Спарта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 321:
Поново теоријски гледано, наводи се да је у Античкој Спарти, из је употребе био избачен новац. Новац се у Спарти користио на комплетно другачији начин него у остатку хеленског света. Новац је у Спарти био релативно непотребан из јер је исхрану обезбеђивала држава ( Сиситија). Уз то у духу Ликургових закона у Спарти, било какво богаство и луксуз се сматрало неморалним. На тај начин је спартански новац био бескорисан и врло мале вредности. За спартански новац се каже да је био прављен од металних шипки и да је био тежак. Да би неко могао да носи новац вредан 1000 Драхми (10 Мина) била би му потребна колица, док тај новац није имао никакве вредности изван граница Спартанске државе.
Међутим, многи историчари верују да у Спарти, Архајске ере, није постојао закон који је забрањивао употребу новца.<ref name="Pic-215">-{O. Picard, « Monnaies et législateurs », P. Brulé et J. Oulhen, ''Esclavage, guerre et économie en Grèce ancienne'', Rennes}-.
Иако су Ликургови закони проповедали равноправност међу лакедемонским грађанима, богаство у Античкој Спарти је било неравноправно подељено. [[Херодот]] спомиње да су у Спарти постојале особе које су биле изузетно богате, и које су углавном биле аристократског порекла.<ref>Херодот, -{VII}-, 134.</ref> Аристотел пише да је у 4. веку п. н. е. богаство у Спарти било подељено изузетно неравноправно<ref>Аристотел, «Политика», 1270a. стр. 16–18</ref> и да су велики део богаства поседовале заправо жене. Плутарх пише да је током 3. века п. н. е. у време када се Спарта налазила у дубокој кризи, богаство било подељено између малог броја људи.<ref>Плутарх, ''«Упоредни животописи: Агис»'', -{V}-, 4</ref> Представе о економском животу Античке Спарте су доста контрадикторне. Док су Ликургови закони проповедали равноправност и спартанска дисциплина се по правилу одрицала сваке врсте луксуза и богаства, историјски извори спомињу да је богаство у Спарти било неравноправно подељено, при чему су сами Спартанци у хеленском свету били познати по великој грамзивости.{{чињеница| date = 04. 2011.}}
Ред 349:
=== Вајарство ===
[[Датотека:Helmed Hoplite Sparta.JPG|мини|Спартански хоплит (вероватно Леонида) из 5. века п. н. е. Археолошки музеј Спарте.|250px]]
Допринос лаконских вајара у вајарству није нарочито значајан за грчке стандарде. Међутим током [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е.]] у Спарти је вајарство доживело знатан успон, кроз дедалску методу. Та метода је била позната по прављењу малих керамичких статуа које су добиле име од [[Дедал|митолошког изумитеља]]. Током [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] [[вајарство]] као и остале врсте уметности су доживеле велики пад, али познати кип спартанског ратника показује да су ипак лаконски уметници задржали корак са осталим хеленским вајарима, иако надгробни споменици из тог доба не приказују знатан напредак у лаконском вајарству.<ref>R. M. Cook, « Spartan History and Archaeology », The Classical Quarterly, New Series, vol. 12, no1 (mai ).
=== Архитектура ===
| |||