Силикон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 14:
=== Терминологија и историја ===
 
[[Frederick Kipping|Ф. С. Кипинг]] је сковао реч ''силикон'' 1901. године да би описао полидифенилсилоксан по аналогији са формулом једињења, -{Ph<sub>2</sub>SiO}- (-{Ph}- означава [[Phenyl group|фенил]], -{C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>}-), са формулом [[кетон]]ског [[бензофенон]]а, -{Ph<sub>2</sub>CO}- (његов термин је оригинално био ''силикокетон'').<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=0VJD6MzH9D8C&pg=PT27|title=Handbook of Sealant Technology|author=K.L. Mittal, A. Pizzi|publisher=CRC Press|year=2009|id=ISBN 978-0-8493-9162-80|pages=27}}</ref> Кипинг је знао да је полидифенилсилоксан полимер, док је бензофенон мономер, и запазико је да -{Ph<sub>2</sub>SiO}- и -{Ph<sub>2</sub>CO}- имају веома различита хемијска својства.<ref name="Greenwood" /><ref name="Kipping" /> Откриће структурних разлика између Кипингових молекула и кетона је значило да ''силикон'' више није био коректан термин (мада се задржао у свакодневној употреби) и да је термин ''силоксан'' коректан према номеклатури модерне хемије.<ref name="CincinnatiUniversity2005">{{harvnb|Mark|Allcock|West|2005|p=155}}</ref>
 
Силикон се понекад погрешно назива силицијумом. [[Хемијски елемент]] [[силицијум]] је кристални [[металоид]] који налази широку примену у рачунарима и другој електроној опреми. Мада силикони садрже атоме силицијума, они исто тако садрже угљеник, водоник, кисеоник, а неке врсте садрже и друге атоме, и имају физичка и хемијска својства која су веома различита од елементарног силицијума.
Ред 41:
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{Cite book|ref= harv|url=https://books.google.com/books?id=0VJD6MzH9D8C&pg=PT27|title=Handbook of Sealant Technology|author=K.L. Mittal, A. Pizzi|publisher=CRC Press|year=2009|id=ISBN 978-0-8493-9162-80|pages=27}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Mark|first=James E.|last2=Allcock|first2=Harry R.|last3=West|first3=Robert|title=Inorganic Polymers|url=https://books.google.com/books?id=7YybTrluKBgC&pg=PA155|year=2005|publisher=Oxford University|isbn=978-0-19-535131-6|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171218190618/https://books.google.com/books?id=7YybTrluKBgC&pg=PA155|archivedate = 18. 12. 2017.|df=|pages=155}}
* E. Wiberg: Anorganska kemija, Školska knjiga, Zagreb, 1976. {{hr}}