Прво бугарско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = Първо българско царство
| Конвенционални_пун_назив = Прво бугарско царство
| Уобичајен_назив =
| Слика_застава =
Ред 32:
| Година_почетак = [[681]].
| Година_крај = [[1018]].
| Статус =
| Портал = Бугарска
}}
Ред 39:
 
== Настанак ==
[[Датотека:Balkans about 680 A.D., foundation of the First Bulgarian Empire.png|300px300п|мини|лево|Бугарска крајем 7. века]]
У време позног [[Римско царство|Римског царства]], територија данашње Бугарске била је подељена у неколико провинција: [[Доња Скитија]], [[Мезија]] (Доња и Горња), [[Тракија (провинција)|Тракија]], [[Македонија (провинција)|Македонија]], [[Дакија]], [[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]]. Ова територија била је насељена романизованим [[Гети]]ма и хеленизованим [[Трачани]]ма. Неколико узастопних таласа словенских миграција током 6. и почетком 7. века доводе скоро до потпуне словенизације ове области. [[Прабугари]] су се на ове просторе доселили из [[Западни туркијски каганат|Западног туркијског каганата]]. Између 630. и 635. године је кан [[Кубрат]] успео да уједини главна прабугарска племена стварајући моћну конфедерацију, у науци познатој под називом [[Стара Велика Бугарска]].<ref>Zimonyi Istvan: "History of the Turkic speaking peoples in Europe before the Ottomans". {{page1|location=Uppsala University|publisher=Institute of Linguistics and Philology|year=|id=|pages=}}</ref> Под налетом [[Хазари|Хазара]], конфедерација се распала 668. године{{sfn|Curta|Kovalev|2008|p=351}}. Следећих дванаест година Прабугари нису били уједињени. Кан [[Аспарух]] је, након победе на Византијом [[Битка код Онгала|код Онгала]] (680), формирао Прво бугарско царство. Следеће године ју је Византија признала као независну државу{{sfn|Crampton|2005|pp=8–9}}{{sfn|Fouracre|2005|p=301}}<ref>Мутафчиев, П. Гюзелев. В, История на българския народ 681-1323. Българска Академия на науките. (1986). стр. 106-108</ref>
 
== Учвршћивање Бугарске на Балкану ==
Након битке код Онгала, [[Византијско царство|Византинци]] су присиљени на понижавајући мировни споразум којим су прихватили формирање независног царства на својој територији. Сем тога, обавезали су се и на плаћање годишњег данка. Истовремено Бугари настављају рат са [[Хазари]]ма. Године 700. [[Аспарух]] је страдао у борби против Хазара, а Бугарско царство губи територије источно од [[Дњестар|Дњестра]]. Аспаруха је наследио кан [[Тервел]]. Тервел је свргнутом [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијану II]] помогао да се домогне византијског престола 705. године.<ref>Pauli Historia Langobardorum VI.31, MGH SS rer Lang I. стр. 175.</ref> За узврат, Тервел је добио подручје [[Загора|Загоре]] и северне [[Тракија|Тракије]]. Била је то прва бугарска експанзија јужно од планине [[Стара планина|Балкан]]. Међутим, [[Јустинијан I|Јустинијан]] је три године касније покушао да му одузме ове територије, али је поражен у [[Битка код Анхијала (708)|бици код Анхијала]]. Године 716. склопљен је споразум између две државе. Тервел је приликом [[Опсада Цариграда (717—718)|арапске опсаде Цариграда (717-718717—718)]] послао [[византијски цар|византијском цару]] помоћ од 50.000 војника. Бугари су у одлучујућој бици масакрирали око 30.000 Арапа<ref>{{harvnbsfn|Theophanes||p=397}}</ref> Тервел је проглашен спаситељем [[Европа|Европе]] од стране својих савременика.
 
== Криза ==
[[Датотека:Krum1.jpg|250px250п|мини|лево|Крум Бугарски]]
Смрћу кана [[Севар]]а, последњег изданка [[Династија Дуло|династије Дуло]] (753), наступа дуготрајна политичка криза у Бугарској. Млада земља била је на ивици уништења. За само петнаест година се на престолу измењало петнаест канова. Ниједан од њих није умро природном смрћу. Међу аристократијом је дошло до расцепа. Једна страна је била за рат са [[Византијско царство|Византијом]], а друга се залагала за мир. Неприлике у Царству је покушао да искористи византијски цар [[Константин V]] (745-775745—775) који је током своје владавине покренуо девет кампања против Бугарске. Године 763. наноси пораз Бугарима [[Битка код Анхијала (763)|код Анхијала]]<ref>{{harvnbsfn|Nicephorus||ppp=69}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Theophanes||ppp=433}}</ref>, али [[Византијско царство|Византинци]] нису могли да напредују ка северу. Бугари 792. године односе победу у [[Битка код Маркелија|бици код Маркелија]]. Битком код Маркелија окончана је криза у Бугарској.
 
== Експанзија ==
[[Датотека:Europe in 814, Charlemagne, Krum, Nicephorus I.png|250px250п|мини|Европа 814. године, територија Бугарске означена жутом бојом]]
Током владавине кана [[Крум]]а (803-814803—814) Бугарска је доживела велики успон. Држава је проширена на југ и на северозапад заузимајући територије између средњег [[Дунав]]а и [[Молдавија|Молдавије]]. Године 809. припојена јој је [[Софија]].<ref>Classen, J. (ed.) (1841) Theophanes Chronographia, Corpus Scriptorum Historiæ Byzantinæ (Bonn) ("Theophanes") Vol, I, 6301/802. стр. 752–3</ref>, а 813. и Хадријанопољ. Између 804. и 806. године је елиминисан [[Аварски каганат]], а граница са Франачком утврђена је на средњем току Дунава. Велика византијска војска поражена је 811. године у [[Битка код Плиске|бици код Плиске]]<ref>Theophanes, р. 492</ref>. У бици је страдао и сам византијски цар [[Нићифор I]], а његову лобању Крум је користио као посуду за пиће<ref>Martindale, J. R. Prosopography of the Byzantine Empire I: (641-867641—867), 2001</ref>. Крум је потом заратио у [[Тракија|Тракији]] наносећи [[Византијско царство|Византинцима]] пораз у бици код Версиникије<ref>Scriptor incertus. стр. 337–339</ref>. Након победе [[битка код Версиникије|код Версиникије]], Крум је око 10.000 својих војника населио у "Бугарску преко Дунава"<ref>Scriptor incer.. стр. 346–347</ref> Крум је намеравао да нападне сам [[Цариград]], али га је у томе спречила изненадна смрт. Крумов наследник [[Омуртак]] склопио је тридесетогодишњи мир са [[Византијско царство|Византијом]]. Током краткотрајне владавине кана [[Маламир]]а (831-836831—836), Бугарској је прикључен [[Пловдив]]. Под Маламировим наследником [[Пресијан I|Пресијаном]] (836-852836—852), Бугари освајају већи део [[Македонија|Македоније]]. Границе Бугарске досезале су до [[Јадранско море|Јадранског]] и [[Егејско море|Егејског мора]]. У периоду од 839. до 842. године Бугари ратују и против [[Срби|Срба]], али без икаквог успеха<ref>Bekker, Constantini Porphyrogeniti De Thematibus et De Administrando Imperio, Corpus Scriptorum Historiæ Byzantinæ, 1st ed., Bonn. (1840). стр. 154.</ref>
 
== Владавина Бориса I ==
{{main|Борис I}}
 
[[Борис I]] (852-889852—889) је своју владавину отпочео у временима тешким за Бугарску. Током првих десет година своје владавине, Борис се борио против [[Византијско царство|Византије]], [[Источна Франачка|Источне Франачке]], [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Срби|Срба]].<ref>Konstantinos Porphyrogenitos De Administrando Imperio 32. стр. 154.</ref> Земљотрес из 863. године условио је лоше приносе и изазвао глад у целој земљи. Године 864. византијски цар [[Михаило III]] напада Бугарску због сумње да је Борис желео прихватити хришћанске обичаје у складу са западним учењем. Борис је настојао да одржи мир те је Византији предао неке територије у [[Македонија|Македонији]] и прихватио хришћанство из [[Цариград]]а, а не из [[Рим]]а. Септембра 865. године Борис је крштен. Кум му је био византијски цар те је своме имену додао и његово — Борис-Михаило<ref>Georgius Monachus Continuatus, Logomete</ref> Паганска титула кана замењена је титулом кнеза.
 
Борис I је настојао да се избори за аутокефалност бугарске цркве. Када га је цариградски патријарх [[Фокион I]] одбио, он је послао делегацију римском папи [[папа Никола I|Николи I]] уз 115 питања о томе како треба водити обреде по западним обичајима.<ref>Johannes VIII Papa. Epistolae. стр. 159.</ref><ref>Anastasius Bibliothecarius. стр. 1373—4</ref> Међутим, Никола и његов наследник [[Хадријан II]] такође су одбијали да бугарску цркву прогласе независном. Године 870. на [[Четврти цариградски сабор|Четвртом цариградском сабору]], бугарска црква стекла је аутокефалност под врховном јурисдикцијом патријарха у Цариграду. Године 893. [[старословенски језик|старобугарски језик]] је прихваћен од стране цркве као службени језик у хришћанској литератури.
Ред 67:
== Владавина Симеона I ==
{{main|Симеон I}}
[[Датотека:First Bulgarian Empire.png|270px270п|мини|Бугарска на врхунцу територијалног проширења, владавина цара Симеона]]
Крајем 9. и почетком 10. века, бугарска држава проширена је до [[Епир]]а и [[Тесалија|Тесалије]] на југу, до [[Босна|Босне]] на западу, а контролисала је делове данашње [[Румунија|Румуније]] и Источне [[Мађарска|Мађарске]] на северу. [[Српске државе|Српска држава]] је настала средином 9. века као одговор на бугарску експанзију до [[Западна Морава|Западне Мораве]]{{sfn|Fine|1991|p=110}}. Балансирајући између Бугарске и [[Византијско царство|Византије]], [[српски владар]]и су успешно избегли неколико бугарских инвазија све до 924. године када ју је подредио гроф [[Софија|Софије]], [[Мармаис]] ([[Српско-бугарски ратови (средњовековни)|Српско-бугарски ратови]]). У време владавине [[Симеон I|Симеона I]], бугарска држава достигла је свој врхунац територијалног проширења.<ref>Енциклопедия България, Академично издателство "Марин Дринов", 1988</ref> Симеон је током своје владавине водио више ратова против Византијског царства са циљем да освоји сам Цариград. Граница Првог бугарског царства на југу простирала се до [[Атика|Атике]]. Симеон је узео титулу "Император (цар) Бугара и Грка". Титулу му је признао папа, али не и византијски цар и патријарх.
 
Ред 80:
== Пад ==
{{main|Самуилово царство}}
[[Датотека:SamuilsDeathBGhistory.jpg|270px270п|мини|Битка код Беласице и Самуилова смрт]]
Након византијске окупације, земље западно од реке [[Искар]] остале су у бугарским рукама, а [[Устанак комитопула|отпор против Византије]] предводила је породица [[Кометопули|Комитопули]]. До 976. године, четврти брат, [[Самуило (цар)|Самуило]], концентрисао је сву власт у својим рукама након смрти најстаријег брата. Самуило је водио успешне ратове против [[Византијско царство|Византије]]. Новог византијског цара, [[Василије II Бугароубица|Василија II]], одлучно је поразио у [[Битка код Трајанових врата|бици код Трајанових врата]] 986. године.<ref>{{harvnbsfn|Skylitzes||pp=436–438}}</ref><ref>Гильфердинг, А (1868). Письма об истории сербов и болгар (in Russian). стр. 209.</ref>. Пет година касније Самуило је освојио српску државу [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Рашку]]<ref>{{harvnbsfn|Шишић||p=331}}</ref>. Године 997. Самуило је проглашен бугарским царем<ref>{{harvnbsfn|Розен||p=43}}</ref> Након 1001. године рат се преокренуо у корист [[Византијско царство|Византинаца]]. Они освајају старе бугарске престонице, [[Плиска (град)|Плиску]] и [[Преслав]]. Порази [[Битка на Спрехију|на Спрехију]] и [[Битка код Скопља|код Скопља]] слабили су бугарску војску, а годишњим кампањама је [[Василије II Бугароубица|Василије]] смањивао бугарска упоришта. Бугари су потпуно поражени у [[Битка код Беласице|бици код Беласице]] 1014. године<ref>{{harvnbsfn|Angold|1997|p=}}</ref> Василије је ослепео бугарску војску, а сваком стотом војнику оставио је једно око како би могао предводити своје сународнике кући. Самуило је добио срчани удар и умро након што је видео своју ослепљену војску. Последња бугарска упоришта Василије је освојио 1018. године. Прво бугарско царство престало је да постоји.
 
== Види још ==
Ред 93:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|title=A history of the Greek language: from its origins to the present|author=Francisco Rodríguez Adrados|publisher=BRILL|year=2005|isbn=978-90-04-12835-4|pages=265}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Barford, P. M.|year=2001|title=The Early Slavs|location=Ithaca, New York|publisher=Cornell University Press|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Louth|first=Andrew|title=Greek East and Latin West: The Church, AD 681-1071|url=http://books.google.com/books?id=WlpPjOlVzQwC|year=2007|publisher=St Vladimir's Seminary Press|isbn=978-0-88141-320-5|pages=180}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The Bulgarian Khans and Tsars |last=Andreev| first = Jordan |last2=Lalkov|first2=Milcho| chapter = |year=1996| language = Bulgarian | publisher = Abagar |isbn=978-954-427-216-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Zlatarski | first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part I: Age of Hunn-Bulgar Domination (679–852) | publisher = Science and Arts Publishers, 2nd Edition (Petar Petrov, Ed.), Zahari Stoyanov Publishers, 4th Edition, 2006 |year=1918 | location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://navigator.idg.bg/index.php?type=2&p=2169&id=4514676 |isbn=978-954-739-928-0 | accessdate=066. 055. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140106182453/http://navigator.idg.bg/index.php?type=2&p=2169&id=4514676 | archive-date=066. 011. 2014 | dead-url = yes | df = }} (История на българската държава през средните векове. Том I., История на Първото българско царство. Част I. Епоха на хуно-българското надмощие (679–852), София 1918)
* {{Cite book|ref=harv|last=Zlatarski| first = Vasil N. |authorlink = Vasil Zlatarski | title = Medieval History of the Bulgarian State, Vol I: History of the First Bulgarian Empire, Part II: From Slavianization to the Fall of the First Bulgarian Empire (852–1018) | publisher = Bulgarian Academy of Sciences, 2002 |year=1927| location = Sofia | language = Bulgarian | url = http://knigabg.com/index.php?page=book&id=2271&PHPSESSID=6e7a644cf7f0100a222bb7d55953be18 | id=}} (История на българската държава през средните векове. Том I. История на Първото българско царство. Част II. От славянизацията на държавата до падането на Първото царство (852–1018)], София 1927)
* {{Cite book|ref=harv|last=Бакалов|first = Георги |last2=Куманов|first2=Милен|title = Електронна издание – История на България |publisher = Труд, Сирма |year=2003|location = София |isbn=978-954-528-613-1 |language=Bulgarian }}
Ред 111:
* {{Cite book|ref=harv|title= Word and Power in Mediaeval Bulgaria |last=Biliarsky|first=Ivan |authorlink=Ivan Biliarsky |year=2011|publisher=Brill |location=Leiden, Boston |isbn=9789004191457 |pages=582}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 — c. 700|last=Fouracre|first=Paul|pubblisher=Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-36291-7|pages=301}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=О српско-бугарској граници у IX и X веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2015|volume=52|pages=31-42|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881552031K|pages=31-42}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију|year=1979|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|volume=14|issue=1|pages=69-76}}
{{refend}}