Секуларни хуманизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|150п| "Срећно људско биће", међународни симбол секуларног хуманизма]]
'''Секуларни хуманизам''' је [[светоназор|животна филозофија]] која истиче [[разум]], [[етика|етику]], [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује религијске [[Догма|догме]], [[натприродно]], [[Псеудонаука|псеудонауку]] и [[сујеверје]]/[[предрасуде]] као темеље [[морал]]а и доношења одлука.<ref> Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)</ref><ref> Compact Oxford English dictionary. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press
Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за [[секуларизам]], односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз '''''Хуманизам''''' са великим Х.
Ред 28:
== Принципи секуларног хуманизма ==
[[Датотека:HumanismSymbol.svg|
Већина секуларних хуманиста свој поглед на свет тумачи кроз следеће принципе:
* '''Потреба да се тестирају веровања''' – Уверење да догме, идеологије и традиције, биле оне религијске, политичке или друштвене, морају бити испитане и тестиране од стране сваког појединца, а не једноставно прихваћене на основу вере.
|