|
* -{[[Hirundininae]]}-
}}
'''Ласте''' или '''ластавице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Hirundinidae}-) су породица [[Птице|птица]] која припада реду [[Птице певачице|врапчарки]] ([[Латински језик|лат.]] -{Passeriformes}-). ДеоДио су подреда [[Праве птице певачице|пјевица]] ([[Латински језик|лат.]] -{Passeri}-). Ова породица се састоји од дведвије подпородицепотпородице: [[Pseudochelidoninae]] и [[Hirundininae]].
Ластавице су космополитска група птица и настањују све континенте осим [[Антарктик]]ае. Сматра се да потичу из [[Африка|Африке]], јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: [[Инсекти|инсекте]] хватају у ваздуху. ТелоТијело им је витко, а [[Крило|крила]] уска. [[Кљун]] је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата oko 90 врста.<ref name="Britannica">{{cite web|work=Encyclopaedia Britannica |title=Swallow |url=https://www.britannica.com/animal/swallow-bird}}</ref>
Ластавице су [[Сеоба птица|селице]]. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и [[Лептири|лептир]] [[Ластин репак|ластин реп]]. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од променепромјене околине и сада живе и близу људи.
== Изглед и понашање ==
Све ластавице имају сличан облик телатијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу [[Инсекти|инсеката]] у лету развивши витко телотијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик телатијела им омогућава врло ефикасан лет, са 49-72% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине.<ref name="Hails">{{cite journal|last=Hails|first=C.J |year=1979|title=A comparison of flight energetics in hirundines and other birds |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0300962979901993?via%3Dihub |journal=Comparative Biochemistry and Physiology Part A: Physiology |volume=63 |issue=4 |doi=10.1016/0300-9629(79)90199-3 |pages=581-585}}</ref> Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.
Као и несродне [[Праве чиопе|чиопе]] и [[легњеви]], који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. ТелоТијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст.<ref name="HBW">{{harvnb|Turner|2004|pp=602–638}}</ref> Дуг реп повећава могућност маневрисања,<ref>{{cite journal|last=Norberg|first=R. Ake |year=1994|title=Swallow Tail Streamer is a Mechanical Device for Self Deflection of Tail Leading Edge, Enhancing Aerodynamic Efficiency and Flight Manoeuvrability |journal=Proc. R. Soc. Lond. B |volume=257 |issue=1350 |doi=10.1098/rspb.1994.0119 |pages=227-233}}</ref><ref name="Buchanan"/> а дужина му се може разликовати међу половима.<ref name="Buchanan">{{cite journal|last=Buchanan|first=Katherine L. |last2=Evans|first2=Matthew R. |year=2000|title=The effect of tail streamer length on aerodynamic performance in the barn swallow |journal=Behavioral Ecology |volume=11 |issue=2 |doi=10.1093/beheco/11.2.228 |pages=228-238}}</ref> Женке [[Сеоска ласта|сеоске ласте]] бирају мужјаке са дужим репом.<ref name="Moller">{{cite journal|last=Møller|first=Anders pape |year=1992|title=Sexual selection in the monogamous barn swallow (''Hirundo rustica''). II. Mechanisms of sexual selection |journal=Journal of Evolutionary Biology |volume=5 |issue=4 |doi=10.1046/j.1420-9101.1992.5040603.x |pages=603-624}}</ref>
Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода ''-{Pseudochelidon}-'' су снажније, али робустније од оних осталих ластавица.<ref name="HBW"/>
Најчешћа боја перја је тамноплава или тамнозелена одозго и белабијела или пругаста одоздо, често са црвеним шарама. Врсте које копају или живе на сувим или планинским подручјима често су смеђе боје. Постоји мали или никакав [[полни диморфизам]]. Моногамне су. Полажу око 5 јаја у умеренимумјереним пределимапредјелима, а два или три у тропима. БелеБијеле су боје, код неких брегуница са пегамапјегама. Птићи се излежу голи и затворених очију.
== Распрострањеност ==
Ластавице настањују све континенте осим [[Антарктик]]а. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима,<ref name = "Pratt">{{harvnb|Pratt|Bruner|Berrett|1987|pp=229}}</ref> а друга на [[Маурицијус]]у у Индијском океану.{{sfn|Sinclair|Olivier|2005|pp=118}} Многе имају невероватнуневјероватну распрострањеност попут сеоске ласте, која се размножава на већини [[Северна хемисфера|севернесјеверне хемисфере]] и зимује на већини [[Јужна хемисфера|јужне]].
Прилагодиле су се многим стаништима. Често се виђају око воде, али се могу наћи и уна априлацима, саванама, мочварама, мангровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умеренеумјерене регије мигрирају у току зиме када популације инсеката значајно опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. [[Аристотел]] је сматрао да ласте, роде па чак и луње хибернирају током зиме.
== Родови ==
ПодпородицаПотпородица [[Pseudochelidoninae]]:
* ''[[Pseudochelidon]]''
ПодпородицаПотпородица [[Hirundininae]]:
{{columns-list|2|
* ''[[Alopochelidon]]''
| 