Кафана Албанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Albanija.jpg|десно|мини|400п|Кафана Албанија у првом плану]]
 
'''Кафана „Албанија“''' је било место окупљања многих познатих [[:Категорија:Београђани|Београђана]] друге половине [[19. век]]а и прве половине [[20. век]]а. Кућу у којој се она налазила преко пола века, изградио је 1860. године - Крста М. Томановић (1829—1889), гвожђарски велетрговац, (в. Перуничић, др Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912", [[Музеј града Београда]], 1970, стр. 442 и 488/40), док је први закупац био Риста Сиљановић, о чему сведочи Уверење ”на месно кафанско право” издато 24. фебруара 1865. године под бројем 1195 од стране тадашњег надлежног министарства унутрашњих послова, (за време мандата министра [[Никола Христић|Николе Христића]]).
'''Кафана „Албанија“''' је било место окупљања многих познатих [[:Категорија:Београђани|Београђана]] с почетка [[20. век]]а. Подигнута је средином [[19. век]]а.
 
"Стара "Албанија" је била ниска, оронула зграда, са тесним прозорчићима и ниским капиџицима и дућанчићима да човек теменом удари у надвратницу. Из ње се ширио мирис ракије и ћевапчића. Испред кафане је стајао гвоздени стуб са часовником на три стране. То је био чувени "Сат", важан део Теразија и место где су се заказивали састанци, било пословни, било састанци младих парова."<ref>{{Cite book|last=Јанковић| first = Небојша| title = Београдски споменар|year=2016| location = Београд|isbn=978-86-7182-576-4|pages= бр. 90| accessdate=12. 2. 2018}}</ref>
Ред 9:
Земљиште на коме се некада налазила "Албанија", површине цирка 575 -{[[m²]]}- продато је за тадашњих баснословних 8 милиона југословенских краљевских [[Југословенски динар|динара]] Хипотекарној Банци Трговачког фонда за потребе зидања „облакодера“.
 
Наведена сума била је исплаћена директним наследницима оригиналног власника овог плаца - Крсте М. Томановића (1829—1889), гвожђарскоги велетрговцато, (в. Перуничићћерки, дрДраги Бранко "Управа Вароши Београда 1820-1912", [[Музеј града Београда]], 1970, стррођ. 442 и 488/40) и то ћерки, ДрагиТомановић (1871—1943), удови апелационог судије у пензији и адвоката [[Василије М. Симић|Василија Васе М. Симића]] (1866—1931) и унуцима Будимиру М. Стефановићу (1892—1965), трговцу [[Лион|лионском свилом]], Оливери (1898—1973), супрузи сликара [[Марино Тартаља|Марина Тартаље]], Спасенији, супрузи адвоката [[Светолик Гребенац|Светолика Гребенца]] (1887—1957) и Лепосави (1892—1972), супрузи [[Велизар Нинчић|Велизара Нинчића]], рођеног брата [[Момчило Нинчић|Момчила Нинчића]]. Преговоре око продаје земљишта водили су умешно више од годину дана познати адвокат Добра С. Петковић и проф. Миша В. Симић (1903—1976), тада асистент професора [[Слободан Јовановић|Слободана В. Јовановића]] на Правном факултету у [[Београд]]у.
 
[[Датотека: Abazzia_1908_Naslednici_Krste_Tomanovica.jpg |десно|мини|300п|Наследници Крсте Томановића у Опатији 1908. Драга В. Симић и Персида В. Станковић (ћерке), Будимир М. Стефановић (унук), Васа М. Симић (седи), и остали.]]