Биологија — разлика између измена

38 бајтова додато ,  пре 1 године
м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Враћене измене 94.189.222.220 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
 
== Биологија као наука ==
[[Датотека:ADN animation.gif|200п|leftлево|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]
 
Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.{{sfn|Cook|2009|pp=}}), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. {{page1|location=NNK International|publisher=Beograd|year=2003|isbn=978-86-83635-24-5|pages=}}</ref>
== Темељи модерне биологије ==
=== Ћелијска теорија ===
[[Датотека:HeLa Hoechst 33258.jpg|мини|220п|rightдесно|Људске [[ћелије канцера]] са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у [[интерфаза|интерфази]], тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз [[митоза|митозу]] и стога је њен ДНК кондензован.]]
{{Main|Ћелијска теорија}}
Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal|last=Mazzarello|first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1|pages=E13–E15|year=1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1|ref=harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.
 
=== Еволуција ===
[[Датотека:Mutation and selection diagram.svg|мини|rightдесно|220п|[[Природна селекција]] популације за тамну обојеност.]]
{{Main|Еволуција}}
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author=De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma|first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама
* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]
* [[Систематика]] и [[таксономија]] се баве описивањем хијерархијске структуре [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]]<ref>Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page|year=2008|isbn=978-1-4020-6890-4|pages=}}</ref><ref>Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page|year=1996|isbn=978-0-86542-371-8|pages=}}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. {{page1|location=San Diego|publisher=Elsevier Academic Press|year=|isbn=978-0-12-384719-5|pages=}}</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. {{page1|location=New York|publisher=John Wiley|year=2003|isbn=978-0-470-84957-6|pages=}}</ref><ref>Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury:. {{page1|location=|publisher=Jones & Bartlett Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-7637-0862-7|pages=}}</ref><ref>„What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота
* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.
 
== Познати биолози ==
[[Датотека:Hw-darwin.jpg|мини|125п|leftлево|Чарлс Дарвин]]
[[Датотека:Carl von Linné.jpg|desno|125п|мини|[[Карл фон Лине]]]]
Почетке биологије налазимо код [[Аристотел]]а који је описао око 500 животињских врста, а након њега следи стагнација све до 16. века. У 17. веку изум [[микроскоп]]а доводи до открића ћелија и почетка цитологије, а у 18. веку [[Карл фон Лине]] описује и систематизује мноштво биљних и животињских врста. Својим радом уједно оснива научну систематику врста. Након њега [[Жорж Кивје]] утемељује компаративну анатомију, а [[Чарлс Дарвин]] поставља [[еволуција (биологија)|теорију еволуције]].
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Биологија|* ]]
[[Категорија:Грчки изрази]]
1.572.075

измена