Сахалин — разлика између измена

'''Сахалин''' ({{јез-рус|Сахалин}}, {{јез-јап|樺太島}}) острво је у [[Тихи океан|Пацифику]], на далеком истоку [[Русија|Русије]], северно од [[Јапан]]а. На северу од Сахалина је [[Охотско море]], док је на југу [[Јапанско море]]. Од обале континенталне Русије раздваја га уски [[мореуз Мамија]] који се зими леди. Од јапанског острва [[Хокаидо]] Сахалин раздваја [[мореуз Ла Перуз]]. Острво је дуго око 948&nbsp;километара у правцу север-југ, а широко између 26 и 160&nbsp;километара. Површина му је 76.400&nbsp;-{km²}-, и по томе је Сахалин највеће острво Русије.<ref name="islands.unep.ch">{{cite web |url=http://islands.unep.ch/Tiarea.htm |title=Islands by Land Area |author= |date=February 18, 1998 |work=Island Directory |publisher=[[United Nations Environment Programme|United Nations Environment Program]] |accessdate=June 16, 2010}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cnn.com/travel/article/sakhalin-russia/index.html|title=Russia's Far East opens up to visitors|last=CNN|first=Miquel Ros|date=2019-01-02|website=CNN Travel|language=en|access-date=2019-01-06}}</ref> Највиши врх је на 16091.609&nbsp;метара. Острво је углавном покривено четинарским шумама. Животињски свет је богат, а највише има: [[медвед]]а, [[лисица]], [[видра|видри]], [[самур]]а, [[ирвас]]а и [[атлантски лосос|лососа]].

По попису из 2010. на острву је живело 497.973 људи. Од њих, 85% је Руса, а остало су КорејанциКорејци (5,6 %), Украјинци (4,0 %) и други. [[indigenous peoples|Аутохтони народи]] острва су [[Ainu u Rusiji|АинуАини]] (југ), [[Ороци]] (средишњи део) и [[Нивхи]] (север).<ref>{{cite web|url=http://museum.sakh.com/eng/10.shtml |title=The Sakhalin Regional Museum: The Indigenous Peoples |author= |date= |work= |publisher=Sakh.com |accessdate=June 16, 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090317085144/http://museum.sakh.com/eng/10.shtml |archivedate=March 17, 2009 }}</ref> Административно, острво представља највећи део [[Сахалинска област|Сахалинске области]], чији је главни град [[Јужно-Сахалинск]] ( 181.727 становника 2010). На острву се налазе веома значајне резерве [[нафта|нафте]] и [[земни гас|земног гаса]].

Сахалин су присвајали Русија и Јапан током 19. и 20. века. Ови спорови су понекад укључивали војне сукобе и поделе острва између две силе. Године 1875, Јапан је уступио своје захтеве Русији у замену за северни део [[Курилска острва|Курилских острва]]. Године 1905, након [[RussoРуско-Japaneseјапански Warрат|Руско-јапанског рата]], острво је подељено, при чему је југ припадао Јапану. Русија је задржалауспоставила читавоконтролу острвонад одчитавим острвом заузимањазаузимањем јапанског дела - као и свих Курилских острва - у посљедњим данима [[WorldДруги Warсветски IIрат|Другог светског рата]] 1945. године. Јапан више не захтеваполаже право ни занад једанједним деоделом Сахалина, мада још увек сматра да су четири [[Kuril Islands dispute|јужна Курилска острва]] његова територија. ВећинаКада Аинусу становникаЈапанци исељени са Сахалинаострва се1949. године, већина аинског становништва са Сахалина, преселила се на [[Хокаидо]], јапанско острво које се налази јужно од Сахалина и удаљено само {{convert|43|km|0}} на југ, кад су Јапанци исељени са острва 1949. године.<ref>{{cite book |title=The Shaman's Coat: A Native History of Siberia |last= Reid |first= Anna |year= 2003 |publisher=Walker & Company |location=New York |isbn= 0-8027-1399-8 |pages=148–150 |url= |accessdate=}}</ref>

До 1855. није се постављало питање суверенитета над Сахалином. Те године је склопљен уговор о миру и трговини између Јапана и Русије, по коме је ово острво остало заједничко мешовито подручје на коме су живели Јапанци, Руси, и домороачкидомородачки народи [[Аину народ|АинуАини]] и [[ОроксОроци]].

За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Јапанци су на острву изградили железницу и другу инфраструктуру. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је објавио рат Јапану 8. августа [[1945]]. Царска јапанска војска је капитулирала 15. августа, али је на фронту ка совјетским снагама ова капитулација каснила. Црвена армија је до 5. септембра заузела цео Сахалин и Курилска острва. У овом напредовању је погинуло око 80008.000 совјетских војника и официра. Око 400.000 Јапанаца је депортовано са острва након рата, укључујући народ Аину. Од августа 1948. до новембра 1954. на острву је постојао логор за заробљенике (до 15.900 људи), који су радили на градњи нафтовода.

Дана 28. маја 1995, земљотрес јачине 7,5 степени погодио је град [[Нефтегорск]] на Сахалину. Тада је погинуло 20002.000 до 35003.500 људи.

Године [[1996]]. откривено је да у обалном подручју Сахалина, на површини од 20.000&nbsp;km², постоје залихе од 700 милиона&nbsp;тона нафте и 25002.500 милијарди&nbsp;-{m³}- земног гаса, што је слично резервама у [[Северно море|Северном мору]]. Русија је 2004. са Јапаном потписала уговор о продаји земног гаса у течном стању.

{{Reflist|30em}}