Структурализам — разлика између измена

'''Структурализам''' ({{јез-лат|structura}} — састав, склоп, грађа) методолошки је приступ и истраживачки поступак у [[друштвена наука|друштвеним наукама]],<ref name="Blackburn">Blackburn, Simon (2008). ''Oxford Dictionary of Philosophy'', second edition revised. Oxford:. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-954143-0|pages=}}</ref> који се развио 60-их година XX века у Европи. Проистекао је из лингвистичких теорија [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]] и културних теорија [[Клод Леви-Строс]]а<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Британика|year=2005|publisher=Народна књига, Политика|location=Београд}}</ref> и служи као основа за истраживање лингвистичких, социјалних, етичких и културних целина.<ref>{{Cite book|title=Речник српског језика|year=2011|publisher=Матица српска|location=Нови Сад}}</ref>

Структуралисти у социологији критиковали су пренаглашену улогу човека у друштвеним догађањима.

Појам структуре кључан је за структурализам, али није настао заједно са њим. Води порекло из лингвистике, где се првенствено и употребљавао. Најопштија дефиниција појма је: “Структура је целина коју творе солидарне појаве, тако да свака зависи од других и може бити оно што јесте само по односу према њима”.<ref>{{Cite book|last=Lalande|first=Andre|title=Vocabulaire de philosophie, III}}</ref> То би значило да структура представља скуп међусобно зависних и уско повезаних сложених појава и да се свака може одредити на основу односа према другим појавама из те структуре.

У првој, '''предфилозофској фази''' свога развоја, структурализам се јавио и утврдио као нови научни метод у посебним научним дисциплинама- лингвистици (структурална лингвистика [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]]), поетици, литерарној теорији и естетици (руска формалистичка школа), етнологији (анализа митова, структурна антропологија [[Клод Леви-Строс]]а), психоанализи ([[Жак Лакан]]), генетици итд.

Највећи утицај на развој структурализма имао је [[Фердинанд де Сосир]], у области [[лингвистика|лингвистике]], тачније [[семиологија|семиологије]]. Доказ да структурализам води порекло из лингвистике је то да је структура, главни теоријски појам структурализма, прво коришћена у лингвистици, семиологији, као назив за систем знакова, а не у биолошком, физичком, психолошком или социолошком смислу.

У другој, '''филозофској фази''' развоја структурализма разликују се две етапе:

У '''''критичкој фази''''', структурализам првенствено представља критику статуса субјекта тј. приоритет човека у различитим областима друштвених наука ([[етнологија|етнологији]], [[лингвистика|лингвистици]], [[психоанализа|психоанализи]] итд.) и доказује да је човек, његов начин размишљања, поступци и живот уопште део исте организационе шеме и да је зависан од истих категорија као и научни и технички свет, који је и једини стварни свет.

У '''''конститутивној фази''''' структурализма, он прелази у изградњу чврсто повезаних теоријских склопова заснованих на јединстваној методологији, који би требало да га заснују као правац. Представници те фазе структурализма били су Клод Леви-Строс и његове „Методологике”, [[Мишел Фуко|Фукоове]] “Речи и ствари” и “Археологија знања” и Алтхусеово читање [[Карл Маркс|Марксовог]] „Капитала”.

'''Година 1968.''' била је важна и бурна година, како за људе, тако и за структурализам. Студентски и раднички протести потресали су цео свет, а они мајски у француској изазвали су прекретницу у развоју структурализма тј. удаљили га од оног класичног. Од тада структурализам представља постструктуралистички филозофски покрет који је у одређеној мери актван и данас.

У својој првој, предфилозофској, фази структурализам није имао додирних тачака са [[марксизам|марксизмом]].

У другој, филозофској тј. класичној, фази, структурализам и марксизам спаја [[Луј Алтисер]] и његова париска школа. Сам Алтисер не спада у структуралисте, јер је углавном критиковао тај правац, нарочито његову претфилозофску фазу и изјавио је да, иако користи структуралистичку терминологију у неким својим делима, он не припада структурализму.

Други структуралисти, као што су [[Мишел Фуко]] и [[Жил Делез]], до 1968. Године оштро су критиковали марксизам, али су након тога ублажили своје критике.