Википедија

Капитал — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:Is Capital Income, Earle, 1921 cover.jpg|мини|''[[s:Is Capital Income?|Да ли је капитал приход?]]'', [[George Howard Earle Jr., Jr.|Џорџ Хауард Ерли]] (1921) ]]
 
'''Капитал''' ({{јез-лат|capitalis}} - главни, ''-{caput}-'' – глава) у [[Економија|економији]] представља вредност (у форми [[новац|новца]], [[имовина|имовине]] или људских ресурса) која се улаже у [[производња|производњу]] или неку другу економску делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе [[профит|добит]].<ref name="Boulding">{{cite web|last=Boulding| first = Kenneth E.| title = Capital and interest| url = http://www.britannica.com/topic/capital-economics| website = Encyclopedia Britannica| accessdate=22. 077. 2017.| language = en}}</ref> Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова основна намена је увек иста, а то је увећање [[основна вредност|основне вредности]] или производња других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он се мора произвести или позајмити.
 
Капитал може бити ''физички'' ([[опрема]], производни и пословни простори, [[сировине (Источни Стари Град)|сировине]], [[полуготови производи|полуготови]] и [[готови производи]]) и ''финансијски'' ([[готовина]], [[хартије од вредности]] итд). Међутим, треба правити разлику између капитала и [[лична имовина|личне имовине]], јер лична имовина не учествује у производном процесу. У случају да се та имовина прода и добијени новац уложи у производњу, лична имовина се у тим условима претвара у капитал.
Ред 14:
У фундаменталном смислу, капитал се састоји од свега што може да повећа моћ особе да врши економски користан рад, камен или стрела је капитал за пећињског човека који може да их користи као ловачке инструменте, и путеви су капитал за становнике града. Капитал је унос у [[продукциону функцију]]. Куће и лични аутомобили се обично не дефинишу као капитал него као трајна добра, пошто се они не користе за продукцију продајних добара и услуга.
 
У [[Марксистичка економија|марксистичкој политичкој економији]],<ref>{{ cite web | url=http://marxists.org/glossary/terms/c/a.htm#capital | title=Definition of Capital on Marxists.org |author= |date=| work= Encyclopedia of Marxism| publisher=Marxism.org | accessdate=088. 022. 2013.}}</ref> капитал је новац који се користи за куповину нечега с циљем поновне продаје уз реализацију финансијског профита. Код Маркса капитал постоји само унутар процеса економске размене — он је [[богатство]] које израста из самог процеса циркулације, и за Маркса он формира основу економског система [[капитализам|капитализма]]. У савременијим школама економије, ова форма капитала се генерално назива „[[финанасијски капитал|финансијским капиталом]]” и разликује се од „[[капитално добро|капиталних добара]]”.
 
== У уским и широким употребама ==
 
[[Класична политичка економија|Класична]]<ref name="adam">Smith, Adam (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of The Wealth of Nations. (accessible by table of contents chapter titles) AdamSmith.org. {{page|year=|isbn=978-1-4043-0998-2|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=The MIT Dictionary of Modern Economics| last=|first=| publisher = MIT Press|year=1992|id=|editor-last=Pearce|editor-first=David W.| location = |pages=61-62}}</ref> и [[Неокласична економија|неокласичкан економија]]<ref>Antonietta Campus (1987), "marginal economics", ''The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 3, p. 323.</ref><ref name="Clark">Clark, B. (1998). ''Principles of political economy: A comparative approach''. Westport, Connecticut: Praeger.</ref> сматрају капитал једним од [[Фактор производње|фактора производње]]<ref>Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed., "Factors of production", "Capital", Human capital", and "Land" under Glossary of Terms.</ref><ref>{{Cite book|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn=978-0-13-063085-8|pages=4 }}</ref><ref>{{Cite book|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages=160|isbn=978-968-444-441-6 | language = es|pages=160}}</ref> (заједно са другим факторима: [[земљиште (економија)|земљиштем]] и [[Економија рада|радом]]). Сви други производни импути се називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација, [[Предузетник|предузетништво]], знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као [[Способност|таленат]], [[друштвени капитал]]<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17-40| doi=10.5465/amr.2002.5922314|pages=17-40}}</ref><ref>Ferragina, E. and Arrigoni, A. (2016) ‘The rise and fall of social capital: requiem for a theory?’, Political Studies Review http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract</ref> или [[инструкциони капитал]]).
 
Факрорима производње се сматрају:
Ред 26:
Ове посебне погодности пренете су у савремену економску теорију.<ref>[[Paul A. Samuelson]] and [[William Nordhaus|William D. Nordhaus]] (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed.</ref><ref>Glossary of Terms, "Capital (capital goods, capital equipment)." Deardorff's Glossary of Inernational Economics, [http://www-personal.umich.edu/~alandear/glossary/c.html#capital Capital.]</ref> Једна додатна категорија капитала су [[деонице]]. Као такве, њихова вредност се процењује у датом временском тренутку. У контрасту с тим, [[Инвестиције|инвестиција]], као производња која се додаје основном капиталу, се дефинише као процес који се одвија током времена („годишње”).
 
[[Marxian economics|Марксова економија]] прави разлику између различитих облика капитала:<ref>{{Cite book|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|isbn=978-0-8018-3480-6|pages=130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).|pages=130}}</ref><ref>{{cite web|title=The Neo-Marxian blood Schools | publisher = The New School | url = http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | accessdate=23. 088. 2007 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080429202643/http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | archive-date=29. 044. 2008. | df = }}</ref><ref>{{cite web|last=Munro | first = John | title = Some Basic Principles of Marxian Economics | publisher = University of Toronto | url = http://www.economics.utoronto.ca/munro5/MARXECON.pdf | accessdate=23. 088. 2007 }}</ref>
* [[constant capital|константни капитал]], који се односи на капиталну робу,
* [[variable capital|променљиви капитал]], који се односи на трошкове рада, при чему је трошак „варијабилан” на основу висине плата, и зараде се плаћају током трајања уговора о запослењу/запослености,
Ред 41:
* [[Instructional capital|Инструкциони капитал]], дефинисан првобитно у академској сфери као онај аспект наставе и преноса знања који није наследан појединацима или друштвеним односима, већ је преносив. ''Разне теорије користе имена као што је [[знање]] или [[intellectual capital|интелектуални капитал]] за описивање сличних концепата, мада они нису стриктно дефинисани као у академској дефиницији и нема широко прихваћеног рачуноводственог третмана.''
* [[Хумани капитал|Људски капитал]], широк термин који генерално обухвата комбинацију друштвеног, инструкционог и индивидуалног људског [[Aptitude|талента]]. ''Користи се у техничкој економији за дефинисање „уравнотеженог раста”, чији је циљ побољшање људског капитала, колико и економског капитала.''
* [[Public capital|Јавни капитал]] је покривни израз који покушава да карактерише физички капитал који се сматра [[Инфраструктура|инфраструктуром]] и који подржава производњу на нејасно дефинисане или обрачунате начине. Ово обухвата збирно тело свих имовина у власништву државе које се користе за промовисање продуктивности приватне индустрије, укључујући аутопутевеауто-путеве, жељезнице, аеродроме, постројења за пречишћавање воде, телекомуникације, електричне мреже, енергетске службе, општинске зграде, јавне болнице и школе, полицију, ватрогасне службе, судове и многе друге. Међутим, то је проблематичан израз у смислу да многа од тих средстава могу бити у јавном или у приватном власништву.
 
Засебна литература је била развијена за описивање [[natural capital|природног капитала]] и [[друштвени капитал|друштвеног капитала]]. Такви термини одражавају широк [[Consensus decision-making|консензус]] да су природа и друштво функције на сличан начин као и традиционални индустријски инфраструктурни капитал, да је сасвим прикладно да се назову различитим врстама капитала. Конкретно, они се могу користити у производњи друге робе, и не користе се непосредно у процесу производње. Они се могу побољшати (ако не и створити) људским напорима.
Ред 49:
== Интерпретације ==
 
Економиста [[Henry George|Хенри Џорџ]] је тврдио да финансијски инструменти попут акција, обвезница, хипотека, меница или других сертификата за преношење богатства нису заправо капитал. То је зато што „њихова економска вредност само представља моћ једне класе да прима зараде друге” и „њихово повећање или смањење не утиче на збир богатства у заједници”.<ref name="Drake, 2006">{{cite web|last=George|first=Henry |title=Progress and Poverty, Chapter 2|url=http://www.henrygeorge.org/pchp2.htm|website=www.henrygeorge.org|publisher=Bob Drake|accessdate=22. 077. 2017}}</ref>
 
Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{citeCite book|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38 }} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 077. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
 
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref>''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
Ред 62:
 
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref>Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17-40| doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}</ref><ref>{{cite journal|author=Ferragina, E. |author2= Arrigoni, A |url= http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract |title= The Rise and Fall of Social Capital: Requiem for a Theory? |year=2017|doi= 10.1177/1478929915623968 |volume= 15 |issue= 3 |journal=
Political Studies Review }}</ref>
* [[Individual capital|Индивидуални капитал]], који је инхерентна особина, заштићена друштавима, и тргује се радом за поверење или новац. Блиско паралелни концепти су „[[Способност|таленат]]”, „[[Ingenuity|генијалност]]”, „[[leadership|лидерство]]”, „обученост тела”, или „урођене вештине” које се не могу поуздано репродуковати користећи било коју комбинацију горе наведеног. У традиционалној економској анализи индивидуални капитал се обично назива ''радом''.
* [[Instructional capital|Инструкциони капитал]] у академском смислу се јасно разликује од било индивидуалних особа или друштвених веза међу њима.
Ова теорија је основа концепта [[triple bottom line|троструког критеријума]] рачуноводства<ref name=IBR>Slaper, Timothy F. and Hall, Tanya J. (2011). [http://www.ibrc.indiana.edu/ibr/2011/spring/article2.html "The Triple Bottom Line: What Is It and How Does It Work?"] ''Indiana Business Review''. Spring 2011, Volume 86, No. 1.</ref><ref name=recall>Elkington, J. (2018), "25 Years Ago I Coined the Phrase "Triple Bottom Line." Here's Why It's Time to Rethink It", ''Harvard Business Review'', 25 June 2018</ref><ref>{{cite news|title=Triple Bottom Line|url=http://www.economist.com/node/14301663|accessdate=14. 088. 2014|publisher=The Economist|date=17. 11. 2009}}</ref> и даље је развијена у [[ecological economics|еколошкој економији]], [[Економика благостања|економици благостања]] и разним теоријама [[green economics|зелене економије]]. Све оне користе нарочито апстрактни појам капитала у којем је захтев да се капитал производи као трајна роба ефективно уклоњен.
 
[[Cambridge capital controversy|Контроверза капитала Кембриџа]] био је спор између економиста из Кембриџа са [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]] у [[Масачусетс]]у и [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]] у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] о мерењу капитала. Економисти из Велике Британије, укључујући [[Joan Robinson|Џоан Робинсон]] и [[Piero Sraffa|Пиера Срафу]] тврдили су да нема основе за агрегирање хетерогених објеката који сачињавају капиталне робе.<ref>[[Hans Brems|Brems, Hans]] (1975). "The capital controversy: A Cambridge, Massachusetts View of Cambridge, England", ''[[De Economist]]'', Volume 123, Issue 3</ref><ref>[[Thomas Piketty|Piketty, Thomas]] (2014). ''[[Capital in the Twenty-First Century]]''. {{page1|location=|publisher= Belknap Press; imprint of Harvard University Press|year=|isbn=978-0674430006|pages=}}</ref>
Ред 88:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 7. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
 
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref>''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
 
[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.
 
[[Инвестиције|Инвестиција]] или [[capital accumulation|акумулација капитала]], у класичној економској теорији, је продукција повећаног капитала. Инвестиција захтева да се производи нека роба која се не конзумира одмах, већ се употребљава за производњу друге робе као [[Investiciono dobro|капитална роба]]. Инвестиција је блиско повезана са [[Штедња|штедњом]], иако нису исто. Као што је [[Џон Мејнард Кејнс|Кејнс]] истакао, штедња подразумева да се не троше сви приходи на тренутна добра или услуге, док се инвестиција односи на трошење специфичне врсте роба, тј. капиталних добара.
 
Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.
 
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref>Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|isbn=978-0-8018-3480-6|pages=130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).|pages=130}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages=160|isbn=978-968-444-441-6 | language = es|pages=160}}
* {{Cite book|ref=harv|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn=978-0-13-063085-8|pages=4 }}}}
* {{Cite book|ref=harv|title= Капитал и извори финансирања – управљање финансијама предузећа |publisher= Висока школа за пројектни менаџмент |location= Београд }}
* {{citeCite book|ref=harv|first=F.|last=Boldizzoni|year=2008|title=Means and ends: The idea of capital in the West, 1500–1970
| chapter = 4–8|publisher=New York: Palgrave Macmillan|id=
}}
* {{citeCite book|ref=harv|first=K.H.|last=Hennings|year=1987|title=The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]
| chapter = Capital as a factor of production|publisher=|pages=327-33| volume = v. 1|id=
}}
Линија 107 ⟶ 119:
* Marcel van der Linden. ''Western Marxism and the Soviet Union''. New York. Brill Publishers. 2007.
* Fernand Braudel. ''Civilization and Capitalism''.
* {{Cite book|ref=harv|first=Richard|last=Barbrook|year=2006|title=The Class of the New|edition=paperback|publisher=OpenMute|location=London|isbn=978-0-9550664-7-4|url=http://www.theclassofthenew.net|accessdate=12. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180801045453/http://www.theclassofthenew.net/#|archive-date=011. 088. 2018|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv|others= Institute of Economics of the Academy of Sciences of the U.S.S.R. |year=1957|title= Political Economy: A Textbook |location= London |publisher= Lawrence and Wishart }}
* [[Anwar Shaikh (Economist)|Anwar Shaikh]], ''Organic Composition of Capital'' [http://www.anwarshaikhecon.org/sortable/images/docs/publications/political_economy/1986/6-pal4.pdf]
Линија 118 ⟶ 130:
* {{Cite book|ref=harv|title=Rationalität. Eine Weltgeschichte. Europäische Kulturgeschichte und Globalisierung|publisher=Fink|last=Vietta|first=Silvio|year=2012}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Poor Charlie's Almanack: The Wit and Wisdom of Charles T. Munger, Expanded Third Edition|last=Buffett|first=Warren E.|last2=Munger|first2=Charles T.|year=2005|publisher=Walsworth Publishing Company|isbn=9781578645015|editor-last=Kaufman|editor-first=Peter D.|edition=3rd|location=Virginia Beach, Va.|language=English}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Way to Wealth|publisher=CreateSpace Independent Publishing Platform|isbn=9781532945083|language=English|pages=}}
* Pearce, D. Blueprint 3: Measuring Sustainable Development. Earthscan. {{page|year=1993|isbn=978-1-85383-183-6|pages=}}
* Jansson, AnnMari; et al. Investing in Natural Capital : The Ecological Economics Approach to Sustainability. Washington, D.C.: Island Press, 504 pp.&nbsp. {{page|year=1994|isbn=978-1-55963-316-1|pages=}}.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитал”