Википедија

Тло — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 8:
У врсте тла спадају: [[прашина]], [[глина]], [[песак]], [[шљунак]], али и њихове међусобне комбинације.
 
Зависно од врсте тла, она могу повећавати своју запремину или је смањивати (што зависи од процента воде коју садржи). Тло је нехомогено, анизотропно и знатно је деформабилније (стишљивије) од чврстих стена.
 
У тло неки сврставају још и тла органског порекла ([[хумус]], [[муљ]], [[тресет]]).
Ред 26:
'''[[Муљ]]''' је мешавина органских материја и минералних материја, при чему је величина честица веома мала а може се наћи у дну корита некадашњих река и језера.
 
'''[[Тресет]]''' се састоји од влакнастих биљних и органских материја са малом количином минералних састојака.
 
== Тло и његово природно окружење ==
 
Процеси формирања тла никада не престају што значи да се оно стално мења. Дуги периоди током којих се дешавају промене и различити утицаји значе да проста, једноставна тла не постоје. Тло може имати релативну стабилност својих особина дуги период времена, али животни циклус тла увек завршава са таквим карактеристикама које тло остављају подложно ерозији. Мали део континуума тла на Земљи је старији од [[терцијар]]а а већина није старија од [[плеистоцен]]а.<ref name=Buol73>{{Cite book|last=Buol | first = S. W. |authorlink = |author2 = Hole, F. D. |author3 = McCracken, R. J. | title = Soil Genesis and Classification | edition = First |year=1973| publisher = Iowa State University Press | location = Ames, IA |id=ISBN 978-0-8138-1460-X5}}</ref> Упркос неизбежне ретрогресије и деградације тла, већина циклуса тла је дуга и продуктивна. Како се „животни“ циклус тла одвија зависи од најмање пет класичних фактора формирања тла: регионалне климе, биотичког потенцијала, топографије, матичног материјала и дужине времена.
 
== Физичке особине земљишта ==
Ред 53:
Представља садржај у њему свих [[механичке фракције|механичких фракција]], изражен у процентима од масе сувог узорка. Три основне механичке фракције су: [[песак]],[[прах]] и [[глина]]. Механичке фракције се међусобно разликују по величини и другим особинама.
 
Механички елементи земљишта су одвојени комади [[стене|стена]] и [[минерали|минерала]], као и честице органских материја, образовани процесима трансформације стена, минерала и органских остатака.
 
; Подела земљишта према механичком саставу
На основу садржаја збирне механичке фракције физичке глине и песка врши се издвајање тзв. текстурних класа земљишта. Постоје четири основне класе: песак, пескуша, иловача<ref>'Иловача је земљиште са подједнаким садржајем песка, праха и глине', Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић'Педологија', Београд, 2016.</ref> и глинуша.
 
Ред 69:
==== Класификација структурних агрегата и структуре земљишта ====
[[Датотека:Polyedergefüge.JPG|мини|десно|Структурни агрегати]]
Подела структурних агрегата (и структуре) врши се према ''форми, величини, водоотпорности и бонитету''.
Према '''форми''' могу бити:
# Кубоформни (коцкасто-лоптасти)
Ред 82:
# Орашасти 10-35mm
# Грудвасти >35mm
Према '''водоотпорности''' деле се на ''стабилне'' (водоотпорне) и ''нестабилне''<ref>Слабо отпорни, распадају се према деловању воде на њих, Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић'Педологија', Београд, 2016</ref>.
 
=== Дубина земљишта ===
Ред 101:
 
=== Специфична површина земљишта ===
Под специфичном површином земљишта подразумева се збир површина свих честица у јединици масе земљишта. Постоје '''три''' врсте специфичне површине земљишта-спољна, унутрашња и укупна специфична површина.
* '''Спољна''' је равна збиру површина свих честица у једном граму земљишта, које су откривене према макропорама и капиларним порама.
* '''Унутрашња''' специфична површина се јавља у минералима глине који поседују међуламералне поре и једнака је збиру површина међуламеларних пора.
Ред 108:
Када се говори о специфичној површини земљишта мисли се на његову укупну специфичну површину.
 
; Фактори од којих зависи величина специфичне површине
Пошто се разне механичке фракције, песак, прах и глина, затим разне групе минерала глине и хумусне материје, доста међусобно разликују према специфичној површини, величина укупне специфичне површине земљишта зависна је, пре свега од '''механичког састава''', нарочито од саржаја честица [[пречник]]а <0,002mm, и повећава се идући од пескова ка тешким глинушама.
 
Ред 116:
Земљишне поре су, према правилу, испуњене делом [[вода|водом]] ('''течна фаза'''), а делом [[ваздух]]ом (гасовита фаза). Однос те две фазе се јако мења током године, некад и за веома кратко време, изменом степена влажности земљишта.
 
; Подела земљишних пора према величини
Ширина пора варира од <1mm, па до преко 10cm, а дужина од дела mm па до преко 100cm.
'''Три основне категорије пора''':
# ''Капиларне'', пречника 0,2-0,0002mm, у којима се вода држи и креће под утицајем [[капиларне силе|капиларних сила]],
# ''Субкапиларне'', пречника <0,0002mm, у којима се вода држи везана деловањем [[адсорпционе силе|адсорпционих сила]] и
Ред 125:
=== Загађивање земљишта ===
Велике површине земљишта су изложене интензивном процесу ерозије (спирања). Оно настаје као посљедица одговарајућих људских активности (нпр сјече шума,разни грађевински радови). До знатног загађења пољопривредног земљишта доводи све веће кориштење хемијских средстава у пољопривреди а поред тога, један од значајних фактора су и отпадне воде. Међу најопасније загађиваче тла спадају и '''[[сумпорни гасови]]''','''[[оксиди азота]]''','''[[олово]]''', '''[[цинк]]''', '''[[бакар]]''', '''[[алдехиди]]''' и др.
У зони већих саобраћајница тј. градова посебну опасност представљају издувни гасови моторних возила.
Најбољи и најрационалнији начин обраде комуналног и другог отпада је '''[[рециклажа]]'''.
== Види још ==
Ред 139:
* Александар Р. Ђорђевић, Свјетлана Б. Радмановић, Педологија, Београд, 2016.
* [http://www.soil-net.com/ Soil-Net.com] A free schools-age educational site teaching about soil and its importance.
* Adams, J.A. 1986. ''Dirt''. College Station, Texas : [[Texas A&M University Press]]. {{page|year=|id=ISBN 978-0-89096-301-02|pages=}}
* Certini, G., Scalenghe, R. 2006. Soils: Basic concepts and future challenges. Cambridge Univ Press, Cambridge UK.
* [[David R. Montgomery]], ''Dirt: The Erosion of Civilizations''. {{page|year=|isbn=978-0-520-25806-8|pages=}}
* Faulkner, Edward H. Plowman's Folly. New York, Grosset & Dunlap. {{page|year=1943|id=ISBN 978-0-933280-51-39}}
* [http://www.landis.org.uk/soilscapes/ LandIS Free Soilscapes Viewer] Free interactive viewer for the Soils of England and Wales
* Jenny, Hans. 1941. [http://www.soilandhealth.org/01aglibrary/010159.Jenny.pdf Factors of Soil Formation: A System of Quantitative Pedology]
* Logan, W. B. Dirt: The ecstatic skin of the earth. {{page|year=1995|id=ISBN 978-1-57322-004-30}}
* Mann, Charles C. September 2008. " Our good earth" [[National Geographic Magazine]]
* {{cite web|url=http://www.mvm.usace.army.mil/Readiness/97flood/flood.htm |title=97 Flood |publisher=USGS |accessdate=8. 7. 2008 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080624040143/http://www.mvm.usace.army.mil/Readiness/97flood/flood.htm |archivedate=24. 6. 2008 }} Photographs of sand boils.
Ред 180:
}}
 
[[Категорија:Тло| ]]▼
[[Категорија:Педологија]]
[[Категорија:Природни ресурси]]
▲[[Категорија:Тло]]
[[Категорија:Особине земљишта]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тло”