Квантна механика — разлика између измена

Планк је пажљиво инсистирао да је ово просто један аспект процеса апсорпције и емитовања зрачења и да нема никаквих веза са ''физичком реалношћу'' саме радијације (зрачења).<ref>[[Thomas Samuel Kuhn|Kuhn, T. S.]] . ''Black-body theory and the quantum discontinuity 1894-1912''. Oxford. {{page1|location=Oxford|publisher=Clarendon Press|year=1978|isbn=978-0-19-502383-1|pages=}}</ref> У ствари, Планк је сматрао своју [[Квантна хипотеза|квантну хипотезу]] математичким триком како би добио одговор више него ли неким великим открићем.<ref>Kragh, Helge (1 December 2000), [http://physicsworld.com/cws/article/print/373 ''Max Planck: the reluctant revolutionary''], PhysicsWorld.com</ref> Било како било, већ 1905. године [[Алберт Ајнштајн]] је интерпретирао Планкову квантну хипотезу реалистички, још је искористивши како би објаснио фотоелектрични ефекат, где светло емитовано према неком материјалу може избацити електроне из тог материјала. Алберт Ајнштајн је 1921. године за свој рад, добио Нобелову награду за физику.