Ранијеро Дандоло — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 27:
 
== Биографија ==
Ранијеро је био син 41. дужда Млетачке републике, чувеног [[Енрик Дандоло|Енрика Дандола]] (1192-1205). Мајка му је била Фелицита Бембо. Служио је као вицедужд Венеције током очевог одсуства. У политичком животу Републике појављује се од 1202. године. Након што се његов отац Енрико придружио [[Четврти крсташки рат|крсташима]] који су нападали [[Опсада Задра|Задар]], Ранијеро је преузео команду над Венецијом као вицедужд. У периоду своје владавине (1202-1204), Ранијеро је завршио прву познату кодификацију Млетачког грађанског права (Usus Venetorum). Јуна 1205. године Ранијеров отац умро је у [[Цариград]]у, [[Пад Цариграда (1204)|освојеном]] годину дана раније. Ранијеро се одрекао кандидатуре на место дужда и повукао се у приватан живот. Енрика је наследио [[Пјетро Зјани]] (1205-1229). Крајем лета 1207. године, Дандоло је проглашен једним од капетана млетачке флоте која је требало да ослободи Крит (Кандију) [[Ђеновљанска република|ђеновљанске]] окупације. Енрико је купио острво од [[Бонифације од Монферата|Бонифација од Монферата]] 1204. године, али није стигао да успостави млетачку власт на острву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), стр. 222–224 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age, Paris 1959, стр. 75–76; Bonifatius von Montferrat hatte Kreta einst von Kaiser Alexios IV. als Lehen erhalten. Enrico Dandolo kaufte ihm am 17. August 1204 die Besitzrechte für 1.000 Mark Silber ab.</ref>. Ранијеро је на путу за Крит освојио градове [[Модон]] и [[Корон]]. Освојио је и острва [[Китера|Китеру]] и [[Антикитера|Антикитеру]]. У борби са ђеновљанским адмиралом [[Енрике од Малте|Енриком од Малте]], Ранијеро је рањен стрелом (1208) и заробљен. Највероватније је умро у заробљеништву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), стр. 249–250 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age (Paris, 1959), стр. 95–96</ref>.
 
== Потомство ==
Име Ранијерове супруге није познато. Имао је ћерку, [[Ана Дандоло|Ану Дандоло]], која се 1217. године удала за српског великог жупана, касније и [[Краљевина Србија у средњем вијеку|краља]], [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Ана Дандоло је умрла између 1263. и 1268. године<ref>{{harvnb|Коматина|2014|pp=21-22}}</ref>. Његов унук је био српски краљ [[Урош I Немањић]], син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло. Самим тим се Ранијеро, као и његов отац Енрико, сматрају за претке следећим српским владарима после Уроша.
 
== Референце ==
Ред 37:
== Извори ==
* Gottlieb Lukas Friedrich Tafel und Georg Martin Thomas: Urkunden zu älteren Handels- und Staatsgeschichte der Republik Venedig. Mit besonderer Beziehung auf Byzanz und die Levante, vom 9. bis zum Ausgang des 15. Jahrhunderts (Fontes Rerum Austriacarum). Hakkert, Amsterdam 1964 (Nachdr. d. dreibändigen Ausg. Wien 1856/57).
* Thomas F. Madden: Enrico Dandolo & the rise of Venice. University Press, Baltimore, Md. {{page|year=2003|id=ISBN 978-0-8018-7317-71|pages=}}
* Ивана Коматина; Ана Дандоло – прва српска краљица?, Зборник Матице српске за историју 89, Нови Сад (2014), 7-22