Прво бугарско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = Първо българско царство
| Конвенционални_пун_назив =
| Уобичајен_назив =
| Слика_застава =
Ред 32:
| Година_почетак = [[681]].
| Година_крај = [[1018]].
| Статус =
| Портал = Бугарска
}}
Ред 39:
== Настанак ==
[[Датотека:Balkans about 680 A.D., foundation of the First Bulgarian Empire.png|
У време позног [[Римско царство|Римског царства]], територија данашње Бугарске била је подељена у неколико провинција: [[Доња Скитија]], [[Мезија]] (Доња и Горња), [[Тракија (провинција)|Тракија]], [[Македонија (провинција)|Македонија]], [[Дакија]], [[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]]. Ова територија била је насељена романизованим [[Гети]]ма и хеленизованим [[Трачани]]ма. Неколико узастопних таласа словенских миграција током 6. и почетком 7. века доводе скоро до потпуне словенизације ове области. [[Прабугари]] су се на ове просторе доселили из [[Западни туркијски каганат|Западног туркијског каганата]]. Између 630. и 635. године је кан [[Кубрат]] успео да уједини главна прабугарска племена стварајући моћну конфедерацију, у науци познатој под називом [[Стара Велика Бугарска]].<ref>Zimonyi Istvan: "History of the Turkic speaking peoples in Europe before the Ottomans". {{page1|location=Uppsala University|publisher=Institute of Linguistics and Philology|year=|id=|pages=}}</ref> Под налетом [[Хазари|Хазара]], конфедерација се распала 668. године{{sfn|Curta|Kovalev|2008|p=351}}. Следећих дванаест година Прабугари нису били уједињени. Кан [[Аспарух]] је, након победе на Византијом [[Битка код Онгала|код Онгала]] (680), формирао Прво бугарско царство. Следеће године ју је Византија признала као независну државу{{sfn|Crampton|2005|pp=8–9}}{{sfn|Fouracre|2005|p=301}}<ref>Мутафчиев, П. Гюзелев. В, История на българския народ 681-1323. Българска Академия на науките. (1986). стр. 106-108</ref>
== Учвршћивање Бугарске на Балкану ==
Након битке код Онгала, [[Византијско царство|Византинци]] су присиљени на понижавајући мировни споразум којим су прихватили формирање независног царства на својој територији. Сем тога, обавезали су се и на плаћање годишњег данка. Истовремено Бугари настављају рат са [[Хазари]]ма. Године 700. [[Аспарух]] је страдао у борби против Хазара, а Бугарско царство губи територије источно од [[Дњестар|Дњестра]]. Аспаруха је наследио кан [[Тервел]]. Тервел је свргнутом [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијану II]] помогао да се домогне византијског престола 705. године.<ref>Pauli Historia Langobardorum VI.31, MGH SS rer Lang I. стр. 175.</ref> За узврат, Тервел је добио подручје [[Загора|Загоре]] и северне [[Тракија|Тракије]]. Била је то прва бугарска експанзија јужно од планине [[Стара планина|Балкан]]. Међутим, [[Јустинијан I|Јустинијан]] је три године касније покушао да му одузме ове територије, али је поражен у [[Битка код Анхијала (708)|бици код Анхијала]]. Године 716. склопљен је споразум између две државе. Тервел је приликом [[Опсада Цариграда (717—718)|арапске опсаде Цариграда (
== Криза ==
[[Датотека:Krum1.jpg|
Смрћу кана [[Севар]]а, последњег изданка [[Династија Дуло|династије Дуло]] (753), наступа дуготрајна политичка криза у Бугарској. Млада земља била је на ивици уништења. За само петнаест година се на престолу измењало петнаест канова. Ниједан од њих није умро природном смрћу. Међу аристократијом је дошло до расцепа. Једна страна је била за рат са [[Византијско царство|Византијом]], а друга се залагала за мир. Неприлике у Царству је покушао да искористи византијски цар [[Константин V]] (
== Експанзија ==
[[Датотека:Europe in 814, Charlemagne, Krum, Nicephorus I.png|
Током владавине кана [[Крум]]а (
== Владавина Бориса I ==
{{main|Борис I}}
[[Борис I]] (
Борис I је настојао да се избори за аутокефалност бугарске цркве. Када га је цариградски патријарх [[Фокион I]] одбио, он је послао делегацију римском папи [[папа Никола I|Николи I]] уз 115 питања о томе како треба водити обреде по западним обичајима.<ref>Johannes VIII Papa. Epistolae. стр. 159.</ref><ref>Anastasius Bibliothecarius. стр. 1373—4</ref> Међутим, Никола и његов наследник [[Хадријан II]] такође су одбијали да бугарску цркву прогласе независном. Године 870. на [[Четврти цариградски сабор|Четвртом цариградском сабору]], бугарска црква стекла је аутокефалност под врховном јурисдикцијом патријарха у Цариграду. Године 893. [[старословенски језик|старобугарски језик]] је прихваћен од стране цркве као службени језик у хришћанској литератури.
Ред 67:
== Владавина Симеона I ==
{{main|Симеон I}}
[[Датотека:First Bulgarian Empire.png|
Крајем 9. и почетком 10. века, бугарска држава проширена је до [[Епир]]а и [[Тесалија|Тесалије]] на југу, до [[Босна|Босне]] на западу, а контролисала је делове данашње [[Румунија|Румуније]] и Источне [[Мађарска|Мађарске]] на северу. [[Српске државе|Српска држава]] је настала средином 9. века као одговор на бугарску експанзију до [[Западна Морава|Западне Мораве]]{{sfn|Fine|1991|p=110}}. Балансирајући између Бугарске и [[Византијско царство|Византије]], [[српски владар]]и су успешно избегли неколико бугарских инвазија све до 924. године када ју је подредио гроф [[Софија|Софије]], [[Мармаис]] ([[Српско-бугарски ратови (средњовековни)|Српско-бугарски ратови]]). У време владавине [[Симеон I|Симеона I]], бугарска држава достигла је свој врхунац територијалног проширења.<ref>Енциклопедия България, Академично издателство "Марин Дринов", 1988</ref> Симеон је током своје владавине водио више ратова против Византијског царства са циљем да освоји сам Цариград. Граница Првог бугарског царства на југу простирала се до [[Атика|Атике]]. Симеон је узео титулу "Император (цар) Бугара и Грка". Титулу му је признао папа, али не и византијски цар и патријарх.
Ред 80:
== Пад ==
{{main|Самуилово царство}}
[[Датотека:SamuilsDeathBGhistory.jpg|
Након византијске окупације, земље западно од реке [[Искар]] остале су у бугарским рукама, а [[Устанак комитопула|отпор против Византије]] предводила је породица [[Кометопули|Комитопули]]. До 976. године, четврти брат, [[Самуило (цар)|Самуило]], концентрисао је сву власт у својим рукама након смрти најстаријег брата. Самуило је водио успешне ратове против [[Византијско царство|Византије]]. Новог византијског цара, [[Василије II Бугароубица|Василија II]], одлучно је поразио у [[Битка код Трајанових врата|бици код Трајанових врата]] 986. године.
== Види још ==
Ред 93:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|title=A history of the Greek language: from its origins to the present|author=Francisco Rodríguez Adrados|publisher=BRILL|year=2005|isbn=978-90-04-12835-4|pages=265}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Barford, P. M.|year=2001|title=The Early Slavs|location=Ithaca, New York|publisher=Cornell University Press
* {{Cite book|ref=harv|last=Louth|first=Andrew|title=Greek East and Latin West: The Church, AD 681-1071|url=http://books.google.com/books?id=WlpPjOlVzQwC|year=2007|publisher=St Vladimir's Seminary Press|isbn=978-0-88141-320-5|pages=180}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The Bulgarian Khans and Tsars |last=Andreev| first = Jordan |last2=Lalkov|first2=Milcho| chapter = |year=1996| language = Bulgarian | publisher = Abagar |isbn=978-954-427-216-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Zlatarski | first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part I: Age of Hunn-Bulgar Domination (679–852) | publisher = Science and Arts Publishers, 2nd Edition (Petar Petrov, Ed.), Zahari Stoyanov Publishers, 4th Edition, 2006 |year=1918 | location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://navigator.idg.bg/index.php?type=2&p=2169&id=4514676 |isbn=978-954-739-928-0 | accessdate=
* {{Cite book|ref=harv|last=Zlatarski| first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part II: From Slavianization to the Fall of the First Bulgarian Empire (852–1018) | publisher = Bulgarian Academy of Sciences, 2002 |year=1927| location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://knigabg.com/index.php?page=book&id=2271&PHPSESSID=6e7a644cf7f0100a222bb7d55953be18 | id=}} (История на българската държава през средните векове. Том I. История на Първото българско царство. Част II. От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852–1018)], София 1927)
* {{Cite book|ref=harv|last=Бакалов|first = Георги |last2=Куманов|first2=Милен|title = Електронна издание – История на България |publisher = Труд, Сирма |year=2003|location = София |isbn=978-954-528-613-1 |language=Bulgarian }}
Ред 111:
* {{Cite book|ref=harv|title= Word and Power in Mediaeval Bulgaria |last=Biliarsky|first=Ivan |authorlink=Ivan Biliarsky |year=2011|publisher=Brill |location=Leiden, Boston |isbn=9789004191457 |pages=582}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 — c. 700|last=Fouracre|first=Paul|pubblisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-36291-7|pages=301}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=О српско-бугарској граници у IX и X веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2015|volume=52
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију|year=1979|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|volume=14|issue=1|pages=69-76}}
{{refend}}
|