Историја рачунара у СФРЈ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10) |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 18:
После стручне обуке (у иностраним рачунарским институтима: PARIS 1954. и 1955. = Т. Алексић и А. Манджић; DARMSTADT и WIEN 1959. = В. Масникоса; CAMBRIDGE 1961. = П. Врбавац; LONDON 1964. = Д. Христовић), инжењери из Института БК-Винча и касније [[Институт Михајло Пупин|Института Михајло Пупин]] на челу са проф. др. [[Тихомир Алексић|Тихомиром Алексићем]] започели су развој првих домаћих рачунара крајем педесетих година 20. века. Овај пројекат је произвео [[ЦЕР рачунари|ЦЕР]] ('''Ц'''ифарски '''Е'''лектронски '''Р'''ачунар) линију рачунара, почев са моделом [[ЦЕР-10]] [[1960]]. године у Винчи.
До [[1964]], развијен је рачунар [[ЦЕР-20]] са наменом да буде „електронска књиговодствена машина“, као резултат растуће потребе књиговодственог тржишта. Тренд израде рачунара пословне намене се наставља и израдом [[ЦЕР-22]] [[1967]]. године, који је био намењен он-лајн операцијама у банкама и комуналним предузећима.
Било је још ЦЕР модела, као што су [[ЦЕР-12]], [[ЦЕР-11]], [[ЦЕР-111]], и [[ЦЕР-200]], али о њима овде има мање података.
Ред 26:
== Ране осамдесете: Доба кућних рачунара ==
Више компанија је покушало да направе микрорачунаре сличне [[кућни рачунар|кућним рачунарима]] из 1980-их, као на пример [[Институт Иво Лола Рибар]] - [[Лола 8]], [[Електронска индустрија Ниш|ЕИ Ниш]] - [[Pecom 32|-{Pecom 32}-]] и [[Pecom 64|64]]<ref>[http://www.old-computers.com/museum/computer.asp?c=332&st=1 ЕИ Ниш - Pecom 32] {{Wayback|url=http://www.old-computers.com/museum/computer.asp?c=332&st=1# |date=20101121035038 }} {{en}}</ref>, [[ПЕЛ Вараждин]] - [[Галеб (рачунар)|Галеб]] и [[Орао (рачунар)|Орао]] [[:hr:Orao (računalo)|(*)]], [[Ивел]] - [[Ивел Ултра|Ултра]] и [[Ивел З3|З3]] итд. Многи фактори су утицали на њихов неуспех или позиционирање ван тржишта кућних рачунара:
* били су прескупи за појединачне купце (посебно у поређењу са популарним страним рачунарима [[ZX Spectrum|-{ZX Spectrum}-]], [[комодор 64|-{Commodore 64}-]], итд.),
* мали избор забавних и осталих програма је учинио да нису били привлачни савременим рачунарским ентузијастима,
Ред 40:
== Касне осамдесете: Доба личних рачунара ==
Друга половина осамдесетих доноси повећану популарност [[IBM PC|-{IBM PC}- компатибилних рачунара]] и, нешто мање, [[амига|-{Amiga}-]] and [[
Сива економија је наставила да омогућава доминацију стране технологије међу појединачним купцима а софтверско пиратство наставило да живи до распада СФРЈ деведесетих година.
Ред 70:
* [[ПЕЛ Вараждин]] избацује рачунар [[Галеб (рачунар)|Галеб]] који ће касније бити замењен рачунаром [[Орао (рачунар)|Орао]].
'''[[1985]]'''
* [[Институт Михајло Пупин]] избацује серију микропроцесорских рачунара за поште [[ТИМ-100]].
* [[ПЕЛ Вараждин]] избацује рачунар [[Орао (рачунар)|Орао]] за употребу у школама.
* Појављује се побољшана верзија [[Галаксија Плус]].
* [[
* [[Институт Иво Лола Рибар]] најављује свој рачунар [[Лола 8]] за Сајам технике ове године (1985).
Ред 91:
* 4. Каталог Еи фабрике рачунара: " Рачунари Еи Honeywell-Bull", Ниш 1985.
* 5. Д. Бечејски, Н. Марковић (Ед); "50 година рачунарства у Србији“ књига-зборник; Изд. ДИС, Инст."Михајло Пупин“, ПС Пресс, Београд 2011.
* 6. [[Душан Христовић]]: „Развој рачунарства у Србији“, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19, pp. 89–105, Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.
{{-}}
| |||