“(蛮社の獄) зато што су се противили увођењу смртне казне свим странцима (осим Холанђанима) који се нађу на обалама земље. Та одлука је донета због тз. [[Инцидент Морисон|Морисоновог инцидента]] када је пуцано на један амерички трговачки брод јер је својим доласком прекршио сакоку политику и покушао да дође до обале под изговором враћања једног бродоломника. Због тога донет је тз. [[едикт о одбијању страних бродова]] који је на крају ипак укинут 1842.
Када су границе Јапана коначно отворене за страни саобраћај рангаку је постао застарела наука. Студенти су, уместо код куће, слати у иностранство где су директно и прециније учили науке. С друге стране отварањем граница многи странци су дошли у Јапан који су постали учитељи и подучавали у великом броју Јапанце што је резултирало да је једна до скоро [[Феудализам|феудална земља]] постала држава са веома брзим напредовањем у модернизацији.
Рангаку је имао своју сврху у затворености и спречио је да земља буде много мање заостала него што је могла бити а њени практиканти задали су камен темељац будућем школству и образовању при њеном отварању у годинама које су јој следиле. Сматра се да је Рангаку задужен за њену брзу развијеност и мада је после отварања 1854. била застарела, била је довољно добар увод за наставак иностраног школовања.
== Врсте рангаку учења ==
=== Медицина ===
[[Датотека:First Japanese treatise on Western anatomy.jpg|
Књиге из медицине су биле прве које су биле дозвољене од стране бакуфу владе. Од 1720. књиге су набављене од Холанђана где би биле анализиране и преведене на јапански. Због тих превода дошло је до сукоба мишљења између оних који су практиковали традиционалну кинеску медицину и оних који су користили западно знање добијених из истих књига. Због тога дошло је до великог броја испитивања и проверавања чињеница написаних у преведеним текстовима од експеримената до [[дисекција]]. Када је дошло до потврда у [[Анатомија|анатомији]] десила се сензација у јапанском друштву па су рани анатомски атласи добили велику потражњу међу лекарима који су увек тражили примерак више. Издате су књиге: {{nihongo|''Анатомија''|蔵志|“Зоши“}} 1759. године и {{nihongo|''Каитаи Шиншо (Нови текст о Анатомији)''|解体新書|Kaitai Shinsho|буквално: "Нови текст о разумевању тела"}} 1774. године. Касније је издата компилација текстова више јапанских учењака попут Сугите Генпакуа који су своје текстове заснивали на преводима страних публикација.
[[Датотека:RangakuMedecine.jpg|
Иако се сматра да је Јапан у то време имао застарелу медицину данас се зна да је јапански лекар Сеишу Ханаока 1804. године током операције рака на грудима (мастеоктомије) користио први на свету потпуну анестезију на пацијенту. За то је користио комбиновану источну-западну медицину користећи западно знање хирургије али и кинеске траве за успављивање. <ref>"Прво коришћење тоталне анестезије у Јапану датира још од раног 19. века. Током операције обављене 13. октобра 1804. јапански доктор Сеишу Ханаока (1760–1835) хирушки је одстранио тумор из груди шездесетогодишње пацијенткиње под именом Кан Аија." [http://www.general-anaesthesia.com/ Source]</ref> Све се то десило 40 година пре западног изума успављивања током хирушког захвата уз помоћ [[Етар (хемија)|
Нешто касније, 1838. лекар и учењак [[Огата Коан]], основаће рангаку школу под именом Текиџуку. Тамо ће учити позната имена као што су [[Фукузава Јукичи]] и [[Отори Кеисуке]] који су касније били кључни људи у модернизацији Јапана. Коан је био аутор књиге {{nihongo|''Увод у патологију''|病学通論|“Byōgaku Tsūron“}} из 1849. која се сматра првом књигом о западној [[Патологија|патологији]] објављеном у Јапану.
=== Физика ===
Ред 49:
=== Електрика ===
[[Датотека:Elekiter replica.jpg|
[[Датотека:ElekiterShop.jpg|
[[Датотека:RangakuElectricityManual.JPG|
Електрички експерименти су били веома популарни око 1770. године. Захваљујући проналаску [[Лајденска тегла|Лајденске тегле]] 1745. слични електростатички [[електрични генератор|генератори]] и [[кондензатор]]и су набављени око 1770. године од стране Хираге Генаија. Статички [[електрицитет]] се производио трењем стаклене цеви са позлаћеним штапом што је стварало електричне ефекте. Тегле су умножаване и широко прихваћене од Јапанаца који су тај изум звали {{nihongo|"[[Елекитер]]"|エレキテル|Erekiteru}}. Што се тиче Европе, ови генератори су коришћени као куриозитети јер је чинила да „варнице и искрице лете“ што су неки сматрали својеврсном помоћи у лечењу неких болести. У књизи ''Приче Холанђана'', уређај ''елекитеру'' сматрао се медицинским апаратем који искрама избацује болест из тела. По овом уређају као пример, Сакума Шозан је измислио друге електричне машине базиране по истом принципу.
Први јапански приручник о електрицитету, {{nihongo|''Основе ''елекитеруа'' савладане од стране Холанђана''|阿蘭陀始制エレキテル究理原|Oranda Shisei Erekiteru Kyūri-Gen}} аутора [[Хашимото Соукичи|Сакамота Соукичија]] ([[:ja:橋本宗吉]]), издата 1811. описује електрични феномен, експерименте са генераторима, проводљивост људског тела и око 1750 експеримената [[Бенџамин Френклин|Бенџамина Френклина]] са муњом.
=== Хемија ===
[[Датотека:Seimikaisou.jpg|
[[Датотека:SeimiKaisouChemistry.jpg|
Године 1840, [[Удагава Јоан]] издао је своју књигу {{nihongo|''Opening Principles of Chemistry''|舎密開宗|Seimi Kaisō}}, која је била компилација научних текстова са холандског која садржи велики спектар научног знања са запада. Већина материјала потиче из текста [[Вилијам Хенри (хемичар)|Вилијама Хенрија]] „Елементи експериманталне хемије“ из 1799. у којој се детаљно описује принцип батерије [[Алесандро Волта|Алесандра Волте]]. Удагава је по њој конструисао батерију 1831. и користио је у експериментима, укључијући и у оним медицинским захваљујући широко распрострањеном веровању да електрицитет може да помогне у лечењу болести.
Удагавин рад представио је први пут јапанској јавности теорије [[Антоан Лавоазје|Антоана Лавоазјеа]]. Захваљујући својим експериментима и забелешкама о њима Удагава је створио нове научне термине као што је {{nihongo|"[[оксидо-редукција|оксидација]]"|酸化|sanka}}, {{nihongo|"[[оксидо-редукција|редукција]]"|還元|kangen}}, {{nihongo|"сатурација"|飽和|hōwa}}, и {{nihongo|"[[Хемијски елемент|елемент]]"|元素|genso}}.
Ред 66:
==== Телескопи ====
[[Датотека:EdoTelescope.jpg|
Јапан је први телескоп добио од енглеског капетана Џона Сариса који га је поклонио [[Токугава Ијејасу|Токугави Ијеасу]] 1614. године током његове мисије да успостави односе између Енглеске и Јапана. [[Телескоп]] је измишљен шест година раније од стране холанђанског проналазача [[Ханс Липерши|Ханса Липершија]] па су га Јапанци упркос даљини добили јако брзо. Захваљујући томе током Едо периода популација је широко користила [[рефрактор]] како због задовољства тако и због посматрања звезда.
Након 1640. године, док је трајала политика затворености, Холанђани су и даље настојали да опскрбе Јапанце са најновијим достигнућима у [[Оптика|оптици]] да је до 1676. више од 150 телескопа донето у Нагасаки.<ref>Wolfgang Michel, ''On Japanese Imports of Optical Instruments in the Early Edo-Era. Yôgaku - Annals of the History of Western Learning in Japan, Vol.12 2004. pp. 119—164 [http://hdl.handle.net/2324/2844].</ref> Године 1831. након што је провео неколико месецу у Еду где долазио у контакт са разном иностраном робом, [[Кунимото Икансаи]] (бивши произвођач ватреног оружја) ствара први јапански телескоп-рефлектор грегоријанског типа. Кунимотов телескоп имао је моћ увеличавања 60 пута и помоћу њега успевао је да направи детаљну студију о сунчевим пегама и лунарној топографији. Четири од његових телескопа је сачувано и дан данас.
<gallery>
Датотека:Kunitomo1832Telescope.jpg|Кунимотов [[Рефлектор (телескоп)]], 1831.
Ред 76:
==== Микроскопи ====
Микроскопи су измишљени у Холандији крајем 17. века али је непознато у ком су периоду стигли у Јапан. Постоје описи микроскопа 1720. године у књизи {{nihongo|''Nagasaki Night Stories Written''|長崎夜話草|Nagasaki Yawasō}} као и у „Причама Холанђана“ из 1787. Иако су многи Европљани користили микроскопе да посматрају ситне ћелиске организме невидљиве голим оком, Јапанци су их махом користили за [[Ентомологија|ентомолошке]] потребе како би детаљније уочили тела инсеката.
==== Чаробна лампа (Laterna magica) ====
[[Датотека:JapanMagicalLantern1779.jpg|
{{main|Чаробна лампа (Laterna magica)}}
Чаробне лампе, које су на западу прве описане од стране [[Атанасијус Кирхер]] 1671. године постале су веома популарне у Јапану и као такве привлачиле су велику пажњу људи.
Механизам ових чаробних лампи назван {{nihongo|"стакла слика сенки"|影絵眼鏡|Kagee Gankyō}} описан је коришћењем техничких цртежа у књизи имена {{nihongo|“Тенгу-цу“|天狗通}} 1779. године.
Ред 88:
==== Аутоматика ====
[[Датотека:TeaAutomatAndMechanism.jpg|
Лутке „[[канакури]]“ су механичке играчке – [[аутоматон]]и из Јапана који су настали на овом тлу у периоду од 18. до 19. века. Сама реч значи „уређај“ а адаптирани су по узору на западне аутоматоне који су били велика инспирација Рене Декарту дајући му подстицај за његово дело о механичкој теорији али и [[Фридрих Велики|Фридриху Великом]] који је волео да се са њима игра.
Многе лутке створене су само у циљу забаве па су могле да сипају чај или да испаљују стреле. Ове играчке се сматрају прототипом механике која ће касније инспирисати производњу мотора и развика роботике током индустријске револуције. Већина ових уређаја имао је механизам на опругу попут сатова.
==== Сатови ====
[[Датотека:Le Musée Paul Dupuy - Horloge japonaise à double foliot (Wadokei) - Période Edo.jpg|
Механички сатови су представљени Јапану од стране мисионара [[исусовци|језута]] али и холандских трговаца у 16. веку. Ови сатови били су гломазни модели у облику лампе направљени од месинга и гвожђа са механизмом [[запињача|запињаче]] што ће довести до развитка оригиналних јапанских сатова по имену [[вадокеи]].
Ред 99:
==== Пумпе ====
[[Датотека:UtagawaVoidPump1834.jpg|
[[Датотека:PerpetualLampAd.jpg|
[[Датотека:KunitomoAirGun.jpg|
Механизам ваздушне пумпе постао је веома популаран у Европи око 1660. године понајвише због експеримената [[Роберт Бојл|Роберта Бојла]]. У Јапану први описи вакумске пумпе појавили су се у тексту из 1825. {{nihongo|''Атмосферска посматрања''|気海観瀾|Kikai Kanran}}, а девет година касније настаје и текст Удагаве Шисаија {{nihongo|''Прилог о медицини далеког запада и остале ствари и запажања''|遠西医方名物考補遺|Ensei Ihō Meibutsu Kō Hoi}}. Ови механизми су коришћени у истраживању потреба за кисеоником и утицаја његовог одузимања тако што су су у просторе ставили свећу или омањег пса, изазвали [[вакуум|вакум]] и посматрањем оцењивали притисак и густину ваздуха.
Овај изум помогао је и у развијању производње ваздушних пушака од стране јапанског проналазача Кунимота Иканасаија који је своје почетно знање стекао анализирањем западне пушке након поправке холандског оружја које је шогун поседовао у Еду.<ref>''Seeing and Enjoying Technology of Edo''. pp. 25.</ref> Осим тога Кунимото је остао познат и да је своје знање о ваздушном притиску и вакуму користио и у развијању [[пољопривреда|агрикултуре]], понајвише у сврху наводњавања замишљајући велику пумпу коју би покретао во и на тај начин притиском доводио воду до целог плодног поља.
<gallery>
Датотека:Gyusengekisui.jpg|Кунимотова идеја "пумпе коју покреће во" (1810).
Ред 110:
==== Авијационо знање и експерименти ====
[[Датотека:KoumouZatsuwaBalloon.jpg|
[[Датотека:JapanHotAirBalloon.jpg|
Први лет у балону напуњеним топлим ваздухом од стране [[Браћа Монголфје|браће Монголфје]] десио се у Француској 1783. године а вест о том догађају дошла је до Јапана четири године касније, преко Холанђања стационираних у луци Деџима да би касније, око 1787. вест била описана у књизи „Приче Холанђана“.
Године 1805, скоро две деценије касније, [[Швајцарци|Швајцарац]] [[Јохан Каспар Хорнер]] и [[Пруска|Прус]] [[Григориј Лангсдорф]], два научника Крузерове мисије за Јапан (која је позната по томе што је довела првог руског амбасадора Николаја Резанова), направили су презентацију балона на топао ваздух направљен од јапанског [[ваши]] папира пред делегациом од тридесет људи. <ref>Ivan Federovich Kruzenshtern. "Voyage round the world in the years 1803, 1804, 1805 and 1806, on orders of his Imperial Majesty Alexander the First, on the vessels [[Nadezhda (1802 Russian ship)|Nadezhda]] and [[Neva (Russian warship)|Neva]]".</ref>
Ова технологија сматрана је само једним делом западног новитета и курјозитета која је званичне војне сврхе употребљена тек током ране фазе Меиџи периода ([[Бошин рат]]).
==== Парни мотори ====
[[Датотека:EnseiKiki1.jpg|
[[Датотека:EnseiKiki2.jpg|
[[Датотека:JapanSteamEngine1853.jpg|
Знање о [[парна машина|парној технологији]] почело је да се шири Јапаном током прве половине 19. века иако покушаји његовог стварања датирају још раније од стране проналазача [[Танака Хисашиге|Танаке Хисашигеа]] 1853. Исте године забележено је да је демострацијом ове технологије пружена од стране руске делегације [[Јефимиј Путјатин]] након свог доласка у Нагасаки, 12. августа 1853.
Рангаку учењак [[Кавамото Комин]] ([[:ja:川本幸民]]) завршио је писање књиге {{nihongo|''Чудни уређаји далеког запада''|遠西奇器述|Ensei Kiki-Jutsu}} 1845. и исте године је издао. Захваљујући доласку Американаца и потписивању [[Споразум из Канагаве|Споразума из Канагаве]] све је више постало очигледно да су информације о западу потребне у све већем броју да би се могла остварити нормална комуникација са странцима. Књига је детаљно описала принцип парног мотора као и начин на који пароброд као превозно средство функционише а пошто је једно време важила забрана изградње великих бродова књига је послужила бродоградитељима тек након што је та забрана скинута.
=== Географија ===
[[Датотека:Terrestrial Globe by Shibukawa Shunkai.jpg|
[[Датотека:ChihouZokuryouNoZu.jpg|
[[Датотека:ChikyuZenzu1792.jpg|
Модерна географска знања о свету пренета су до Јапана у 17. веку преко кинеских копија [[Матео Ричи]] мапа, као и глобуса које су преко Деџиме донети у Едо. Ова знања су временом употпуњивана информацијама који су добијали од Холанђана тако да је Јапан имао релативно добру свест о величини света, барем међу племићима и учењацима. Са тим знањем и информацијама рангаку научник по имену [[Шибукава Шункаи]] направио је први [[глобус]] у Јапану 1690. године користећи технику [[папир-маше]]. Глобус је сачуван до данашњих дана.
Ред 135:
=== Биологија ===
[[Датотека:ItoKeisuke.jpg|
[[Датотека:KomoZatsuDanInsects.jpg|200px|
[[Датотека:First-gibbon-in-Japan.png|200px|
Описи светске природе имали су такође великог одјека међу рангаку школарцима. Ово поље било је знатно инспирисано енциклопедијама чије је знање навише форсирао Филип Франц фон Зиболд (немачки доктор који је радио за Холанђане на острву Деџими). Инспирисан тиме [[Ито Кеисуке]] је написао књигу о врстама животиња које бораве на Јапанским острвима са прецизним и детаљним цртежима скоро фотографског квалитета.
[[Ентомологија]] је такође била веома популарна међу Јапанцима који су, у намери да виде све детаље тела инсекта користили микроскоп и виђено пренели текстом и цртежом на папир. Ове публикације су имале огромну популарност и често су издаване.
За биологију, од свих наука се једино може рећи да је достигла тз. "обрнути рангаку" (да наука изолованог Јапана дође до запада), и то се десило 1803. издањем књиге {{nihongo|''Тајне белешке о свиларству''|養蚕秘録|Yōsan Hiroku}}. Ова књига бавила се [[Свилена буба|свиленим бубама]], њиховим гајењем и производњом свилене нити што је Европа, у потрази за овим материјалом, желела да придобије. Књигу је у Европу донео доктор Филип Франц фон Зиболд која је убрзо преведена на француски и италијански, (1848) унапређујући развитак европске индустрије свиле.
Иностране биљке су такође биле привлачне Јапанцима који су плаћали њихову достави још од почетка изолације у 17. веку када први пут на ово тле долазе [[лала|лале]], [[купус]] и [[парадајз]].
=== Остале рангаку публикације ===
Ред 157:
=== Адмирал Пери ===
[[Датотека:ShoheiMaru.JPG|
Када је [[Метју Пери (адмирал)|адмирал Метју Пери]] добавио потписе споразума Јапана са својом земљом ([[Споразум из Канагаве]] 1854.) као поклон донео је предмете последњих технолошких достигнућа западног света. Међу њима био је телеграф као и мали парни воз са потребним шинама које су тадашњи учењаци помно простудирали.
Размотривши долазак западних бродова као фактор претње и дестабилизације, шогунат наручује изградњу неколико ратних бродова западног типа и дизајна. Неки од тих бродова попут „Хо-мару“, „Шохеи-мару“ и „Асаши-мару“ дизајнирани су и изграђени по холандским плановима изградње Неки од њих су изграђени две године након доласка адмирала Перија у Јапан и одмах након тога почело се са изучавањем технологије парне машине. Танака Хисашиге, који је направио чувене „вадокеи“ сатове за мерење јапанског времена, ствара уз помоћ рангакуа прву парну машину користећи холандску литературу, успут пратећи руске парне бродове у Нагасакију 1853. године. Захваљујући развитку ове области, [[Сацума (феудална област)|Сацума]] хан такође гради самостално свој парни брод назван Унко-мару ([[:ja:雲行丸]]), за потребе хана и то једва две године након Перијеве посете.
Године 1858, холандски официр [[Вилем Хојсен ван Катендајк]] оставио је коментар:
Ред 166:
=== Последња фаза "холандског" учења ===
[[Датотека:NagasakiNavalTrainingCenter.jpg|
Чак и после доласка адмирала Перија у Јапан, Холандија је и даље једно време служила као главни посредник у обучавању јапанског народа у процесе запада. Букуфу се и даље дебело ослањао на холандску експертизу у процесу учења о прекоокеанским путовањима. Убрзо после отварања граница отворен је и морнарички центар 1855. године који је био у близини холандске трговинске станице на острву Деџими у Нагасакију чија је близина пружала максималну интеракцију са странцима у виду преношења знања. Од 1855. до 1859. едукација је била стриктно под контролом холандских официра пре него што се школа затворила и поново отворила у Токију где су доминирали учитељи са енглеског говорног подручја.
Ред 175:
Учењаци рангаку студија наставили су да играју кључну улогу у модернизацији Јапана. Људи као што су [[Фукузава Јукичи]], [[Отори Кеисуке]], [[Јошида Шоин]], [[Кацу Каишу]] и [[Сакамото Рјома]] изградили су се на знању добијеним током изолације да би, након отварања, више своју пажњу усмерили са холандског језика и њиховог учења на енглески и њихово знање и технологију.
Људи који су похађали рангаку студије су у већини случајева били про-западно орјентисани што је тада одговарало [[шогун|бакуфуу]] али се косило са мишљењем анти-страначких покрета због чега су неки од њих усмрћени у нападима попут [[Сакума Шозан|Сакуме Шозана]] 1864. и [[Сакамото Рјома|Самакота Рјоме]] 1867.
== Значајни научници и учењаци ==
[[Датотека:HiragaGennai.png|
[[Датотека:UtagawaYoan.jpg|
[[Датотека:SakumaShozan.jpg|
[[Датотека:TakedaHayasaburo.jpg|
* [[Араи Хакусеки]] ({{lang|ja|新井 白石}}, 1657.–1725.)
* [[Аоки Конјо]] ({{lang|ja|青木 昆陽}}, 1698.–1769.)
Ред 194:
* [[Мотоки Рјоеи]] ({{lang|ja|本木 良永}}, 1735.–1794.), аутор књиге {{nihongo|''Планетарне и небеске сфере''|天地二球用法|Tenchi Nikyū Yōhō}}
* [[Шиба Кокан]] ({{lang|ja|司馬江漢}}, 1747.–1818.), сликар.
* [[Шизуки Тадао]] ({{lang|ja|志筑 忠雄}}, 1760.–1806), аутор књиге {{nihongo|''Нова књифа о феномену календара''|暦象新書|Rekishō Shinsho}}, 1798.
* [[Ханаока Сеишу]] ({{lang|ja|華岡 青洲}}, 1760.–1835.), први лекар који је извршио операцију са тоталном анестезијом.
* [[Такахаши Јошитоки]] ({{lang|ja|高橋 至時}}, 1764.–1804.)
* [[Мотоки Шоеи]] ({{lang|ja|本木 正栄}}, 1767.–1822.)
Ред 203:
* [[Такахаши Кагејасу]] ({{lang|ja|高橋 景保}}, 1785.–1829.)
* [[Мацуока Џоан]] ({{lang|ja|松岡 恕庵}})
* [[Удагава Јоан]] ({{lang|ja|宇田川 榕菴}}, 1798.–1846.), аутор књига ботаници и хемији.
* [[Ито Кеисуке]] ({{lang|ja|伊藤 圭介}}, 1803.–1901.), аутор књиге{{nihongo|Таксономија западних биљака|泰西本草名疏|Taisei Honzō Meiso}}
* [[Такано Чоеи]] ({{lang|ja|高野 長英}}, 1804.–1850.), лекар, дисидент и један од преводоца књиге базиране на тактици пруске војске {{nihongo |''Тактике три војна стила''|三兵答古知幾|Sanpei Takuchiiki}}, 1850.
Ред 213:
* [[Хазама Шигетоми]] ({{lang|ja|間 重富}})
* [[Хиросе Генкјо]] ({{lang|ja|広瀬 元恭}}), аутор {{nihongo|''Научног зборника''|理学提要|Rigaku Teiyō}}.
* [[Такеда Ајасабуро]] ({{lang|ja|武田 斐三郎}}, 1827—1880.), архитекта Горјаку замка
* [[Окума Шигенобу]] ({{lang|ja|大隈 重信}}, 1838—1922.)
* [[Јошио Когју]] ({{lang|ja|吉雄 耕牛}}, 1724–1800), преводилац, колекционар и учењак.
== Види још ==
Ред 227:
== Литература ==
* ''Seeing and Enjoying Technology of Edo'' ({{lang|ja|見て楽しむ江戸のテクノロジー}}), {{page|year=2006|id=ISBN 978-4-410-13886-
* ''The Thought-Space of Edo'' ({{lang|ja|江戸の思想空間}}) Timon Screech, {{page|year=1998|id=ISBN 978-4-7917-5690-
* ''Glimpses of medicine in early Japanese-German intercourse''. In: International Medical Society of Japan (ed.): The Dawn of Modern Japanese Medicine and Pharmaceuticals -The 150th Anniversary Edition of Japan-German Exchange. Tokyo: International Medical Society of Japan (IMSJ). {{page|year=2011|isbn=978-4-9903313-1-3|pages=72–94}}
| |||