Паљо Бохуш — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у [[Словачка|Словачкој]], али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у [[Љеополдов|Леополдову]] провео је пет година, где је тешко оболео од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у [[Сурдулица|Сурдулици]], [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Нова Варош|Новој Вароши]] до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.
 
Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. ПоПоезији изласкусе извратио затворапо вратиоизласку сеиз поезијизатвора, у другој половини педесетих година.
 
Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије ''Predsa koľaj'' (1971), ''Hviezdne proso'' (1972), ''Časom dôjdeme'' (1974), ''Живот, унапред доживотан'' (1977, у сопственом преводу на словачки ''Listovanie v morušových listoch'', 1985), ''Nikam a spät''' (1989), ''Triumfálny postrek'' (1990), ''Tretia strana mince'' (1993), ''Jednosmerný rebrík'' (1996).<ref>{{Cite web|url=http://slovackizavod.org.rs/sr/licnosti/5880|title=Paljo Bohuš|last=|first=|date=|website=slovackizavod.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>