Секуларни хуманизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|150п| "Срећно људско биће", међународни симбол секуларног хуманизма]]
 
'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор|животна филозофија]] која истиче [[разум]], [[етика|етику]], [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује религијске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темеље [[морал]]а и доношења одлука.<ref> Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)</ref><ref> Compact Oxford English dictionary. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. |year=2007|id=|pages=}}. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.</ref><ref> "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. </ref><ref> See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.</ref><ref> Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.</ref><ref> Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.</ref><ref> Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.</ref><ref>Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY</ref> Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без [[Религија|религије]] и [[бог|божанства]], те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичне животе. Само делимично се разликује од [[Хуманизам|ренесансног хуманизма]].
 
Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за [[секуларизам]], односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз '''''Хуманизам''''' са великим Х.
Ред 28:
== Принципи секуларног хуманизма ==
 
[[Датотека:HumanismSymbol.svg|thumbмини|150п|десно|«Срећно људско биће»]]
Већина секуларних хуманиста свој поглед на свет тумачи кроз следеће принципе:
* '''Потреба да се тестирају веровања''' – Уверење да догме, идеологије и традиције, биле оне религијске, политичке или друштвене, морају бити испитане и тестиране од стране сваког појединца, а не једноставно прихваћене на основу вере.