Биологија — разлика између измена

 

== Биологија као наука ==

 

Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.{{sfn|Cook|2009|pp=}}), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. {{page1|location=NNK International|publisher=Beograd|year=2003|isbn=978-86-83635-24-5|pages=}}</ref>

== Темељи модерне биологије ==

=== Ћелијска теорија ===

{{Main|Ћелијска теорија}}

Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal|last=Mazzarello|first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1|pages=E13–E15|year=1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1|ref=harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.

 

=== Еволуција ===

{{Main|Еволуција}}

Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author=De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma|first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>

* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама

* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]

* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота

* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.

 

== Познати биолози ==

[[Датотека:Carl von Linné.jpg|desno|125п|мини|[[Карл фон Лине]]]]

Почетке биологије налазимо код [[Аристотел]]а који је описао око 500 животињских врста, а након њега следи стагнација све до 16. века. У 17. веку изум [[микроскоп]]а доводи до открића ћелија и почетка цитологије, а у 18. веку [[Карл фон Лине]] описује и систематизује мноштво биљних и животињских врста. Својим радом уједно оснива научну систематику врста. Након њега [[Жорж Кивје]] утемељује компаративну анатомију, а [[Чарлс Дарвин]] поставља [[еволуција (биологија)|теорију еволуције]].

{{Authority control}}

 

[[Категорија:Грчки изрази]]