Источнохерцеговачки дијалекат — разлика између измена

'''Источнохерцеговачки дијалекат''' је млађи [[Штокавско наречје|штокавски]] дијалекат српског језика [[Ијекавски изговор|ијекавског изговора]].{{sfn|Ивић|1956|p=132-156}} Њиме се говори у источној [[Херцеговина|Херцеговини]] (југоисточна [[Босна и Херцеговина]] и западна [[Црна Гора]]), западној [[Србија|Србији]], као и у [[Хрватска|Хрватској]]. У Хрватској источнохерцеговачки дијалекат је матерњи говор готово свим [[Срби]]ма, као и осталим националностима у пределима са изразито јаким српским [[миграција|миграцијама]]ма, ([[Војна крајина]], делом [[Славонија]] и [[Дубровник|дубровачко]] приморје). Овом дијалекту припада и већина штокавских говора [[Босна|Босне]]. Простире се на запад све до [[Чакавско наречје|чакавског]] и [[Кајкавскокајкавски наречјејезик|кајкавског]] наречја (понегде чак и до [[Словенија|Словеније]]), а на север до границе са [[Мађарска|Мађарском]]. У [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеховини]], [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], без обзира на званично присутне разлике међу овим језицима, овај дијалекат се користи као стандард у сва четири новонастала језика због своје највеће распрострањености и напредности у односу на све остале дијалекте који су опстали растакањем [[Српскохрватски језик|српскохрватског]] језика.

Међу важније особине источнохерцеговачког дијалекта спада [[новоштокавска акцентуација]], развијена нова [[деклинација (лингвистика)|деклинација]] (са наставком ''-а'' за [[генитив]] множине и са једним обликом за [[датив]], [[инструментал]] и [[локатив]] множине). Слово [[ѣ (ћириличко)|јат]] је замењено са ''ије'' и ''је'' (''пјесма'', ''вјера'', ''млијеко'', ''дијете''), али и са ''е'' (''брегови'', од ''бријег'') и ''и'' (''волио'' од ''вољети''). Углавном је раширено [[јекавско јотовање]], али се оно у говору старог [[Дубровник]]а и [[Бошњаци|Бошњака]] по градовима не налази: ''дјевојка'' и ''тјерати''. У највећем делу дијалекта нема гласа ''[[х]]'', али се среће у неким крајевима Црне Горе, у Дубровнику и у говору бошњачког становништва по градовима: ''љеб'' и ''хљеб'', ''рана'' и ''храна'', ''раст'' и ''храст''. Група ''ао'' сажима се најчешће у ''о'': ''пјевао'' > ''пјево''. Завршетак [[инфинитив]]а је на ''-ти'' и ''-ћи'', али су врло чести и облици [[Крњи инфинитив|крњег инфинитива]] на''-т'' и ''-ћ''. У овом дијалекту се чува [[аорист]], док се [[имперфекат]] налази само у јужнијим и источнијим говорима, а идући на север се губи.