Википедија

Маркетинг — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 3:
'''Маркетинг''' традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова [[производ]]а и [[услуга]] од [[производња|произвођача]] према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).<ref>{{Cite journal |last=Hunt |first=Shelby D. |date=July 1976 |title=The Nature and Scope of Marketing |journal=[[Journal of Marketing]] |volume=40 |issue=3 |pages=17–28 |doi=10.2307/1249990 |jstor=1249990}}</ref><ref>{{Cite journal | doi=10.2307/1250593| jstor=1250593|title = Marketing as Exchange| journal=Journal of Marketing| volume=39| issue=4| pages=32–39 |date=October 1975|last = Bagozzi|first = Richard P.}}</ref>
 
Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца.<ref>{{Cite book|title=The Practice of Management|last=Drucker|first=Peter|author-link=Peter Drucker|location=New York |publisher=[[Harper (publisher)|Harper & Row]] |date=1954|isbn=|pages=}}</ref> После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања [[пажња|пажње]] (ен: ''Attention, Awareness'') корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се [[интересовање|заинтересују]] и прихвате ([[жеља]] - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену [[акцијаДионица|акцију]] - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.
 
Представљени процес од четири корака (ПИЖА - [[пажња]], [[интересовање]], жеља, [[акција]]; ен: -{''AIDA'' - Attention, Interest, Desire, Action}-), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.
 
== Маркетинг као научна област ==
Ред 13:
== Маркетинг као пословна оријентација ==
 
Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања поставља се задовољство потрошача. У [[предузеће|предузећима]] где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.
У [[предузеће|предузећима]] где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.
 
Маркетинг концепт има четири основна елемента (позната као 4P4П) :
* [[производ]] (ен: -{'''p'''roduct}-) - треба пројектовати да задовољи потребе потрошача и буде конкурентан
* [[цена]] (ен: -{'''p'''rice}-) - односи се на цену производа или услуге
* [[дистрибуција]] (ен: -{'''p'''lacement}-) - пласман производа и услуга до потрошача
* [[промоција]] (ен: -{'''p'''romotion}-) - поред [[реклама]] (економске [[пропаганда|пропаганде]]) укључује и друге видове промоције : промотивне реаспродаје, наградне игре, личну продају...
 
Комбинација ових елеменеата назива се [[маркетинг микс]]. Циљ је да се постигне таква комбинација елемената (4П) да се стекне конкуренстка предност (позитивна карактеристика која одваја производ/услугу од конкуренстих) и тиме задовоље потрошачи, а тако оствари већа продаја и већи профит. Профитна формула 4П мења своју функцију на тржиштима пословне потрошње те се претвара у управљање односима, процесима и интеракцијама. У оквиру сваке темељне варијабле, маркетиншки стручњаци могу изабрати бројне комбинације припадајућих елемената па се тако говори о производном, ценовном, промотивном те продајном и дистрибуцијском миксу као саставним деловима маркетиншког микса.
* [[производ]] (ен: '''p'''roduct) - треба пројектовати да задовољи потребе потрошача и буде конкурентан
* [[цена]] (ен: '''p'''rice) - односи се на цену производа или услуге
* [[дистрибуција]] (ен: '''p'''lacement) - пласман производа и услуга до потрошача
* [[промоција]] (ен: '''p'''romotion) - поред [[реклама]] (економске [[пропаганда|пропаганде]]) укључује и друге видове промоције : промотивне реаспродаје, наградне игре, личну продају...
 
С перспективе '''предузећа''' маркетинг микс комбинује и контролише елементе маркетинга којима ће деловати на циљном тржишту/сегменту, док с перспективе '''купца''' је комбинација елемената маркетинга који купцима морају испоручити очекиване користи од производа.
Комбинација ових елеменеата назива се [[маркетинг микс]]. Циљ је да се постигне таква комбинација елемената (4Р) да се стекне конкуренстка предност (позитивна карактеристика која одваја производ/услугу од конкуренстих) и тиме задовоље потрошачи, а тако оствари већа продаја и већи профит.
 
== Дефиниције маркетинга ==
Ред 47:
6. '''Концепција друштвеног маркетинга''' темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. [[Циљ]] је остварити равнотежу између [[профит|профита]] подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.
 
== Маркетиншка етика ==
== Маркетиншки микс ==
 
Под дефиницијом маркетиншке [[Пословна етика|етике]] улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се ''проблем њихове јединствености'' – концепт етике и пословног [[морал|морала]] разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.
Често називан '''4П''', маркетиншки микс је начин како остварити планиране циљеве. Представља специфичну комбинацију елемената које се користе за истовремено постизање циљева предузећа и задовољење потреба и жеља циљних [[тржиште|тржишта]]. Састоји се од четири основне варијабле које је груписао Е. Џером Макарти.
{{rut}}
Varijable 4P: [[proizvod]], [[cena]], [[promocija]], [[prodaja]] i [[distribucija]]. Profitna formula 4P mijenja svoju funkciju na tržištima poslovne potrošnje te se pretvara u upravljanje odnosima, procesima i interakcijama. U okviru svake temeljne varijable, marketinški stručnjaci mogu izabrati brojne kombinacije pripadajućih im elemenata pa se tako govori o proizvodnom, cjenovnom, promotivnom te prodajnom i distribucijskom miksu kao sastavnim dijelovima marketinškog miksa.
 
=== Конзумеризам ===
S perspektive '''poduzeća''' marketing miks kombinira i kontrolira elemente marketinga kojima će djelovati na ciljnom tržištu/segmentu, dok s perspektive '''kupca''' je kombinacija elemenata marketinga koji kupcima moraju isporučiti očekivane koristi od proizvoda.
 
Конзумеризам је организовани покрет грађана и владиних агенција с циљем унапређења права и снаге потрошача у односу према продавачима. Ралф Надер дао је највећи допринос развоју конзумеризма.
== Marketinška etika ==
Основни видови заштите потрошача односе се на:
*неповољни квалитет и особине производа и услуга
*нереалну цену производа и услуга
*персуазивност промоцијских активности
*неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа
 
'''Етички кодекс''' је скуп правила и стандарда понашања којих се морају придржавати запослени подузећа о чијем се кодексу ради. Етички кодекс је од великог значаја за пословање подузећа јер ће свако подузеће које послује етички бити препознато као пожељни партнер и потрошачима и пословним субјектима и бити шваћено као друштвено одговорно.
Pod definicijom marketinške [[Poslovna etika|etike]] ulaze svi principi, vrijednosti i standardi ponašanja koje moraju slijediti marketinški stručnjaci. Etika zahvaća područja svih marketinških funkcija i aktivnosti.
Problemi vezani uz etiku u marketingu stari su kao i sam marketing. Naime, unatoč postojanju principa, vrijednosti i standarda javlja se ''problem njihove jedinstvenosti'' – koncept etike i poslovnog [[moral|morala]] razlikuje se od kulture do kulture. Marketinški stručnjaci moraju se voditi etičkim načelima i brinuti o činjenici da su etički standardi različito prihvaćeni u različitim kulturama.
 
== Истраживање тржишта ==
=== Konzumerizam ===
 
[[Истраживање]] тржишта је срж система доношења одлука у управљању маркетингом. Истраживања тржишта могу се проматрати као претежито пројектно оријентисана, и то за прикупљање унапред одређених података у сврху добивања унапред одређених информација. Истраживање тржишта, као и ''МИС''- маркетиншки информациони систем, пружа потпору доношењу маркетиншких одлука. Према једноставној дефиницији, истраживање тржишта је унапред осмишљени (планирани) процес прикупљања и анализирања података, у сврху пружања информација битних за доношење маркетиншких одлука о управљању маркетингом.
Konzumerizam je organizirani pokret građana i vladinih agencija s ciljem unapređenja prava i snage potrošača u odnosu prema prodavačima. Ralph Nader dao je najveći doprinos razvoju konzumerizma.
Osnovni vidovi zaštite potrošača odnose se na:
*nepovoljnu kvalitetu i osobine proizvoda i usluga
*nerealnu cenu proizvoda i usluga
*persuazivnost promocijskih aktivnosti
*neadekvatnu i nesuvremenu prodaju i distribuciju proizvoda
 
''Истраживачки процес укључује фазе'':
Zakon o zaštiti potrošača Republike Hrvatske donesen je 29.svibnja 2003. godine.
*Дефинирање циља истраживања
*Прикупљање и вредновање секундарних података
*Дизајнирање примарног истраживања
*Прикупљање примарних података
*Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података
*Састављање извештаја истраживања
 
''Основне методе истраживања'':
'''Etički kodeks''' je skup pravila i standarda ponašanja kojih se moraju pridržavati zaposlenici poduzeća o čijem se kodeksu radi. Etički kodeks je od velikog značaja za poslovanje poduzeća jer će svako poduzeće koje posluje etično biti prepoznato kao poželjni partner i potrošačima i poslovnim subjektima i biti shvaćeno kao društveno odgovorno.
#Извиђајна (експлоративна) метода
#Описна (дескриптивна) метода
#Узрочна (каузална) метода
 
== Понашање потрошача ==
== Istraživanje tržišta ==
Понашање потрошача је процес прибављања и конзумирања производа, услуга и идеја од потрошачке јединице. Укључује и послепродајне процесе који обухваћају вредновање и послепродајно понашање. Под потрошачком јединицом сматра се појединац или домаћинство које доноси одлуку. Ова дефиниција упућује на закључак да је реч о процесу.
 
Постоје три фазе које чине целину понашања потрошача:
[[Istraživanje]] tržišta je srž sustava donošenja odluka u upravljanju marketingom. Istraživanja tržišta mogu se promatrati kao pretežito projektno orijentirana, i to za prikupljanje unaprijed određenih podataka u svrhu dobivanja unaprijed određenih informacija. Istraživanje tržišta, kao i ''MIS''- marketinški informacijski sustav, pruža potporu donošenju marketinških odluka.
#Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.
Prema jednostavnoj definiciji, istraživanje tržišta je unaprijed osmišljeni (planirani) proces prikupljanja i analiziranja podataka, u svrhu pružanja informacija bitnih za donošenje marketinških odluka o upravljanju marketingom.
#Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.
#Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.
 
Понашање потрошача је под утицајем:
''Istraživački proces uključuje faze'':
*Definiranje cilja istraživanja
*Prikupljanje i vrednovanje sekundarnih podataka
*Dizajniranje primarnog istraživanja
*Prikupljanje primarnih podataka
*Obrada, analiza i interpretacija prikupljenih podataka
*Sastavljanje izvješća istraživanja
 
''Osnovne metode istraživanja'':
#Izviđajna (eksplorativna) metoda
#Opisna (deskriptivna) metoda
#Uzročna (kauzalna) metoda
 
== Ponašanje potrošača ==
Ponašanje potrošača je proces pribavljanja i konzumiranja proizvoda, usluga i ideja od potrošačke jedinice.
Uključuje i poslijeprodajne procese koji obuhvaćaju vrednovanje i poslijeprodajno ponašanje. Pod
potrošačkom jedinicom smatra se pojedinac ili kućanstvo koje donosi odluku. Ova definicija upućuje na zaključak da je riječ o procesu.
 
Postoje tri faze koje čine cjelinu ponašanja potrošača:
#Faza kupnje – tu se razmatraju čimbenici koji utječu na izbor proizvoda ili usluga.
#Faza konzumiranja – bavi se procesom konzumiranja i stjecanja iskustvom koje ima značenje za buduće ponašanje.
#Faza odlaganja – odluka potrošača o tome što da učini s iskorištenim proizvodom ili onim što je ostalo od njega.
 
Ponašanje potrošača je pod uticajem:
{{colbegin|3}}
;Друштвених чинилаца
;Društvenih činilaca
*[[Култура]] и поткултуре
*[[Kultura]] i potkulture
*Друштвени сталежи
*Društveni staleži
*Референтне групе
*Referentne grupe
*[[ObiteljПородица]]
*Лични утицаји
*Osobni utjecaji
*Ситуацијски чиниоци
*Situacijski čimbenici
 
;Лични чиниоци
;Osobnih čimbenika
*Мотиви и [[мотивација]]
*Motivi i [[motivacija]]
*[[Перцепција]]
*[[Percepcija]]
*Ставови
*Stavovi
*Обележја личности, вредности и стил живота
*Obilježja ličnosti, vrijednosti i stil života
*Знање
*Znanje
 
;Психолошки процеси
;Psiholoških procesa
*Прерада информација
*Prerada informacija
*Учење
*Učenje
*Промена ставова и понашања
*Promjena stavova i ponašanja
*Лични утицаји
*Osobni utjecaji
{{colend}}
 
'''Процес доношења одлуке о куповини''' знатно варира по својој комплексности. Стога се сви процеси доношења одлуке о куповини се могу категорисати у распону од рутинске куповине преко модификоване до екстензивног решавања проблема.
'''Proces donošenja odluke o kupovini''' znatno varira po svojoj kompleksnosti. Stoga se svi procesi donošenja odluke o kupovini mogu kategorizirati u rasponu od rutinske kupovine preko modificirane do ekstenzivnog rješavanja problema.
На тржишту особне потрошње процес се дијели у неколико фаза:
Na tržištu osobne potrošnje proces se dijeli u nekoliko faza:
#Спознаја проблема
#Spoznaja problema
#Тражење информација
#Traženje informacija
#Вредновање алтернатива
#Vrednovanje alternativa
#Одлука о куповини
#Odluka o kupovini
#Послекуповни процеси
#Poslijekupovni procesi
 
== Сегментација тржишта ==
== Segmentacija tržišta ==
 
Цели процес састоји се од корака:
Celi proces sastoji se od koraka:
 
1. Сегментација тржишта
1. Segmentacija tržišta
*Одређивање осовина и критерија одабира сегмената
*Određivanje značajki i kriterija odabira segmenata
*Утврђивање добијених сегмената
*Utvrđivanje dobivenih segmenata
2. Одређивање циљног сегмента
2. Određivanje ciljnog segmenta
*Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама
*Odabir segmenta koji će se opsluživati proizvodima i uslugama
3. Позиционирање
3. Pozicioniranje
*Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената
*Odabir ciljeva pozicioniranja u svakom od odabranih ciljnih segmenata
*Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту
*Određivanje marketinškog miksa kojim će se opsluživati segment i ući u konkurentsku borbu na ciljnom tržištu
 
=== SegmentacijaСегментација ===
Сегментација је стратегија осмишљавања и примењивања различитих маркетиншких програма сиљем подмиривања истоветних потреба и жеља различитих сегмената потрошача. Сваки сегмент потрошача има јединствену потражњу стога предузећа настоје да продају производ тако да удовољавају мање или више сличним захтевима истог сегмента потрошача.
Segmentacija je strategija osmišljavanja i primjenjivanja različitih marketinških programa kojima se namjerava podmirivati istovjetne potrebe i želje različitih segmenata potrošača. Svaki segment potrošača ima jedinstvenu potražnju stoga poduzeća nastoje prodavati proizvod tako da udovoljavaju manje ili više sličnim zahtjevima istog segmenta potrošača.
 
'''Развојне етапе у сегментацији тржишта'''
'''Razvojne etape u segmentaciji tržišta'''
 
Зависе од превладавајућих околности на тржишту и могуће их је посматрати путем следећих стања:
Зависе oд prevladavajućiх okolnosti na tržištu i moguće ih je promatrati putem sljedećih stanja:
*Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)
*Nediferencirani (masovni) marketing – podrazumijeva traženje proizvoda/usluga s istim marketinškim miksom na cijelom tržištu (svim mogućim segmentima potrošača)
*Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе
*Proizvodno diferencirani marketing – je pristup u kojem poduzeće kreće širokim asortimanom osnovnog proizvoda s namjerom da potrošači imaju dovoljan izbor te da će se na neki način sami svrstati u skupine koje preferiraju pojedine proizvode
*Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити
*Ciljni marketing – podrazumijeva određivanje segmenata potrošača koje se želi opsluživati te određivanje marketinškog miksa kojim će to ostvariti
 
Могуће је говорити и о ''тоталној'' сегментацији тржишта, што значи, да се за сваког појединачног потрошача нуди и појединачни производ. Према Котлеру о маркетингу се данас размишља као о процесу сегментинг (сегментација), таргетинг (циљно усмеравање) и позиционинг (позиционирање), који он назива '''СТП маркетингом'''.
Moguće je govoriti i o ''totalnoj'' segmentaciji tržišta, što znači, da se za svakog pojedinačnog potrošača nudi i pojedinačni proizvod
Prema Kotleru o marketingu se danas razmišlja kao o procesu segmenting (segmentacija), targeting (ciljno usmjeravanje) i positioning (pozicioniranje), koji on naziva '''STP marketingom'''.
 
'''Процес сегментације тржишта'''
'''Proces segmentacije tržišta'''
 
Три су главна приступа у откривању тржишних сегмената и мерењу разлика које између њих постоје. То су:
Tri su glavna pristupa u otkrivanju tržišnih segmenata i mjerenju razlika koje između njih postoje. To su:
#А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.
#A priori pristup – za osnovu segmentacije uzima lako uočljive osobine kao što su zemljopisni i demografski podaci, potom prikupljanjem dodatnih podataka obogaćuje informacije o tim segmentima. Ovim pristupom se zna vrsta i broj segmenata jer se unaprijed određuju osobine prema kojima se potrošači svrstavaju u segmente.
#Сегментација уз помоћ истраживања тржишта - потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.
#Segmentacija uz pomoć istraživanja tržišta - potrošači se svrstavaju u skupine na osnovi istraživanja, a skupine su formirane na temelju nekih drugih, odabranih obilježja. Postupak je obrnut od a priori pristupa jer polazi se od stvarnog ponašanja, a nakon toga se utvrđuju eventualne sličnosti obilježja (npr. demografska obilježja). Broj segmenata nije unaprijed poznat.
#Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.
#Hibridni model - kombinacija a priori segmentacije i segmentacije prema skupinama. Iskorištava oba kriterija pa stanovništvo najprije dijeli prema nekom demografskom obilježju a tek onda na osnovi rezultata istraživanja tržišta.
 
=== Одређивање циљног сегмента ===
=== Određivanje ciljnog segmenta ===
Циљно тржиште подразумева оне сегменте потрошача које предузеће намерава опслуживати. Управо одређивање тих сегмената је бит процеса који се назива одређивањем циљног тржишта.
Ciljno tržište podrazumijeva one segmente potrošača koje poduzeće namjerava opsluživati. Upravo određivanje tih segmenata je bit procesa koji se naziva određivanjem ciljnog tržišta.
Предузеће може одредити три [[маркетиншке стратегије]] да покрије своја циљна тржишта:
Poduzeće može odrediti tri [[marketinške strategije]] da pokrije svoja ciljna tržišta:
#Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на ''целокупно'' тржиште наступа са ''јединственим'' маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.
#Nediferencirani marketing – strategija poduzeća kojom na ''cjelokupno'' tržište nastupa s ''jedinstvenim'' marketinškim miksom jer ocjenjuje da će tako ostvariti veće koristi.
#Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на ''неколико'', што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.
#Koncentrirani marketing – strategija kojom se poduzeće usmjerava na ''nekoliko'', što je moguće sličnijih, segmenata potrošača.
#Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива ''све'' сегменте ''засебним'' маркетиншким миксевима.
#Diferencirani marketing – strategija kojom poduzeće pokriva ''sve'' segmente ''zasebnim'' marketinškim miksevima.
 
=== PozicioniranjeПозиционирање ===
Позиционирање подразумева тражење оних производа које купци очекују тј. то је прилагођавање свих маркетиншких активности (целог маркетиншког микса) очекивањима потрошача у појединим сегментима. Код позиционирања су могућа три избора:
Pozicioniranje podrazumijeva traženje onih proizvoda koje kupci očekuju tj. to je prilagodba svih marketinških aktivnosti (cijelog marketinškog miksa) očekivanjima potrošača u pojedinim segmentima.
#Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.
Kod pozicioniranja su moguća tri izbora:
#Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.
#Provođenje aktivnosti radi jačanja trenutne pozicije u predodžbi potrošača.
#Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.
#Provođenje aktivnosti radi zauzimanja slobodnog prostora (segmenta potrošača) koje još nitko nije zauzeo a za koje postoji poslovna opravdanost da se zauzme.
#Provođenje aktivnosti radi repozicioniranja, odnosno zauzimanja povoljnije pozicije.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Маркетинг”