Википедија

Enkripcija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Ред 1:
'''Enkripcija''' ({{jez-eng-lat|encryption}}) ili šifrovanje je proces u [[kriptografija|kriptografiji]] kojim se vrši izmena [[podatak]]a tako da se podaci, ili poruke, učine nečitljivim za osobe koje ne poseduju određeno znanje ([[ključ]]). Na taj način se dobija šifrovana [[informacija]]. Da bi ovi podaci postali razumljivi i upotrebljivi, potrebno je da se dekodiraju. Dekodiranje se vrši procesom suprotnim od enkripcije koji se naziva [[dekripcija]].<ref>{{cite book |title= Introduction to Modern Cryptography |author= Jonathan Katz |author2= Yehuda Lindell |publisher= Chapman & Haii/CRC |date= 2008 |isbn=978-1-58488-551-1 |pages=}}</ref>
 
U netehničkoj upotrebi, '''šifra''' i '''kod''' predstavljaju isti termin, ali u kriptografiji ti su pojmovi različiti. U klasičnoj kriptografiji šifra je odvojena od koda. Načelno, u kodu se zamenjivanje vrši na temelju obimne knjige kodova, u kojoj se reči i fraze zamenjuju slučajnim nizom znakova. Na primer, -{UQJHS}- može biti kod za „Nastavite do sledećih koordinata”. Originalna (izvorna) [[informacija]] poznata je kao ''otvoreni tekst'', a šifrirani oblik kao šifrirani tekst ili ''šifrat''. Šifrovana poruka sadrži sve informacije iz otvorenog teksta, ali nije u obliku čitljivom za čoveka ili računar bez primene odgovarajućeg mehanizma za njegovo dešifrovanje - treba da predstavlja nasumične znake za sve kojima poruka nije namenjena. Operacija šifrovanja obično zavisi od dodatne informacije zvane ''ključ''. Procedura šifriranja varira u zavisnosti od ključa, koji menja detalje algoritma. Ključ se mora izabrati pre šifriranja poruke. Bez poznavanja ključa trebalo bi da je teško, ili skoro nemoguće, dekriptovati šifrat u čitljiv otvoreni tekst.
Ред 54:
Šifre s olovkom i papirom koje su korištene u prošlosti poznate su pod nazivom „[[klasična šifra]]”. One uključuju jednostavne ''šifre zamjene'' (supstitucije) i ''šifre pomeranja'' (transpozicije). Na primer, „dobar dan” može se šifrirati kao „ŽSDGĆ ŽGP”, gde se u poruci „d” zamenjuje sa „Ž”, „a” sa „G” itd. Pomeranjem bi „dobar dan” moglo da bude „RDANDOBA”. Ove jednostavne šifre i primere je vrlo lako razbiti, čak i bez pomoći parova otvorenog i šifriranog teksta.<ref name="kahn">[[David Kahn]], ''The Codebreakers - The Story of Secret Writing'' (ISBN 978-0-684-83130-5) (1967)</ref>
 
Jednostavne šifre su zamenjene šiframa „''polialfabetske zamene''”, koje menjaju alfabet zamene za svako slovo. Na primer, „dobar dan” se može zameniti sa „ŽĆZIA ONV”, gde se u poruci „d” zamenjuje sa „Ž” i „O”, „a” sa „I” i „N”. Čak i na malom uzorku poznatog ili pretpostavljenog otvorenog teksta, šifre polialfabetske zamene i šifre pomeranja slova (namenjene za šifriranje olovkom i papirom) se vrlo lako razbijaju.<ref>Helen Fouché Gaines, “Cryptanalysis”, 1939, Dover. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-486-20097-2|pages=}}</ref>
 
Početkom dvadesetog veka izumljene su elektromehaničke mašine za šifrovanje i dešifrovanje, a koristile su pomeranje, polialfabetsku zamenu i neku vrstu „dodatne” zamene. U „rotorskim mašinama”, nekoliko rotirajućih diskova je služilo za polialfabetsku zamenu, a dodatne ploče su služile za neku drugu zamenu. Ključevi su se lako menjali zamenom rotirajućih diskova i prespajanjem žica dodatnih ploča. Iako su ove metode šifrovanja bile kompleksnije od prethodnih i zahtevale mašine za šifrovanje i dešifrovanje, izumljene su druge mašine (kao npr. britanska „[[Bomba (mašina)|Bomba]]”) za dekriptiranje ovih metoda šifriranja.
Ред 72:
 
== Veličina ključa i ranjivost ==
U čisto matematičkom napadu<ref name="as">Abraham Sinkov, ''Elementary Cryptanalysis: A Mathematical Approach'', Mathematical Association of America,. {{page|year=1966. ISBN |isbn=978-0-88385-622-2|pages=}}</ref> (tj. u nedostatku drugih informacija koje bi pomogle u razbijanju šifre), pre svega, bitna su tri činioca:
* Matematičke prednosti za otkrivanje i iskorištenje slabosti šifre.
* Dostupna snaga izračunavanja, tj. snaga računara koji se može upotrebiti za rešavanje problema. Treba napomenuti da prosečne performanse/kapacitet jednog računara nisu jedini činilac koji se uzima u obzir. Protivnik može, recimo, da koristi više spregnutih računara i tako značajno ubrza potragu za ključem (takozvani „napad grubom silom”).
Ред 99:
* {{cite book|ref= harv|last=Kahn|first=David|title=The Codebreakers - The Story of Secret Writing|year=1967|isbn=978-0-684-83130-5|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Sinkov|first=Abraham|title=Elementary Cryptanalysis: A Mathematical Approach|location=|publisher=Mathematical Association of America|year=1966|isbn=978-0-88385-622-2|pages=}}
* {{Citation | last = Fouché Gaines | first = Helen | author-link = Helen Fouché Gaines | title = Cryptanalysis: A Study of Ciphers and Their Solution | place = New York | publisher = Dover Publications Inc | year = 1939 |isbn=978-0486200972 |pages=}}
* [[Bart Preneel|Preneel, Bart]], "Advances in Cryptology — EUROCRYPT 2000", Springer Berlin Heidelberg, 2000,. {{ISBNpage|year=2000|isbn=978-3-540-67517-4|pages=}}
* {{Citation | last1 =Yehuda | first1 = Lindell|last2=Jonathan|first2=Katz | title = Introduction to modern cryptography | publisher = Hall/CRC | year = 2014 |isbn=978-1466570269 |pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Enkripcija”